Foto: Antonio Ahel/ATAImages; Instagram @buducnostsrbijeav; Megatrend; Danas na lokaluPoslednjih godina u gradovima širom Srbije postalo je popularno da se priznanjem „počasni građanin“ istakne i nagradi pojedinac ili grupa ljudi za značajne doprinose lokalnoj zajednici. Najsvežiji primer je Gornji Milanovac, u kojem je odlukom opštinske Komisije za kadrovska pitanja počasni građanin postao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kao Vučićeve zasluge navedeni su kapitalni projekti koji su poslednjih godina urađeni u opštini Gornji Milanovac.
„Ukupna vrednost ovih projekata meri se u milijardama dinara, a Gornji Milanovac ih je dobio zahvaljujući ogromnom trudu i angažovanju predsednika Srbije Aleksandra Vučića“, navodi se u obrazloženju Komisije.
Tragom ove vesti, novinari Danasa na lokalu istraživali su ko je sve proteklih godina postao počasni građanin Zrenjanina, Novog Pazara, Niša, Kragujevca, Vranja, Zaječara, Užica, Subotice, Novog Sada i Šapca.
Zrenjanin: Pupin, Tito i deda Avram
Naučnik i pronalazač Mihajlo Pupin počasni je građanin Zrenjanina od 1921. godine, zapravo nekadašnjeg velikog Bečkereka i najpoznatiji u nizu od jedanaest ličnosti kojima je, počev od 19. do 21. veka, grad na Begeju dodelio ovo zvanje, dok je poslednje počasno zvanje dodeljeno 1994. godine Dragoslavu Avramoviću, popularnom deda Avramu.
Pupin je održavao živu vezu sa rodnim krajem, sestrom i njenim sinom, koji je živeo u tadašnjem Bečkereku, čak im je kupio kuću u naselju Mala Amerika. Njegov značaj je i za komuniste bio neupitan, pa je za vreme bivše Jugoslavije u Zrenjaninu Tehnički fakultet nazvan po njemu, podignut spomenik, izgrađena bista u Aleji velikana, nazvana jedna ulica i pošta, da bi na kraju prethodnih godina bila postavljena spomen ploča na kuću koju je kupio i zaveštao sestri.
Po čuvenosti odmah iza njega je Tito, kontroverzna istorijska ličnost koju su u Zrenjaninu zaboravili, o čemu svedoči i uklanjanje svega što na njega podseća. On je čak pet puta boravio u Zrenjaninu, a godine 1962. u vreme jačanja kulta njegove ličnosti je proglašen počasnim građaninom, čime se Zrenjanin našao među 600 opština Jugoslavije koje su „najvećeg sina našeg naroda“ izabrale za svog počasnog građanina.
Poslednja njegova poseta zabeležena je 1969. godine, kad je posetio Kombinat „Servo Mihalj“. Tokom prve posete Zrenjaninu, koja se odigrala 11. maja 1952. godine desio se kuriozitet, danas potpuno nezamisliv. Došlo je do arhitektonsko-građevinske intervencije na zgradi Gradske kuće u Zrenjaninu kad je uklonjena ravna ograda balkona i postavljena polukružna ograda, kako bi Tito mogao da se obrati građanima.
„Vidimo da su mnogi ljudi najverovatnije počasno građanstvo dobili iz čistog oportunizma. Vidimo kod većine počasnih građana da, kad su sišli sa istorijske scene, da su sve počasti zaboravljene i zbrisane“, objašnjava zrenjaninski istoričar dr Filip Krčmar, koji je objavio knjigu „Počasni građani Velikog Bečkereka, Petrovgrada i Zrenjanina (1858-1994)“.
Prvi, danas poznati počasni građani Velikog Bečkereka bili su Johan Vencel Derfel, upravnik Velikobečkerečkog okruga i carsko-kraljevski kapetan Karl Rajmicer fon Rajmictal 1858. godine. Koje su bile zasluge ovih ljudi za Veliki Bečkerek ostalo je napoznato.
Na spisku zaboravljenih su i načelnik sreza Veliki Bečkerek Georg fon Emanul, kome je dodeljena počasna povelja za doprinos izgradnji bolnice „Carević Rudolf“, današnje kasarne.
Četvrto ime na spisku počasnih a zaboravljenih građana je vojni komandant major Antonio Aneli Monti, poreklom iz Trsta.
Na petom mestu počasnih građana Velikog Bečkereka je mađarski književnik Jokai Mor. Šesti je Pupin, potom francuski državnik između dva rata Eduard Erio po kome jedna ulica nosi ime, general srpske kraljevske vojske Petar Živković, na devetom mestu je Tito, iza njega jugoslovenski funkcioner i rodom Banaćanin Jovan Veselinov Žarkov, a poslednji je guverner Dragoslav Avramović, koji je počasnim građaninom proglašen 2. oktobra 1994. godine.
„Dragoslav Avramović, guverner ili Super deka, čovek koji je rešio ondašnju hiper inflaciju, više puta je dolazio u Zrenjanin. On je zanimljiva ličnost o kojoj je Milan St. Protić napisao biografiju. Prošlo je od tada trideset godina a da mi nikoga u Zrenjaninu nismo proglasili počasnim građaninom. Vezano za njega najzanimljivije su anegdote u kojima je on dolazio u sukob sa istim tim ljudima koji su mu dodelili priznanje“, objašnjava istoričar dr Filip Krčmar.
