Neustrašiva Požarevljanka Jovana Bogojević osvojila je vrh Elbrus uspevši da se popne na 5.642 metara nadmorske visine.
Uprkos lošoj opremi i nedostatku novca, ekspedicija je uspela, a Bogojevićeva je zastavu Požarevca odnela na vrh jedne od najsurovijih svetskih planina, koja se nalazi u sklopu planinskog venca Kavkaz.
Elbrus važi za jednu od najopasnijih destinacija za penjanje na kojoj godišnje pogine i po nekoliko desetina penjača. Iako se uspon na nju ne smatra tehnički previše zahtevnim, klima i niske temperature i do minus 40 stepeni Celzijusa, čine uspon na nju prilično opasnim. Planinare koji se već nađu u podnožju, vetrovi, snežni nanosi, ali i rezak vazduh neretko nagone na odustajanje. Planinari koji još uvek nisu došli do podnožja Kavkaza, unapred odustaju od poduhvata uglavnom zbog nedostatka novca.
Slična je priča mogla da bude i sa mladom Požarevljankom koja kaže da je finansije i sponzorstva tražila na više strana. Delom su se odazvali Grad Požarevac, opština LJubovija, planinarsko društvo Vukan, Tekvodndo savez Srbije i jedna apoteka iz Paraćina. Ostatak troškova „pokrila“ je pozajmicama.
Bogojević kaže da tokom završnog uspona svako treba da nađe svoju motivaciju kako da do vrha dođe, ako je već stigao tako daleko. NJoj je jedan od izvora motivacije bila majka, koja je pre smrti radila kao prosvetni radnik.
– Dug put do samog vrha je teži u psihičkom nego u fizičkom smislu. Čak i kada je telo utrenirano i podnosi teškoće koje dolaze sa velikom nadmorskom visinom, to ne garantuje da će planinar osvojiti željeni vrh. Za vreme tih osam sati, koliko je završni uspon trajao, mnogo različitih stvari mi je prolazilo kroz glavu. U tim trenucima se cela grupa u tišini penje ka vrhu, svi izgubljeni u svojim mislima. Jednima je izvor snage bilo razmišljanje o svojoj deci, drugi su pevali pesme, treći zamišljali kako su na moru, bazenu ili banji. Svako je imao svoj mehanizam nošenja sa neverovatnim naporom, kaže Bogojević.
Nedostatak finansija i loša oprema, delom pozajmljena, mogli su da budu kočnica, ali je ekspedicija od 13. do 17. jula ipak okončana uspešno. Za penjanje na Elbrus obično je potrebno minimum šest dana, ali je ekspedicija iz Republike Srpske, čiji je Bogojevićeva bila pridruženi član, to izvela za četiri dana. Vrh visok 5.642 metra osvojen je 16. jula ove godine. Tokom nekoliko noći uspona, uglavnom nije bilo kvalitetnog sna, delom zbog uzbuđenja, ali delom i zbog mučnina i glavobolja uzrokovanih visinom. Čak ni svakodnevne pripreme ponekad nisu dovoljne kao garancija da će sve proći bez poteškoća.
– Za ovaj uspon sam se svakodnevno pripremala. Pripreme su bile veoma naporne, a uključivale su svakodnevno trčanje, treninge u teretani, česta planinarenja koja sam obavljala uz svoje redovne treninge rukometa, kojim se profesionalno bavim, kaže neustrašiva planinarka.
Ekspediciju je činilo šestoro članova, a ona je deo projekta „7 SUMMITS“, planinarsko-alpinističkog kluba SUMMIT iz Banja Luke. Uspon na Elbrus, bio je četvrti od sedam uspešno izvedenih uspona na planinske vrhove različitih kontinenata. Iako su planinari na vrhu proveli svega četrdesetak minuta, zbog retkog vazduha i jakog sunčevog zračenja, ostaće kao večiti kuriozitet fotografija na kojoj se vidi da se na Elbrusu u nekom trenutku našla i zastava Požarevca.
Podsećanja radi, na Elbrus se pre Bogojevićeve popela i Ana Stojanović, koja je to uradila nekoliko nedelja ranije. Osim njih dve, sličan poduhvat je u prvoj polovini prošlog meseca izveo i Aleksandar Milosavljević, s tim što se on tada popeo na najviši vrh Alpa, Mon Blan i 4,8 kilometara nadmorske visine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
