Nakon neuspele privatizacije, raskida kupoprodajnog ugovora sa vlasnicima, dugotrajne blokade žiro-računa i veoma teškog finansijskog stanja, radnici preduzeća za preradu voća i povrća „Budimka“ napokon su, posle trinaest meseci, primili platu.
Oni su sa novim poslovodstvom prikupili 100 miliona dinara, koliko je bilo potrebno za neophodne popravke opreme, iskoristili zamrznute zalihe voća, obnovili saradnju sa ranijim dobavljačima i, pre mesec dana, pokrenuli proizvodnju džema i marmelade. Od 104 radnika, najpre je bilo angažovano njih 70, a za napuštanje preduzeća prijavilo se 35 radnika.
Bivši vlasnici zaposlenima duguju trinaest plata, a novo poslovodstvo je obećalo da će isplata zarada početi sa pokretanjem proizvodnje, uz povremene isplate dugova za plate, pa su radnici u proseku dobili oko 24.000 dinara.
Direktor Đorđe Stevanović kaže da se ostvaruju njegova obećanja, te da je reprogramom duga i prodajom dela zaliha, preduzeće uspelo da odblokira svoj račun i počelo normalno da posluje. I dug prema dobavljačima za otkup jabuka, koji je, kako kaže, bio nekoliko miliona dinara, takođe je reprogramiran, a nove isporuke preduzeće redovno servisira.
– Pre par dana dolazili su mogući kupci iz Hrvatske, koji su zainteresovani za kupovinu 150 tona marmelade, ali i iz Nemačke, koji su sa sobom odneli uzorke naših voćnih kaša i koncentrata, džemova i marmelada i nadamo se poslovnom aranžmanu – kaže direktor Stevanović, najavivši da će to preduzeće do kraja meseca tržištu ponuditi i četiri vrste sokova.
– Za mesec dana rada proizvodili smo sedamnaest tona džema dnevno, ali i sto tona voćnog koncentrata, a uskoro ćemo tržištu ponuditi i voćne sokove. Nakon toga, planiramo da krenemo i sa proizvodnjom kiselih krastavaca i ajvara, a spremamo se i za otkup malina, višanja, kupina, jer imamo sopstvenu hladnjaču – objasnio je direktor Stevanović.
Ipak, dug preduzeća pre pokretanja proizvodnje bio je oko pet miliona dinara i to najviše za radničke plate i državne poreze, ali kako Stevanović navodi, i za taj problem postoji rešenje.
– Imamo oko četrdesetak hektara zemljišta i prodajom njegovog dela ili prodajom klanice mogli bismo da smanjimo dug, a deo novca da investiramo u proizvodnju – objašnjava direktor.
Investitori
– Pored zainteresovanih za kupovinu fabričkog zemljišta, postoje i kupci koji su zainteresovani za fabriku. Sa jednim od njih naredne sedmice trebalo bi da se sastanemo u Agenciji za privatizaciju – rekao je Stevanović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