U Kikindi Putin počasni građanin
Putin, Ranko Žeravica, Vasilije Krestić samo su neki od brojnih počansih građana Kikinde. Poslednjih godina zvanja se dele često.
U vreme radikalskog učešća u lokalnoj vlasti, u Kikindi je 2008. godine Putin proglašen počasnim građaninom a u obrazloženju odluke navedeno je da je Putinu priznanje dodeljeno „za sve što čini za mir i toleranciju u svetu i zalaganje da Kosmet ostane u sastavu Srbije“.
Još je dodato da se značaj Vladimira Putina ogleda i u tome što je zahvaljujući njemu Rusija postala najotvorenija zemlja za srpske građane i njihove investicije.
Odluci su se usprotivili kikindski novinari, ističući u svom proglasu da ne postoje razlozi da počasni građanin Kikinde postane bilo koji političar iz zemlje u kojoj ne postoje demokratske institucije i u kojoj se progone i ubijaju novinari.
Godine 2013. Ranko Žeravica, proslavljeni košarkaški trener jednoglasnom odlukom odbornika lokalnog parlamenta proglašen je za počasnog građanina Kikinde.
Žeravica, koji je rođen u Novom Miloševu, u Kikindi je završio gimnaziju, gde je počeo da se bavi košarkom.
„Košarka mi je bila jedina uteha kada mi je komunistička vlast konfiskovala imovinu. Da postanem trener presudili su sudbina i prazan stomak. Kasnije sam postao prvi profesionalni instruktor košarke u SFRJ, trener Zvezde i Partizana, nekoliko inostranih klubova i reprezentacija Jugoslavije i Argentine“, izjavio je tada Žeravica.
Poslednjih godina sve je češći trend da se usvajaju predlozi SUNBOR-a Kikinde, pa su se na listi počasnih građana u ovom gradu našli preživeli borci.
Novi Pazar: Počasti u okrilju otvorenog srca
Počasni građanin, zvanje je novijeg datuma u Novom Pazaru. Zato spisak nosilaca nije dug, ali je državnički.
U red gradskih počasti uvedeno je polovinom prve decenije ovog veka. Tada je promenjen datum obeležavanja Dana grada. Umesto 28. novembra, kad je grad oslobođen u Drugom svetskom ratu, počelo je obeležavanje 20. aprila. Na taj dan 1461. godine, ovaj grad je prvi put pomenut u pisanim dubrovačkim dokumentima.
Do promene datuma obeleležavanja gradskog „rođendana“, kao najviša priznanja pojedincima su dodeljivane plakete i povelje, za doprinos razvoju, afirmaciji i uspesima u njihovim delatnostima.
Po „novom kalendaru“ prvi počasni građani Novog Pazara, 2008. godine, postali su alpinista Basar Čarovac i predstavnica italijanske organizacije „Copi“ Džudit Kajlan.
Basar Čarovac je počasni građanin svog grada postao zbog planinarskih poduhvata. Prvi je alpinista, sa prostora bivše Jugoslavije, koji je osvojio 7 najviših svetskih kontinentalnih vrhova. Pre njega, te uspehe imalo je 136 planinara iz celog sveta.
Italijanska organizacija „Copi“ je, tih godina, u ovom gradu realizovala donatorske projekte, kojima je rukovodila Džudit Kajlan. Tadašnje opštinske vlasti su ocenile da je zaslužila da dobije zvanje počasne građanke.
Drugu deceniju obeležila je državnička gužva. Počasni građani postali su tadašnji premijer i aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Turske Redžep Taip Erdogan i odlazeća novozelandska premijerka Džasinda Ardern.
Vučić je počasni građanin postao 2015. godine, na 554. rođendan Novog Pazara. Te godine je postavio kamene temeljce za izgradnju Dijagnostičkog centra u Opštoj bolnici i škole i dečijeg vrtića u prigradskom naselju Dojeviće. Izgradnju i opremanje finansirali su Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE). Bila je to najveća investicija u gradu.
Obećao je tada izgradnju puteva u gradu i okolini, fabrike drvnoprerađivačke industrije u Novom Pazaru i Raški, saradnju sa UAE i italijanskom kompanijom u oblasti poljoprivredne proizvodnje radi oživljavanja sela na Pešterskoj visoravni, ali i da će, ovaj kraj „u naredne dve godine dobiti više nego u prethodnih trideset“.
Škola, dečiji vrtić i Dijagnostički centar su izgrađeni. Rekonstruisan je put Novi Pazar – Tutin. Fabrike i oživljavanje poljoprivredne proizvodnje i sela na Pešteri su, još, na čekanju.
Poseta turskog predsednika Erdogana, u oktobru 2017.godine, ocenjena je kao „istorijski događaj“, jer tada su potpisani sporazumi o realizaciji projekata važnih za ovaj grad.
Turska se obavezala da 1,2 miliona evra finansira izgradnju dva mosta u centru grada sa pristupnim saobraćajnicama, novog objekta, sa dupliranim kapacitetima, Predškolske ustanove „Mladost“ i da rekonstruiše Isa-begov hamam. Posebno interesantan bio je dogovor da se iz Novog Pazara, na tursko tržište, imesečno zvozi pola tine mantija, kulinarskog specijaliteta ovog kraja.
