Po ugledu na Carigradsku patrijaršiju, koja dve i po decenije prvi dan pravoslavne crkvene nove godine po gregorijanskom kalendaru – 1. septembar, molitveno obeležava kao Dan molitve za prirodnu sredinu, papa Franja (1936) je ovaj datum nedavno proglasio za Svetski dan molitve za očuvanje planete Zemlje.
Papa je o tome obavestio predsednike papskih veća za pravdu i mir, te unapređenje jedinstva hrišćana kardinale Petra Turksona i Kurta Koha, koje je ovlastio da u novoustanovljen molitveni dan uključe ne samo Rimokatoličku crkvu, nego i nacionalne i međunarodne organizacije koje se bave ekologijom, kao i ostale hrišćane, kako bi briga za prirodno okruženje bila „prihvaćana kao način života“. Povodom Svetskog dana molitve za Zemlju, u svim hramovima Beogradske nadbiskupije danas će se služiti svečane mise, rečeno je Danasu u sedištu Nadbiskupije.
Proglašenju Svetskog dana molitve za Zemlju prethodila je papina Enciklika o brizi za zajednički dom, u kojoj govori u neophodnosti učešća i ulozi hrišćana u spašavanju i očuvanju planete Zemlje kao Božje tvorevine. Ova enciklika je objavljena krajem maja, a papa Franja u pismima kardinalima Turksonu i Kohu kaže da su za ustanovljenje Svetskog dana molitve za Zemlju zaslužni i carigradski patrijarh Vartolomej i mitropolit pergamski Jovan Zizijulas, koji je prisustvovao predstavljanju ovog dokumenta.
„Kao hrišćani želimo da doprinesemo rešavanju ekoloških kriza sa kojima se čovečanstvo danas suočava. Čineći to, najpre moramo ponovo da otkrijemo u našem sopstvenom bogatom duhovnom nasleđu najdublje motive za brigu o očuvanju tvorevine. Potrebno je da uvek imamo na umu da za verujuće u Isusa Hrista – Reč Božju, koji je postao čovek radi našeg spasenja, duhovni život nije odvojen od tela ili prirode ili svetovne stvarnosti, nego živi u njima i sa njima, u zajedništvu sa svim što nas okružuje“, poručuje u pismu kardinalima papa Franja, citirajući delove svoje poslednje enciklike.
Prema papinim rečima, odluka da se ovaj dan proslavlja „istog datuma kao i u Pravoslavnoj crkvi biće dragoceno svedočanstvo jačanja zajedništva sa pravoslavnom braćom i sestrama“.
„Zeleni patrijarh“
Ekologija je, uz ekumenizam, jedan od dva glavna prioriteta vaseljenskog patrijarha Vartolomeja (1940), koji je zbog zalaganja za očuvanje prirode poznat i kao „zeleni patrijarh“. On je i pre izbora za poglavara Carigradske patrijaršije 1991, kao savetnik njegovog prethodnika patrijarha Dimitrija, radio na zaštiti prirode. Na njegovu inicijativu održane su mnogobrojne međunarodne konferencije i pokrenute akcije za zaštitu Egejskog, Jonskog, Jadranskog, Baltičkog, Crnog mora, reka Dunav, Nil i sliva Amazona.. osnovana verska i naučna udruženja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
