U subotu, na Svetu Petku, sveštenici šabačke crkve služili su parastos stradalima od partizanske odmazde. Prvi put posle Drugog svetskog rata, javno je progovoreno o ubijanju na železnilčkom mostu posle ulaska partizana u Šabac, 23. oktobra 1944. godine. Formirano je Udruženje građana „Most’’ koje izdaje istoimeni časopis, a pre dve godine podignuta je i crkva pokajnica „Sveta Petka“ kod starog železničkog mosta.
U subotu, na Svetu Petku, sveštenici šabačke crkve služili su parastos stradalima od partizanske odmazde. Prvi put posle Drugog svetskog rata, javno je progovoreno o ubijanju na železnilčkom mostu posle ulaska partizana u Šabac, 23. oktobra 1944. godine. Formirano je Udruženje građana „Most’’ koje izdaje istoimeni časopis, a pre dve godine podignuta je i crkva pokajnica „Sveta Petka“ kod starog železničkog mosta.
Jedan od inicijatora formiranja Udruženja dr Živko Topalović podseća da su odmah po ulasku u Šabac partizani formirali preke sudove, a viđeniji građani, advokati, trgovci, lekari, kao i studenti i seljaci, odvođeni su u kazamate. Veći broj je i likvidiran. Topalović smatra da je do 1950. godine od partizanskog režima stradalo oko dve hiljade ljudi iz Šapca, Mačve i drugih krajeva.
Sveštenik Vojislav Petrović kaže da su mnogi ubijani na zverski način, maljem ili šipkom i bacani u Savu.
– Ubijeni nisu imali pravo ni na dostojnu sahranu, a njihovi potomci ne znaju im za grob. Međutim, još uvek neki egzekutori šetaju slobodno gradom kao da se ništa nije desilo i kao da su počašćeni što su delili revolucionarnu pravdu. Zbog toga treba da se utvrdi istina, ne samo ko je stradao, već i ko su njihove ubice – napominje Petrović.
Tek od prošle godine u Okružnom sudu u Šapcu započeli su procesi rehabilitacije nevino stradalih. Od oko 90 zahteva za rehabilitaciju, Okružni sud je rešio više od 50. Sudija Gojko Lazarev nakon uvida u te predmete kaže da su mnogi osuđivani bez dokaza, čak i bez suđenja, a njihova imovina je oduzimana bez ikakvog osnova. Njihove porodice sa žigom narodnih neprijatelja bili su građani drugog reda. Sudija Lazarev ukazuje na to da u pojedinim slučajevima ima elemenata ratnog zločina.
Jedan od poslednjih građana koji je rehabilitovan je apotekar Ilija Ranković. Među prvima je pogubljen na savskom mostu, navodno zbog saradnje sa Nemcima. Međutim, utvrđeno je da su ga Nemci sproveli u logor u Šapcu, a kasnije i na Banjicu. Sve vreme rata je pomagao partizane. Njegova kuća, jedna od najlepših u Šapcu je konfiskovana, a supruga Sofija je umrla u najvećoj bedi.
Ostaje pitanje zašto nije reagovalo nadležno tužilaštvo, jer su tokom procesa rehabiltacije tačno navedena imena egzekutora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