Sledeće godine, turski predsednik je postao počasni građanin Novog Pazara „zbog nesebične afirmacije i ulaganja u razvoj infrastrukture i privrede ovog kraja“.Simbolični gest zahvalnosti je na snazi, a obećano na čekanju.
Na kraju liste počasnih građana, za sada, je premijerka Novog Zelanda Džasinda Ardern.
Počasna građanka Novog Pazara postala je 2019. godine, na 558. rođendan.
Mesec dana, pre dodeljivanja priznanja, u terorističkim napadima na dve džamije ubijeno je 50 osoba. Mlada premijerka je pokazala kako treba da se ponaša prava državna liderka, u najtežim trenucima za njenu državu. Zadivila je svet svojim stavovima, šireći toleranciju i razumevanje.
Ako jednog dana Ardern bude došla u ovaj grad, biće joj uručeno zvanje, koje se dodeljuje na osnovu Odluke o ustanovljenju nagrada i javnih priznanja grada Novog Pazara iz 2009. godine.
Tako je Novi Pazar „grad otvorenog srca, u svoje okrilje“ prima počasne građane „u znak zahvalnosti za neizmeran doprinos njegovoj dobrobiti, razvoju i afirmaciji“.
Od Svere Berg Johansona do Zorane Mihajlović
Od 2000. godine, od demokratskih promena u Srbiji, do danas u Zaječaru, izabrano je šest počasnih građana.
Sada već daleke 2002. godine, za počasnog građanina Zaječara, izabran je Svere Berg Johanson iz Norveške, tadašnji ambasador stalne misije Kraljevine Norveške u Ujedinjenim nacijama, a potom otpravniku poslova ambasade Norveške u Beogradu.
Tri godine kasnije, tačnije 2005. godine, za počasnog građanina Zaječara, izabran je ambasador Italije u Beogradu Antonio Zanardi Landi.
Kako u obrazloženju stoji, on je ovu titulu dobio zbog afirmacije Zaječara kod italijanske javnosti.
Godinu dana kasnije, 2006, godine za počasnog građanina Zaječara, izabran je tadašnji episkop Timočki Justin.
Vladika Justin (1955), u svetu Miroslav Stefanović, po rođenju Čačanin, po porodičnom poreklu Beograđanin, školovao se u Beogradu i Atini. Nesuđeni hemičar i ekonomista, bogoslovske studije krunisao je odbranom magistarske teze „Pokajanje po učenju apostolskih otaca“ na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu. On je prvo duhovno čedo vladike Artemija. Zamonašen je 1983, a devet godina kasnije sa mesta nastojatelja Crne Reke izabran je najpre za episkopa hvostanskog i vikara patrijarhovog, a 1993. i za episkopa timočkog.
Timočku eparhiju, čiji je pastir bio 22 godine, ostavio je svom duhovnim čedu imenovanom episkopu timočkom Ilarionu (Goluboviću), dosadašnjem igumanu manastira Bukovo.
Tih, nesklon javnosti, priča se da je takav i u radu Sabora SPC, vladika Justin je nosilac odlikovanja Grčke pravoslavne crkve, počasni građanin Zaječara, prevodi sa grčkog jezika, bavi se umetničkim duborezom, a u crkvenim krugovima poznat je i kao uspešan ribolovac.
Gradonačelniku italijanskog grada Monfalkone, Đanfranku Picolitu je na svečanosti povodom obeležavanja Dana opštine Zaječar na kasnoantičkom lokalitetu „Feliks Romuliana“, kod Gamzigrada, uručena povelja počasnog građanina Zaječara, 2007. godine.
Odluku o dodeli zvanja počasnog građanina italijanskom gradonačelniku doneli su odbornici SO Zaječar na poslednjoj sednici opštinskog parlamenta sa obrazloženjem da je gospodin Picoliti pružio značajnu materijalnu pomoć i doprineo afirmaciji opštine Zaječar i njenih ekonomskih i kulturnih potencijala kod italijanskih privrednika i javnosti.
Od tada, pa sve do 2013. godine, Zaječar nije birao počasnog građanina, a te godine je izabran profesor doktor Mića Jovanović, vlasnik Univerziteta „Megatrend“.
Profesor doktor Zorana Mihajlović, tadašnja potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, počasni je građanin Zaječara od 2014. godine, odlukom odbornika Skupštine grada.
Kako se tada navelo u obrazloženju, ministarka je pružila pomoć gradu u prošloj grejnoj sezoni, a zahvaljujući njenom zalaganju, u Zaječaru se obnavlja putna infrastruktura.
Niš: Od Milana Obrenovića, preko “kralja čaja”, do Kendi Dalfer
Od 19. veka do danas Grad Niš je imao devet počasnih građana, među kojima i jedan bračni par, podaci su gradske uprave i Istorijskog arhiva u tom gradu.
Prvi počasni građanin bio je kralj Srbije Milan Obrenović, u drugoj polovini 19. veka, a poslednja je poznata holandska saksofonistkinja Kendi Dalfer (Candy Dulfer), koja je to postala 2017. godine.
Među počasnim građanima Niša najviše je Grka – njih četvoro, a ima i državljana Norveške, Velike Britanije i Brazila. Bezmalo polovina “zaslužnih pojedinaca, koji su svojim naučnim, političkim ili humanitarnim radom, kao i drugim oblicima delovanja doprineli razvoju i širenju ugleda Grada Niša” jesu žene.
