Status pripadnika starije generacije u Srbiji je relativno nepovoljan u poređenju sa starijim osobama u Evropskoj uniji, zaključak je istraživanja koje su sproveli Crveni krst i mreža organizacija civilnog društva Humanas.
Podaci pokazuju da stanovništvo u našoj zemlji spada među najstarije populacije globalno, sa prognozom daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracija mlađeg stanovništva.
Prema podacima koji su danas izneti, u 2016. godini populacija stara 65 i više godina činila je 19 odsto ukupnog stanovništva, a samo 15 odsto njih je bilo zaposleno, pri čemu su primetne rodne razlike, pa je stopa zaposlenosti za muškarce iznosila 19,5, a za žene 9,6 odsto.
Istraživanje je, takođe, pokazalo da je potrebno unaprediti pristup zdravstvenim uslugama i proširiti kapacite lečenja i nege starijih u kućnim uslovima, a ukazano je da dobar primer unapređenja zdravstvenih usluga predstavlja uvođenje elektronskih recepta.
Tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju o upotrebi informacionih tehnologija, samo je 17 odsto stanovništva starijeg od 65 godina koristilo kompjuter, što je znatno niže nego za istu populaciju u EU, gde je taj procenat čak 52 odsto.
Istraživanje o socijalnom uključivanju starijih osoba sačinjeno je na osnovu statističkih podataka iz zvaničnih evidencija, a u obzir su uzeti materijalni uslovi života, pristup resursima i uslugama, društvena participacija i socijalne mreže, slobodno vreme, životni stilovi, kultura i komunikacija, kvalitet života i subjektivno zadovoljstvo.
Istraživanje je sprovedeno u okviru trogodišnjeg regionalnog projekta „Inicijativa za socijalno uključivanje starijih osoba“, u kojem učestvuju mreže organizacija civilnog društva iz pet država.
Projektom koordinira Crveni krst Srbije, a realizuje se uz finansijsku podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i Austrijskog Crvenog krsta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.