Počast Srbima, žrtvama austrougarskog genocida

– Sa potomcima ratnika položili smo vence na livadi kraj tvrđave, poklonismo se senima, sa nama ćutke i oficiri i vojnici rumunske vojske koji nam omogućiše prilaz jer to je i sada vojni objekat i poligon, priča o ovom po ko zna kom hodočašću Slavoljub Stojadinović – Regrut. – O nepoznanici, genocidnosti Aradske tvrđave i ideji gradnje spomenika u Aradu, govorio nam je jedan od autora prve knjige o stradanju Srba u Aradskoj tvrđavi publikovane 1994. godine Božidar Panić, poznavalac i pisac članaka o istoriji našeg naroda u Pomorišju, Erdelju (danas Transilvaniji), Aradu, Dunavskoj klisuri. Slušali smo ga i u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetog Petra i Pavla čiji je ktitor vlastelinska porodica Save Tekelije. Milan Tabaković kazivaše na srpskom groblju Pomenira, na zapadnoj strani grada, u prelepom baroknom ambijnetu, o našima koji stradaše u Aradu.

Hodočasnici su nastavili put do Temišvara i spomen obeležja iz rata 1941. godine, groblja „ Lipova“ gde su sahranjeni naši piloti stradali 6. aprila 1941. godine.

– U pokušaju da presretnu nemačke „meseršmite“ koji su poletali sa temišvarskog aerodroma da bi bombardovali Beograd, ostaše i njih 26 zauvek, daleko od rodnog kraja. Pilot Vojislav Stojanović iz Beograda, danas predsednik penzionera avijatičara, prisećao sećao se tih dana odajući dužnu poštu tim herojima neba, a uz nas saslušali su ga generalni konzul Republike Srbije Lazar Manojlović, kao i Slavomir Gvozdenović, višegodišnji predsednik Saveza Srba u Rumuniji i član Rumunskog parlamenta. Oni svim srcem podržavaju gradnju spomen obeležja kraj Aradske tvrđave.

Večernji sati u Temišvaru. Srpsko veče u jednom od restorana, sa našom muzikom i smeštaj u jednom od najlepših hotela Temišvara u strogom centru.

– To zadovoljstvo priuštio nam Srbin Javor, poreklom iz Belobreške (naspram Velikog Gradišta) vlasnik restorana, poslovan i gostoljubiv čovek. Jutro u Temišvaru, upoznavanje grada. Jedna od znamenitosti je i najstarija Srpska pravoslavna crkva „ Vaznesenja gospodnje“ sa Vladičanskim dvorom Temišvarske eparhije u starom jezgru grada na velelepnom Trgu ujedinjenja. U okviru Eparhije „do juče“ bila je i Direkcija Saveza Srba u Rumuniji. Danas je tu ostala samo čitaonica i škola gde je nekada Miloš Crnjanski pohaćao Osnovnu školu. Tu ispred u dvorištu vladičanskog prostora je i njegova bista. Dvor Sibinjanin Janka, znamenitog srpskog vlastelina iz 15. veka, nedaleko je od crkve i u njemu je smešten muzej grada. U okviru šire okoline crkve su parkovi kraj reke Begej sa spomenicima znamenitim ličnostima. Od nedavno je i spomen bista srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića, rođenog u Čakovu nedaleko Temišvara. Srpska zajednica nam priredi prijem u svojim novim prostorijama. Druženje, reči dobrodošlice novoizabranog predsednika Ognjena Krstića i razmena priznanja i poklona uz „čašu razgovora“.

Usledio je prijem u Generalnom konzulatu Srbije koji je upriličio generalni konzul Lazar Manojlović, i tom prilikom naglasio da gradnju spomenika kraj aradske tvrđave želi i naša država koja neće žaliti sredstava, ali predstoje usaglašavanja dve države kako bi na stogodišnjicu Prvog svetskog rata spomenik bio postavljen, a razmišlja se i o gradnji spomen kosturnice.

– Dva nezaboravna dana u Aradu i Temišvaru, sa svojima, ne ostavi nas ravnodušnim. Ne zaboravismo pretke koji leže kraj tvrđave, sutra ćemo im opet doći. Udostojiše i ugostiše nas svoji, kako drugačije može biti, napominje Slavoljub Stojadinović- Regrut, čovek koji je kao predsednik požarevačkog Gradskog odbora Saveza potomaka ratnika Srbije 1914-1920. obišao sva stratišta i golgote srpskih vojnika – od Kumanova, Arada, preko Soluna, Krfa, Vida, do Tunisa i Alžira beležeći pomno sve ono o čemu se kod nas malo znalo. Svoja putešestvija publikovao je knjigama, novinskim i televizijskim zapisima.