Kendi Dalfer je dobila zvanje počasne građanke na predlog organizatora Nišvil džez festivala, koji su naveli da je ona, počev od prvog nastupa na Nišvilu 2009, kontinuirano promovisala Niš kroz nastupe u nacionalnim medijima Holandije, kao i širom sveta tokom turneja i festivalskih nastupa.
Arhitektinja Lihija Ramirez iz Brazila, šefica Kancelarije UN Habitata u Srbiji postala je počasna građanka 2008. godine.
Zvanje joj je dodeljeno za “nesebično zalaganje u predstavljanju Niša u svetu i za veliku stručnu pomoć koju je pružila u izradi srednjoročne Strategije razvoja Niša”.
Njenim ličnim zalaganjem Niš je na napuljskim „Gradovima nade“ svrstan u kategoriju svetskih gradova. Značajno je pomogla i izbeglim i raseljenim osobama koje su utočište našle u Nišu.
Haralampije Anastasiju i Džoana Anastasiju, bračni par iz Katerinija u Grčkoj, postali su počasni građani 2007. godine.
Anastasiju su osnivači i volonteri Humanitarne organizacije Bendžamin, a od juna 1999. godine, na svaka četiri meseca, donosili su materijalnu pomoć deci koja su ostala bez očeva u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. Humanitarnu podršku pružali su i kroz letovanja, kurseve engleskog jezika i računarstva i druge individualne oblike pomoći.
Dimitrisu Ksenitelisu, tada odlazećem konzulu Grčke u Nišu, Skupština grada je dodelila zvanje počasnog građanina 2005. godine. U obrazloženju je navedeno da je Ksenitelisu priznanje pripalo “u znak zahvalnosti za sve što je učinio za razvoj prijateljskih odnosa između dve zemlje, dopremanje humanitarne pomoći iz Grčke i unapređenje ekonomske, političke, kulturne sportske i svih drugih vidova saradnje Niša i juga Srbije sa partnerima u Grčkoj”.
I Hans Ola Urstad, ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji od 2001. do 2005, u poslednjoj godini mandata postao je počasni građanin Niša. Priznanje je dobio “zbog nesebičnog zalaganja za razvoj Niša i davanju izuzetnog doprinosa razvoju saradnje između ovog grada i Norveške, kao i jačanju odnosa između između dve nacije”.
Tokom njegovog mandata realizovani su brojni projekti sa Vladom Norveške, među kojima su rekonstrukcija i sanacija niškog aerodroma, stipendije za studente završnih godina fakulteta, donacija u preciznoj opremi za laboratoriju Policijske uprave Niš, osnivanje Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i osnivanje Biznis inkubator centra.
Atinjanka Kirijaki Panajotidi je za počasnu građanku proglašena 2000. godine. Ona je 1999. godine, u jeku NATO bombardovanja Srbije, dopremila konvoj humanitarne pomoći za decu i nastradale u ratu. Nakon toga je godinama organizovala dopremanje humanitarne pomoći, hrane, lekova i medicinske opreme ugroženoj deci i građanima, kao i Kliničkom centru, a za niške mališane organizovala je letovanja u Grčkoj.
Počasni građanin Niša bio je i ser Tomas Lipton, “kralj čaja” u Velikoj Britaniji, koji je inače izumeo čaj u kesicama. Osnivač firme “Lipton ti” („Lipton Tea“) boravio je u Srbiji u filantropskoj misiji i posetio Niš, gde je proglašen za počasnog građanina u znak zahvalnosti što je svojim brodovima prevozio zdravstveno osoblje, sanitetski materijal i humanitarnu pomoć za potrebe srpskih bolnica tokom Prvog svetskog rata 1915. godine.
Za prvog počasnog građanina, ipak, slovi kralj Srbije Milan Obrenović, oslobodilac Niša od turske vlasti. Istorijski arhiv ne poseduje dokument o tome kada je tačno kralj Milan dobio ovo zvanje, ali ima dokumente iz kojih se ta informacija posredno saznaje.
Ovaj kralj – oslobodilac u Nišu “ima” i centralni trg, a glavna ulica nosi naziv “Obrenovićeva”.
Nišlije, pritom, imaju i jednog simboličnog počasnog građanina, glumca Petra Božovića. On je to “postao” u avgustu 2016, na Filmskim susretima, kada mu je dodeljeno priznanje “Pečat grada”, koje ima takvo preneseno značenje.
Primajući “Pečat grada” na Letnjoj pozornici, Božović se setio jednog od mnogobrojnih ranijih boravaka na Filmskim susretima, kada je u bašti niške kafane “Amerikanac” zaspao sa kolegama Josifom Tatićem i Farukom Begolijem, nakon što su malo više popili.
“Ujutru nas je našla ‘Keva’, vlasnica kafane, i odmah rekla da će nam skuvati čorbu koja će nas oporaviti. Majku nisam nikad imao, ali sam tada osetio šta znači imati ‘Kevu’. I mnogo puta posle toga sam u Nišu osetio takvu ljubav”, kazao je on.
General Vladimir Lazarević počasni građanin niške opštine Pantelej
Zvanje “počasnih građana dodeljuju i niške opštine, kojih je pet. Gradska opština Pantelej ju je 2021. godine namenila penzionisanom generalu Vladimiru Lazareviću, komandantu Prištinskog korpusa u vreme oružanog sukoba na Kosovu i Metohiji 1999, koji je u Haškom tribunalu osuđen zbog zločina protiv čovečnosti.
