„Godinama imamo probleme sa nezaposlenošću i nedostatkom stranih investicija, a sad nas je pritisnuo i embargo na izvoz robe na Kosovo, pa smo u dodatno teškoj situaciji“, ilustruje za Danas aktuelnu socijalno ekonomsku zbilju u regionu juga Srbije preduzetnik Nedžat Behljulji iz Bujanovca.
– Mi činimo napore da kroz regionalnu saradnju podignemo nivo ekonomske zainteresovanosti za ulaganja na jugu Srbije. Prvi korak je učinjen nakon što je u petak u Vranju boravio vicepremijer Hrvatske dr Slobodan Uzelac i kada smo otvorili carinsko skladište preduzeća iz Splita – kaže za Danas dr Igor Andonov, zamenik gradonačelnika Vranja.
Kroz projekte prekogranične saradnje sa Republikom Bugarskom kao članicom EU surdulička opština uspela je da iz evropskih fondova privuče više od milion evra.
– Tu praksu moramo da nastavimo dok ne dobijemo status kandidata, jer ne možemo stalno očekivati da naš položaj rešava neko drugi, mada je neophodna veća pomoć države pre svega onim najsiromašnijim opštinama u Pčinjskom okrugu – precizira za Danas Novica Tončev, čelnik Opštine Surdulica.
Sličan stav imao je i hrvatski vicepremijer Uzelac, koji je podsetio da na primerima nekadašnje saradnje privrednih kolektiva iz Hrvatske i Srbije, kao što su „Jumko“, „Simpo“ i „Koštana“ treba nastaviti saradnju.
– Očekujemo i veću inicijativu preduzeća sa juga Srbije u tom pogledu, pogotovu zbog prednosti geografskoj položaja i Koridora 10 na kome se nalazi većina opština juga Srbije – rekao je dr Uzelac, koji je prvi hrvatski zvaničnik koji je od 1992. godine boravio u ovom regionu.
Za Dragana Aleksića vlasnika Kompanije „Nutriko“ iz Vranja koja se bavi proizvodnjom stočne hrane ali i vina, samo uz veću podršku „centralne vlasti u Beogradu ali i stranih investitora leži spas za posrnuli jug Srbije“.
– Ovde nema dodatnih subvencija za strane investitore za otvaranje radnih mesta, a privatni sektor nije dovoljno snažan da se jače razvija jer malo je podrške centralne vlasti – navodi za Danas Aleksić. Privrednu situaciju u ovom regionu dodatno ilustruje i činjenica da u Preševu i Bujanovcu nije u poslednje četiri godine bilo ni jedne direktne strane investicije, dok su u Vranju i vladičinom Hanu raskinuti ugovori o privatizaciji „Zavarivača“ i Fabrike omotnog papira i ambalaže, koji su bili u vlasništvu „Galeb grupe“ i bugarske Kompanije „Brikel“.
Otuda Albanci iz opština Bujanovac i Preševo, pre svega pokušavaju političkim pritiskom na Beograd, a često i preko međunarodne zajednice nastoje da rešavaju ekonomske probleme, kao i posledice jednostrano proglašene nezavisnosti KiM. Održavanje paralelnih veza sa Prištinom i Tiranom, za čelnike političkih partija Albanaca sa juga Srbije više je do sada imalo deklarativnu, a manje konkretnu pomoć, ocena je običnih građana koji žive u ove dve opštine. Većina njih živi od apanaže koju dobijaju od svojih rođaka koji rade u zemljama EU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
