Počast žrtvama nacizma i komunizma

Bozanić je rekao da u Jasenovcu „osećamo duboku bol zbog svih žrtava, a posebno zbog onih koji su ovde trpeli i bili ubijeni od strane pripadnika hrvatskoga naroda, a još više od strane pripadnika Katoličke crkve“.

– Iako prepoznajemo greh onih koji su nedostojno nosili katoličko ime, Katolička crkva nikada u tome i takvim zločinima nije učestvovala niti ih je podupirala. Iako neki žele Crkvi pripisati propust nečinjenja, toliko je pokazatelja da su se predstavnici Crkve i njeni vernici na razne načine u teška vremena protivili nečovečnoj ideologiji koja je bila usmerena prema drugom čoveku, a posebno prema pripadnicima jevrejskog i srbijanskog naroda, prema Romima, ali i političkim neistomišljenicima iz hrvatskoga naroda – rekao je Bozanić.

On je kazao da su žrtve Jasenovca korišćene za stigmatizovanje Hrvata kao genocidnog naroda i hrvatske države kao „nepoželjne jedinice“.

– Znamo da su zloupotrebe išle do mere opravdavanja mnogih ubijanja i zločina koji još nisu dobili svoje pravo ime. I to ne samo neposredno nakon Drugog svetskog rata, nego i u sve vreme komunističkog režima, kao i u pripremanju i sprovođenju agresije i nasilja u Hrvatskoj i BiH – rekao je Bozanić.

Dok, rekao je kardinal, Crkva moli spominjući žrtve ustaškog režima, ona diže svoj vapaj i za istinom o žrtvama komunističkoga režima.

– Postavlja se pitanje zašto, i posle devetnaest godina od demokratskih promena, još nema popisa žrtava komunizma, ni dužnih obeležja, ni doličnih spomena. Ko to sprečava? – upitao je Bozanić.

Zločinci su pokazali, kazao je, šta mogu bezumnost i nečovečnost.

– Nisu u pitanju samo strahote represivnih sistema i vođstva Kraljevine Jugoslavije, niti težnje i strahote Ante Pavelića i ustaša, slepih privrženika nacionalnoj ideji, čiji je put vodio u vezanje uz ideologiju nacizma i fašizma. Nije posredi ni sama ideološka zaslepljenost i strahote partizana i komunističkih vlastodržaca pod vodstvom Josipa Broza Tita, koji do današnjeg dana – pod krinkom antifašizma – ne žele da priznaju i preuzmu odgovornost za nečovečnost koja ide uz bok s nacističkom – rekao je kardinal.

Bozanić je pre Jasenovca posetio Staru Gradišku kako bi odao počast žrtvama nekadašnje kaznionice i obišao gradilište crkve Sv. Mihaela. Posle Jasenovca, uputio se u Petrinju da se pokloni žrtvama rata devedesetih.

– Nije se dogodilo ono što smo očekivali, a to je molitva za pomorene u Jasenovcu i osuda onih koji su taj zločin počinili i ideologije u ime koje su ga počinili. Dogodilo se suprotno, zbog čega osećam razočarenje i zbog čega smo na neki način i povređeni – izjavio je za Danas, povodom Bozanićeve posete Jasenovcu, Milorad Pupovac, potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke.

Žrtve Jasenovca, naveo je Pupovac, zavređuju poštovanje nezavisno od toga šta su političari kasnije činili sa njima u svom interesu.

– Jadovno i Jasenovac su matice zločina koje su se zakovitlale na životima i u društvima. Taj kovitlac se proteže sve do naših dana. Ako to nije rečeno i ako se neko s tim ne slaže, onda je trebalo ostati barem kod poštovanja žrtava i ne skrnaviti ih poređenjima, navodnim nedovoljnim poznavanjem istina i navodnim nedovoljnim poznavanjem činjenica – kazao je Pupovac.

Hrvatska i Srbija, prema rečima našeg sagovornika, ne čine dovoljno da se usaglase kada je reč o Jasenovcu i odnosu prema žrtvama.

– Srbija i Hrvatska u nekim stvarima, posebno u sferi prevladavanja nasleđa iz Drugog svetskog rata i poslednjeg rata, umesto da se približavaju, sve više se udaljavaju. Kao da nekom odgovara da umesto rešavanja problema izbeglica, ratnih zločina i ratnog nasleđa sve to koristi za neku vrstu sopstvene politike i političkog dokazivanja i pozicioniranja – smatra Pupovac.

Fra Marko Oršolić, direktor Internacionalnog multireligijskog interkulturnog centra u Sarajevu, kaže za Danas da sve žrtve zaslužuju pažnju crkve. Bez jasnog odnosa prema žrtvama, prema njegovim rečima, nema dijaloga između Rimokatoličke crkve i Srpske pravoslavne crkve.

– Mislim da se Katolička crkva, bar kada su u pitanju žrtve Drugog svetskog rata, jasno odredila. Jovan Pavle II, ali i druge pape, osudili su zločine. Katolička crkva u Hrvatskoj do danas nije rekla pravu reč. Priklonila se, a nije smela, ćutnji pape Pija XII – navodi Oršolić.

Stravično je, prema njegovim rečima, što nijedan hrvatski kardinal do juče nije posetio Jasenovac, udaljen svega 90 kilometara od Zagreba.

– Ne mogu da shvatim da je Biskupskoj konferenciji u Hrvatskoj bilo potrebno toliko vremena – rekao je Oršolić.

Crkva mora da kaže pravu reč

Fra Marko Oršolić ističe da ako crkva želi da u veri bude verodostojna, mora da kaže pravu reč o svakom zlu, jer ona mora da uči, to je sama bit crkve. „Država i politika imaju druga pravila. Žalosno je etičko pitanje pretvarati u političko. Prema zlu se valja pravilno odnositi jer će vas u suprotnom i samog zahvatiti“, navodi sagovornik Danasa.

SDSS ne odustaje od slučaja Kerum

Milorad Pupovac kaže da SDSS neće dozvoliti da slučaj splitskog gradonačelnika Željka Keruma koji je saopštio niz šovinističkih stavova prema Srbima bude stavljen ad akta. On ističe da je potrebno uskladiti stav državnog tužioca da nema elemenata za krivično gonjenje Keruma i izjave ministra pravde Hrvatske da je Kerum prekršio Ustav i Zakon protiv diskriminacije. „Naša je obaveza da ministrove reči i izjavu tužioca uskladimo“, rekao je Pupovac.

Mesić: Trebalo je ranije posetiti Jasenovac

Hrvatski predsednik Stjepan Mesić pozdravio je juče posetu zagrebačkog nadbiskupa Josipa Bozanića Jasenovcu, rekavši da je to trebalo da učini „znatno ranije“. „Mislim da je dobro što je otišao, a bilo bi bolje da je otišao znatno ranije, jer mesto kao što je Jasenovac zaslužuje da se tim žrtvama svi poklonimo“ rekao je Mesić, koji boravi u Njujorku na Generalnoj skupštini UN. Komentarišući Bozanićevu posetu Spomen-području Jasenovac, Mesić je podsetio da su „te žrtve ubijene samo zato što su različite, a to bi trebalo uzeti u obzir i Katolička i svaka druga crkva“. Mesić je poslednjih godina u nekoliko navrata kritikovao crkveni vrh u Hrvatskoj zbog izbegavanja posete spomen-području koncentracionog logora u Jasenovcu. Beta