Predsednica opštine Pantelej Nataša Stanković kazala je da je Lazarević predložen jer je “skroman, pošten i častan čovek koji je neizmerno odan svojoj porodici, zavičaju i otadžbini, hrabar i požrtvovan vojskovođa koji je dosledno sledio svoja visoko profesionalna, vojnička, patriotska i ljudska uverenja, kao i da je u svakom iskušenju spreman da preuzme ličnu i profesionalnu odgovornost i time odbrani čast naciji i državi“.
Lazarević je bio i komandant Treće armijske oblasti Vojske Jugoslavije, u javnosti je važio za stručnog, iskusnog i „narodnog“ generala, a njegova vojnička biografija bila je bez mrlje do rata na Kosovu.
Haškom tribunalu se dobrovoljno predao 2003, nakon podizanja optužnice protiv njega, a 2009. je osuđen na 15 godina zatvora, da bi mu kazna nešto kasnije bila umanjena za godinu dana. U presudi je navedeno da je osuđen po komandnoj odgovornosti za zločine protiv čovečnosti, kršenje zakona i običaja ratovanja i druga nehumana dela, izvršena sa ciljem proterivanja Albanaca sa Kosova.
Na slobodu je pušten 3. decembra 2015, posle odsluženja dve trećine kazne, u zemlju se vratio vladinim avionom, a na niškom aerodromu su ga dočekali ministri, gradski zvaničnici i predstavnici Vojske i Srpske pravoslavne crkve.
Aleksandar Vučić jedan od počasnih građana Šapca
Odmah nakon promene vlasti, u poslednjem opozicionom gradu u Srbiji, 2020. godine, Aprilska nagrada, ključevi grada i plaketa, pripali su predsedniku Republike Srbije, Aleksandaru Vučiću, 2021. godine. On je, najveće priznanje grada Šapca, dobio za „razvoj demokratskih vrednosti i poštovanje ljudskih prava i sloboda“, a tom prilikom postao je i „počasni građanin grada Šapca“, ali je bio sprečen da nagradu primi lično.
U istoj kategoriji, pošle godine, nagrađen je i voditelj Ognjen Amidžić. On je tom prilikom izjavio da je iznenađen i da nije ni znao da je među kandidatima.
„Naravno da sam prihvatio nagradu, radi se o jako lepoj stvari. Uvek ponosno ističem da sam iz Šapca, a ovo priznanje znači da je i gradu drago zbog toga“, rekao je tada Amidžić.
Pre nego što je Srpska napredna stranka došla na vlast, za počasnog građanina, 2020. godine, izabran je Aleksandar Obradović, uzbunjivač iz Krušika.
U saopštenju pročitanom prilikom dodele nagrade, rečeno je da „Grad Šabac visoko ceni savesni postupak i nesebičnu borbu za istinu“ Aleksandra Obradovića, „jer su vrednosti kojima se Obradović rukovodio principi stabilne i odgovorne zajednice“.
Iste godine, ključeve grada, dobio je i bend Goblini.
Dobitnik zvanja, 2019. godine, bio je novinar portala ,,Žig info” Milan Jovanović, koj je postao beskućnik pošto mu je kuća spaljena do temelja, a na njegova vrata je pucano.
Aprilske nagrade, ranijih godina, između ostalih, dobili su i pisac Dušan Kovačević, Vladika Lavrentije, novinari Olja Bećković, Vukašin Obradović, kao i redakcija lista „Danas“.
Priznanje se dodeljuje povodom Dana grada, u znak sećanja na 22. april, kada je, 1867. godine, poslednji turski vojnik napustio Šabac.
Ko će ove godine postati počasni građanin Šapca i dobiti ključeve grada, znaće se 24. aprila, kada se održava Svečana akademija.
Ko su počasni građani u opštinama na jugu Srbije: Od Miloševića do gradonačelnika Tirane
Možda je najazanimljije da je među počasnim građanima Vranja i Goran Stević, nekadašnji državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji je ovo priznanje dobio 2019.godine. Njemu je to priznanje dodeljeno „za unapređenje i podršku rada lokalne samouprave“ u centralnoj opštini Pčinjskog okruga.
Titulu počasnog građanina i dalje ima počivši predsednik SRJ Slobodan Milošević kome je to priznanje dodeljeno 1994.godine. Bilo je više inicijativa da se Haškom optuženiku to priznanje poništi, ali je ostalo na pokušajima.
Počasni građanin Vranja je i počivši predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović. Njemu je ova titula dodeljena nakon NATO bombardovanja 1999.godine za zasluge u „obnovi zemlje i juga Srbije“.
Za vreme vladavine socijalista u Vranju odbornici Skupštine grada su na svaku godišnjicu smrti Marjanovića minutom ćutanja odavali poštu.
Kao predsednica Jugoslovenske levice (JUL) dr Mirjana Marković je 1997.godine proglašena za počasnu građanku Bujanovca, upravo kada je partija na čijem je ona bila čelu vršila lokalnu vlast u ovoj opštini. Kada su vlast peuzele albanske političke partije posle 2000.godine, njoj je poništena titula počasne građanke. Za nju su glasali i njeni bivši poltički saborci koji su u međuvremenu napustili JUL. Markovićeva je proglašena sredinom devedesetih za počasnu građanku opštine Crna Trava. Ta odluka je i dalje na snazi.
