Komemoracija u Somboru povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji

Centralnoj manifestaciji na Trgu Svetog Đorđa u Somboru prisustvovao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, patrijarh Porfirije, premijerka Ana Brnabić i članovi vlade, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, poslanici Skupštine Srbije, ministri u Vladi Republike Srpske.

„Oprostićemo ako budemo mogli. Zaboraviti samo ako nas ne bude bilo“, pisalo je na sceni.

Najpre je održan pomen stradalima koji je služio patrijarh Porfirije.

Porfirije je nakon služenja pomena održao i kratag govor u kom je rekao da je NATO bombardovanje bilo „najnesrazmerniji vojni sukob otkad je sveta i veka“.

Nakon obraćanja patrijarha Porfirija, intonirana je himna, a potom su se na kratko sa ozvučenja oglasile sirene za uzbunu.

Upriličen je i muzičko-scenski prikaz u znak sećanja na stradale tokom NATO bombardovanja.

Marijana Paskaš, ćerka zastavnika jugoslovenske vojske Radovana Medića, koji je prva žrtva NATO agresije, zahvalila se što se ovakvim ceremonijama čuva sećanje na sve koji su izgubili život tokom 78 dana bombardovanja.

“Dragi tata, bljesak te večeri bio je poslednje što si video, čuo, osetio. Videli smo ga i mi kroz prorzor doma, pred našim očima obasjao je šumicu kroz koju smo zajedno šetali i označio kraj života kakav smo imali“, rekla je Marijana.

Hvala što smo večeras ovde, gde je život izgubio čovek koji je voleo svoju porodicu, svoj narod i slobodu, poručila je Marijana Paskaš.

Prisutnima se obratio i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik.

Milorad Dodik, rekao je večeras u Somboru, povodom Dana sećanja na stradale u NATO agresiji, u organizaciji srpskih vlasti, u više navrata – da želi ujedinjenje sa Srbijom.

On je, pritom, iskoristio priliku da kritikujući masovne demonstracije u Francuskoj i Nemačkoj, kaže da se političari biraju na izborima i da bi ovdašnji građani trebalo da stanu čvrsto u svoje rukovodstvo.

Naše oči su uprte u ujedinjenje sa Srbijom – isticao je Milor Dodik.

Dodik je rekao da onaj ko pokuša da otme imovinu Republike Srpske saziva sednicu Narodne skupštine Republike Srpke, na kojoj će biti doneta odluka o osamostaljenju.

„Dosta mi je vaših lažnih obećanja da razgovaramo, neću više da vas gledam i da vas trpim“, poručio je Dodik sa komemorativnog skupa.

Prisutnima se obratio i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

„Od agresije NATO na SRJ prošlo je 24 godine. Večeras nas u Somboru ima najviše od kada obeležvamo ovaj datum. To govori nešto loše i nešto dobro. Upravo zbog toga sam odlučio da ne čitam lepo sročene i napisane govore kad vam se obraćam na ovaj dan“, rekao je Vučić.

Kako je rekao, želi da govori „iz srca ono što misli“, kao i da ga emocije ne savladaju, pa da uradi nešto protiv držanih interesa.

Vučić je rekao da je pre 24 godine umrlo međunarodno pravo.

„Bili smo krivi jer smo želeli da budemo svoj na svome, zemlja koja je htela da bude slobodarska“, rekao je Vučić.

Uspeli su da razore i mnogo veće zemlje, SSSR, dodao je, a onda je došla na red Jugoslavija.

Rodoljubivom pesmom „Vostani Serbije“ završena je državna ceremonija u Somboru.

Sombor je bio grad gde su pale prve bombe i ljudski životi. Jedna od prvih ispaljenih krstarećih raketa na SR Jugoslaviju pogodila je, u večernjim časovima 24. marta, somborski vojni aerodrom, pet minuta pre službeno određenog vremena početka napada.

Bombardovanje bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a po naređenju generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, trajalo je 78 dana.

I danas se sećamo male Milice Rakić iz Batajnice, trudnice Ljiljane Spasić iz Niša, 16 radnika RTS-a i svih ostalih žrtava NATO bombardovanja.

Ubijeno je 1.100 pripadnika vojske i policije. Procenjuje se da je poginulo oko 2.500 civila, mada precizna lista žrtava još nije utvrđena.

Borbeni avioni Severnoatlantske alijanse uzletali su sa brodova u Jadranu, iz vazduhoplovnih baza u Italiji, iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković položio je venac u beogradskom parku Tašmajdan kod spomenika deci stradaloj tokom NATO agresije.

Kod spomen krsta, posvećenog stradalim Srbima u NATO bombardovanju i tokom egzodusa nakon 1999. godine, Srbi iz Gračanice i drugih srpskih sredina odali su im počast i položili cveće.

Godišnjica početka NATO bombardovanja obeležena je i u Zvečanu, polaganjem venaca na spomenik nastradalim građanima u periodu od 1998. do 2001. godine.

Potpredsednik Pokrajinske vlade Branko Ćurčić položio je, u ime Vlade AP Vojvodine, u kasarni „Jugovićevo“, venac na spomen-obeležje stradalima u NATO agresiji na SRJ.

U toj kasarni održan je komemorativni skup jedinica iz Garnizona Novi Sad, a skupu je prisustvovao i gradonačlenik Novog Sada Miloš Đurić.

Dan sećanja na stradale u NATO agresiji na Saveznu Republiku Jugoslaviju obeležen je komemorativnim skupovima u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije i polaganjem venaca i cveća kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima Vojske Jugoslavije.

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović je učestvovao na komemorativnom skupu u kasarni „Banjica“ u Beogradu i tom prilikom položio venac kraj spomen-obeležja poginulim pripadnicima raketnih jedinica PVO u NATO agresiji na SRJ.

Potpredsednik Vlade i ministar odbrane Miloš Vučević položio je venac kraj spomen-obeležja „Herojima 37. motorizovane brigade“ u kasarni „Stefan Nemanja“ u Raški, povodom Dana sećanja na žrtve NATO agresije.