Titulu počasnog građanina Vranja im i Amerikanac Džon Frontingam, čovek koji je podigao „Amerikansi dom“ za ratnu vojnu siročad iz Vranja i sa juga Srbije, nakon Prvog svetskog rata.
Na predlog građana ovu titulu nosi i aktuelni komandant Kopnene vojske Srbije general potpukovnik Milosav Simović, koji je dugo godina bio komandant Četvrte brigade KOV sa sedištem u Vranju.
U januaru ove godine odlukom odbornika SO Preševo za počasnog građanina proglašen je Erion Velijaj gradonačelnik Tirane. Titulu počasnog građanina sela Lopardince u opštini Bujanovac u martu ove godine dobio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kragujevac: Počasni građani antiratni aktivisti i prijatelji u nevolji
Titulu Počasnog građanina grad Kragujevac dodelio je 10 puta, najčešće osobama koje su angažovani humanisti i osvedeočeni antiratni aktivisti. Inače, zbog tragedije u Šumaricama u oktobru 1941. godine Kragujevac je član Svetske unije gradova stradalnika – gradova mira.
Sva zvanja Počasnog građanina Kragujevca dodeljena su u periodu od 2005. do 2014. godine.
Prvi je ovu titulu poneo Tudor Pendjuk, tada gradonačelnik pobratimskog grada Piteštija u Rumuniji (povelja o pobratimstvu potpisana 1971. godine). Te iste, 2005. godine za počasnog građanina proglašen je i Branko Milinović, advokat i poslovni čovek iz Los Anđelesa.
Naredne godine, počasni građanin je postao Peter Gerlinghoff, iz Zangerhauzena, SR Nemačka, izdavač prve knjige na nemačkom jeziku o zločinu u Kragujevcu, humanista i antiratni aktivista. Kao mirovni aktivista Gerlinghoff je učestvovao u brojnim akcijama protiv rata.
Nakon raspada Jugoslavije i rata na njenim prostorima angažovao se na uravnoteženom odnosu prema svim učesnicima u jugoslovenskoj ratnoj drami. U okviru mirovnog pokreta organizovao je Srpsko-nemački susret u Berlinu, grupu koju su činili nemački mirovnjaci i Srbi nastanjeni u Nemačkoj, ustajući protiv jednostrane osude Srba kao jedinih krivaca u jugoslovenskom sukobu.
Zahvaljujući Peteru pokretna izložba Spomen-parka “Kragujevački oktobar” o zločinu u Kragujevcu predstavljena je publici u Nemačkoj, a Salon antiratne karikature “Kragujevac” u Drezdenu uporedo sa izložbom Istorijskog instituta iz Hamburga o zločinima Vermahta u Istočnoj i Južnoj Evropi, koja je izazvala brojne kontraverze proteste desničara, pri svakoj postavci.
Tokom NATO agresije na Jugoslaviju Peter je sa svojom grupom i Koordinacijom mirovnih organizacija Berlina organizovao svakog petka proteste protiv bombardovanja, koji su okupljali po više desetina hiljada ljudi, na kojima su čitane i poruke o posledicama bombardovanja u Kragujevcu.
Dve godine kasnije „počasni Kragujevčani” postali su dr Draško Ređep, poznati kritičar, esejista, analitičar i univerzitetski profesor iz Novog Sada i prof. Đilberto Vlaić, predsednik neprofitne organizacije „Ne bombe već samo karamele” iz Italije.
Takođe donator, humanitarni radnik Mirjana Andrejević Kri iz nemačkog grada Bad Salcufgana proglašena je za počasnu građanku Kragujevca 2009. godine. Udruženje „Prohuman“ iz Nemačke, koje vodi dr Mirjana Mima Andrejević Kri nebrojeno puta je poklanjalo paketiće mališanima iz Kragujevca i šumadije povodom praznika a takođe je doniralo i mobilni rendgen aparat tadašnjem Kliničkom centu Kragujevac.
Počasni građanin Kragujevca 2011. godine postao je Alfred Marder, predsednik Međunarodne asocijacije gradova vesnika mira.
Subotica: Radomir Konstantinović dva puta bez zvanja Počasni građanin, najveće sporenje oko dodele Danilu Kišu
Zvanje Počasni građanin Subotice dodeljuje se od 1996. godine za istaknuto i trajno životno delo u oblasti nauke, privrede, umetnosti, obrazovanja i vaspitanja, kao i za rezultate postignute u javnom životu i razvoju kulturnog stvaralaštva, fizičkim licima koja su svojim delima i činjenjima doprinela podizanju ugleda Subotice u zemlji i inostranstvu.
Među dosadašnjim dobitnicima ovog zvanja nalaze se književnik Boško Krstić, profesor Đorđe Sorad, istoričar umetnosti Bela Duranci, sveštenik Jožef Mioč, književni istoričar, leksikograf i pisac Ante Sekulić, estradni umetnik Zvonko Bogdan, književnik Oto Tolnai, profesor Stevan Vasiljev, pedagog i univerzitetski profesor dr Lajoš Tot, neuropsihijatar i klinički neurofiziolog prof. dr Nikola Ilanković, pisac, publicista i urednik Karolj Dudaš, karikaturista i ilustrator Milenko Kosanović, hidrobiolog, doktor bioloških nauka i univerzitetski profesor dr Đula Seleši, ugledni agronom dr Andrija Peić Tukuljac, monsinjor Ivan Penzeš, inženjer elektrotehnike i vlasnik preduzeća „Rasveta“ Đula Palfi, doktor ekonomskih i poljoprivrednih nauka profesor emeritus dr Šandor Šomođi i mnogi drugi.
U istoriji dodele zvanja Počasni građanin Subotice zabeležena su sporenja manjeg obima 2016. godine, kada je ovo zvanje pripalo književniku i akademiku Matiji Bećkoviću, kojeg je tada predložio Savez srpskih udruženja Severnobačkog okruga, kao i 2021. godine, kada je zvanje Počasni građani Subotice dodeljeno Tomislavu Karadžiću, privredniku i počasnom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije, kojeg je tada predložio Sportski savez Subotice.
Ipak, najveće je bilo 2019. godine, kada je tadašnji gradonačelnik Subotice Bogdan Laban predložio da se zvanje Počasni građanin Subotice poshumno dodeli Danilu Kišu, rođenom Subotičaninu, romansijeru, pripovedaču, esejisti, dramskom pisacu, prevodiocu sa francuskog, ruskog i mađarskog jezika.
Užice: Akademik Simović jedini počasni građanin, Kusturica se odrekao priznanja
Akademik i književnik Ljubomir Simović jedini je počasni građanin Užica, jer se Emir Kusturica, filmski reditelj, vlasnik etno-filmskog kompleksa Drvengrad i nekadašnji direktor Parka prirode Mokra Gora, tog priznanja javno odrekao.
Kusturica je bio prvi počasni građanin Užica. Priznanje mu je, 2004. godine na svečanoj sednici Skupštine opštine, uručio tadašnji predsednik opštine Miroslav Martić.
U obrazloženju je, između ostalog, navedeno da je proslavljeni reditelj zaslužan za razvoj turizma užičkog kraja, posebno Mokre Gore, gde je snimao svoj film „Život je čudo“.
Međutim, krajem 2008. godine, on se javno odrekao tog priznanja, nakon sukoba sa meštanima sela Kremna, Stapari, Bisoka i Vrutci koji su se protivili uredbi Vlade Srbije o proširenju Parka prirode Mokra Gora na njihova imanja.
Na skupu u Kremnima, uz međusobne verbalne sukobe, meštani su optužujući Kusturicu i rendžere Parka prirode za osionost, pretili reditelju, vređali ga i upućivali mu šovinističke poruke. Pre toga, on im je, posredstvom medija, poručio da su “ksenofobične osobe i da im je babin metil-alkohol duboko ostao u krvi“.
Šovinističke napade na reditelja tada su osudili Dobrica Ćosić, glumac Miki Manojlović, tadašnji gradonačelnik Užica Jovan Marković, ali i mnogi meštani navedenih sela koji su se javno izvinili Kusturici i od njega očekivali izvinjenje za uvrede koje im je uputio.
„Pošto ste propustili priliku da javno osudite šovinistički ispad koji se desio na skupu održanom u Kremnima, gde sam grubo napadnut, a kako su pretnje mitraljezima i zoljama kulminirale izjavama koje ugrožavaju moju bezbednost, obaveštavam Vas da se više ne osećam počasnim građaninom Užica“ naveo je Kursturica u dopisu tadašnjem gradonačelniku Jovanu Markoviću, optužujući ga da ne poštuje uredbu Vlade o proširenju Parka prirode.
Marković mu je otpisao i pozvao ga da „nastavi saradnju sa gradom“, uz isticanje je da je „više puta zvanično osudio napade i uvrede upućene Kusturici“.
S druge strane, isto priznanje je, povodom 9. oktobra – Dana grada, dodeljeno 2011. godine Ljubomiru Simoviću, pesniku, dramskom piscu, esejisti i akademiku, rođenom u Užicu.
Uz isticanje da je „malo gradova u Srbiji koji su imali sreću da se u njima rodi i odraste čovek neuobičajenog senzibiliteta, koji je sve što je mogao učinio za svoj grad“, u obrazloženju je navedeno da je Simović, između ostalog, „gradu podario i knjigu Užice sa vranama“.
„Zahvaljujući stvaralaštvu Ljubomira Simovića, Užice se našlo među malim i velikim gradovima koji su postali značajne kulturne odrednice na kulturnoj mapi Evrope“, navedeno je u obrazloženju.
Novi Sad: Vladimir Putin, Nikola Tesla i tri plemena
Najpoznatiji počasni građanin Novog Sada je verovatno trenutno i najpominjaniji čovek na svetu ruski predsednik Vladimir Putin.
Osim njega, do sada je 13 ljudi dobilo ovo najvrednije gradsko priznanje.
Vladimir Putin – od počasti do ćutnje
Ovu titulu zaslužio je 25. januara 2008. godine kada je na čelu grada bila Maja Gojković, tada članica Srpske radikalne stranke. Radikali su 2007. i 2008. godine u gradovima u kojima su vladali imali široku inicijativu da Putinu dele počasti.
U Novom Sadu ova odluka je objašnjena rečima kako je grad hteo da izrazi „zahvalnost i priznanje predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, koji je svojim zalaganjem i konkretnim delovanjem u svojstvu predsednika, dao ogroman doprinos očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Republike Srbije“.
Da sve ne ostane samo na “ljubavi na daljinu” pobrinuo se bivši gradonačenik, a današnji ministar, Miloš Vučević iz Srpske napredne stranke, koji je 2014. godine prilikom posete Putina našoj zemlji, lično predsedniku Rusije uručio Povelju počasnog građanina.
Nakon što je počela Ruska invazija na Ukrajinu četiri opozicione stranke i grupe građana su krajem prošle godine zatražile od grada da se Putinu oduzme titula počasnog građanina. Zvaničnici grada ovu inicijativu za sada ćute.
Nikola Tesla i tri plemena
U periodu između dva rata, na svečanoj sednici Gradskog veća Novog Sada 10. jula 1936. godine, Nikola Tesla proglašen je za počasnog građanina povodom 80. godišnjice rođenja ovog velikog naučnika.
„Danas se navršava 80 godina od rođenja Nikole Tesle, velikog sina našeg naroda, jednog od najvećih naučnika i pronalazača ne samo današnjice, već čitave istorije. Ova godina pripada Nikoli Tesli. Naš narod je širom cele Jugoslavije na dostojan način proslavio Teslinu 80-godišnjicu i sa zadovoljstvom ističem, da su sva tri naša plemena, i Srpsko i Hrvatsko i Slovenačko, odali u punoj meri priznanje ovom titanu, koji je ponikao iz našeg srpskog plemena, a koji je ponos cele Jugoslavije i čitavog Slovenstva“, rekao je predsednik Opštine dr Branko Ilić u pozdravnom govoru.
Josip Vidmar i Sterijino pozorje
Za vreme SFRJ 1970. godine Josip Vidmar, umetnik i književnik, je zaslužio ovu najveću gradsku titulu pre svega zbog krucijalnog doprinosa da Sterijino pozorje izraste u jedan od najznačajnihih pozorišnih festivala u regionu, što je i danas.
Vjačeslav Mihajlovič Klikov i skulptura u parku
Još jedan Rus, Vjačeslav Mihajlovič Klikov, je 1992. godine postao počasni građanin zbog “doprinosa unapređenju i obogaćivanju saradnje između ruskog i srpskog naroda”. On je Novom Sadu poklonio skulpturu jednog od najvećih ruskih svetitelja Sergija Radonješkog, koja danas stoji pored “jezerceta” u Dunavskom parku.
Monika Seleš – upoznala svet sa Novim Sadom
Godinu dana posle, 1993. Novosađanka Monika Seleš, dobila je ovo priznanje.
Tada, a i danas je verovatno najpoznatija žena koja je živela u Novom Sadu. Baš to je bilo i obrazloženje odluke: “Doprinos afirmaciji, popularizaciji i širenju saznanja o Jugoslaviji i Novom Sadu u inostranstvu”.
Siniša Mihajlović, levica za večnost
Najpoznatija levica domaćeg fudbala, Siniša Mihajlović, za počasnog građanina je proglašen 2006. godine. Sem što je Vojvodini u fudbalu doneo drugu i za sada poslednju titulu 1989. godine, Mihajlović je bio veliki zaljubljenik u Novi Sad.
Često je isticao da mu je to omiljeni grad na svetu. Bio je i veliki pokrovitelj Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici.
Lovac na naciste, doktor, kompozitor, humanitarci..
Piter i Dajana Bekli 1993. godine dobili ovo priznanje zbog razvoja odnosa između Novog Sada i Noriča. Alberto Salvato je 1994. godine proglašen za počasnog građanina zbog nesebičnog prikupljanja pomoći širom Italije za decu koja su ostala bez jednog ili oba roditelja. Hanelore Lamhe je zaslužio Povelju 1999. godine zbog dopremanja humanitarne pomoći za decu i omladinu ometenu u razvoju i afrmisanju saradnje dva pobratimska grada, Novog Sada i Dortmunda.
Mikis Teodorakis, najpoznatiji grčki kompozitor je 2004. godine izglasan za počasnog građanina zbog “velikog prijateljstva, ljubavi i poštovanja, koje je iskazao darujući Novom Sadu čudesnu muziku baleta ‘Grk Zorba’”
Proglašenjem dr Efraima Zurofa poznatog “lovca na naciste” za počasnog građanina 2008. godine Novi Sad je izrazio zahvalnost ovom borcu za pravdu za sve žrtve fašističkog terora.
Poslednje proglašen počasni građanin Novog Sada je dr Žan Pjer Loc. Titulu je dobio 2016. godine zbog, između ostalog, dugogodišnje edukacije naših lekara onkologa.
Beograd bez počasnog građanina od 1985. do 2006.
Grad Beograd je kroz istoriju imenovao nekoliko desetina počasnih građana, koji su svojim doprinosom gradu zaslužili ovo priznanje.
Ovo zvanje je uvedeno 19. jula 1954. godine iako su Josip Broz Tito i Peko Dapčević proglašeni još 1945, odnosno 1947. godine. Zvanje je dodeljivano sve do 1985. godine i to uglavnom visokim stranim državnicima, koji su bili u poseti SFR Jugoslaviji, kad je ova praksa privremeno stopirana, a zatim ponovo uvedena 2006. godine.
Među brojnim počasnim građanima, između ostalih, našli su se: Edvard Kardelj, Hajle Selasije, Leonid Brežnjev, Habib Burgiba, Gamal Abdel Naser, Džavaharlal Nehru, Elizabeta Druga, Nikolae Čaušesku, Fransoa Miteran, Kim Il Sung, Nelson Mandela, Nikita Mihalkov i Peter Handke,
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
