Počelo je, moralo je

U kojoj neki počeli „legalno i legitimno“ da prete, biju i ubijaju. Prvo su „neki“ danima pretili, pa je MUP priznao da se boji i da i dalje postoje „paralelne sile“, dovoljno jake i nekontrolisane, pa je zabranio tzv. „povorku ponosa“. Umesto da zabrani ove „paralelne sile“. Neka radi ko šta hoće, to je njegov izbor i sam će odgovarati i snositi posledice od svog izbora. Ali samo ne sme i ne može da svojim „izborom“ ugrožava druge. (Uostalom, ovo je klasična, i svima dobro poznata definicija države, čuvenog Hobsa). Samo što je naša država postupila potpuno suprotno. Zabranila skup onima koji nikoga ne ugrožavaju, zbog straha od onih koji prete nasiljem i „sopstvenom pravdom“.

Koju su i sproveli, prebijanjem do smrti francuskog mladića, čiji je jedini greh bio što je došao u Beograd i što govori stranim jezikom. Posle ovoga, nema dalje. Država je na potezu. Ako ubrzo ne„progovori“, prozilazi da je priznala poraz. A to dalje znači da ćemo, iduće godine, na svetskoj listi konkurentnosti, pasti ispod stotog mesta. Prošle godine smo bili 88., ove 93, iduće ko zna. Svi su nas prestigli, osim BiH i Albanije (Crna Gora čak za dvadesetak mesta). Naravno, i oni će, ako se ova „tužna priča“ nastavi ili ponovi.

Još nešto se, u „ekonomskom životu“ čudno dešavalo. Prođe 25. septembar, niti ima povraćaja PDV-a, niti, ionako drastično smanjenih, transfera opštinama i gradovima iz Republičkog budžeta. Navikli na kašnjenja, svakog narednog dana očekujemo da će se na „izvodu“ (tekućih računa) pojaviti pare. (Drugo je pitanje, kako država, kad je poverilac, za svako zakašnjenje obračunava i naplaćuje zateznu kamatu, a kad je dužnik, čak ni objašnjenje a kamoli izvinjenje, ne uputi svojim poveriocima.). Ali para nema pa nema. Dođe i prvi oktobar, para i dalje nema. Svi nervozni zbog sopstvenih briga nelikvidnosti, ali i dodatno zabrinuti. Nije li se ovo „Budžet“ opasno razboleo, ne preti li nam to „tihi bankrot“. Što bi „dosolilo“ onu „tužnu priču“ sa početka teksta.

Ipak, ne brinite. Sve je bilo očekivano i moglo se unapred „razotkriti“, da smo samo pratili datume. Završava se treći kvartal (30. septembar), presecaju se bilansi i tokovi gotovine, sredinom oktobra dolazi MMF (Međunarodni monetarni fond), donosi se konačna odluka o stand-by aranžmanu (teškom tri milijarde EUR), pa bi bilo degutantno da računi Budžeta budu poluprazni. Neka se „naši“ malo strpe i pričekaju. Neće im biti ni prvi, ni poslednji put.

Još jedan dokument (radni nacrt zakona o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji) koji ovih dana „stidljivo“ kruži Srbijom, izaziva opštu pažnju. Počelo je, počelo. Moralo je, moralo. I to odavno. Napravismo veliku i „modernu“ državu, sad mora unazad. Da se smanjuje država, da bi bila „kompatibilna“ sa ekonomskom snagom svojih poreskih obveznika. Ili prosto, da ne može biti prostije, nema više para za ovoliko ministarstava, agencija i direktorata i državnih i lokalnih službenika. Baš se preteralo. Kako mogu zajedno, ruku pod ruku, „evropska“ država i „balkanska“ ekonomija. Naravno, prvo će „stradati“ lokal. Opštine i gradovi. Još nikad nije onaj ko piše zakone, u njihovoj restriktivnoj primeni (zabranama i smanjivanjima) pošao od sebe. A trebao bi. (Naprimer, da se na početku smanji broj ministarstava za najmanje pet.) Tako bi se, čitava akcija najbolje „zaletela“. Uostalom, ne kaže se uzalud u narodu, da „riba smrdi od glave“. Sad će „čišćenje“ izgleda opet početi od „repa“. Što je neophodno i nije sporno, ali će riba i dalje „smrdeti“.

Septembar prođe, vanrednih sednica Parlamenta ne beše. Ali je zato prva redovna sednica redovnog jesenjeg zasedanja zakazana za utorak, šesti oktobar. Na tapetu „vojni“ zakoni. Posle pravosudnih, finansijskih, zdravstvenih, obrazovnih, prostornih, „zelenih“ (ekoloških)… , stigli na red i „vojni“. Naravno, pošto je utorak, najpre će biti „srećni sat“ (u kome šefice i šefovi poslaničkih grupa pitaju). Pošto su poslednje okupljanje i rasprava bili 31. jula (glasanje 31.avgusta ne računam), „materijala“ ima na pretek. Dugo, toplo leto je bilo i prošlo, ostala su sećanja i pitanja. Pa će prva sednica sigurno biti burna. Makar u tom prvom „srećnom satu“.

Poslednjeg dana oktobra u Parlamentu je Odbor za finansije razmatrao izveštaje o poslovanju i trošenju sredstava političkih stranaka za 2008. godinu. I usvojio, naravno, a šta bi drugo. Šta odbor na plenarnoj sednici može zaključiti o nekoliko cifara poređanih u bilansne pozicije. Pogotovo što ga čine predstavnici istih onih stranaka, čiji su izveštaji na tapetu. Dakle, odavno je jasno, da se bilansima i troškovima mora neko stručan i nezavistan mora baviti. Tako da je dobro da kontrola finansija, troškova i donacija stranaka, od prvog oktobra ove godine prelazi na Agenciju za borbu protiv korupcije. (Ako i tamo ne sede „partijski“ ljudi).

Inače, kako se i očekivalo, stranke su prilično siromašne. Sve u jeku velike Partokratije, formalne i suštinske vladavine tih istih „siromašnih“ stranaka. Ispalo da najveću imovinu imaju radikali (51,5 miliona dinara), pa DS (39,7) i DSS (31,5). Milioneri su još i G17 plus (11,07) i, gle čuda, Koraćev SDU sa 9,22 miliona dinara (izgleda da je profesor jedini ove izveštaje shvatio potpuno ozbiljno). Najsiromašniji su, moglo bi se slobodno reći „pravi prosjaci“, Tomin SNS i Čedin LDP, čije „imovine“, prikazane u bilansima, iznose 280 odnosno 245 hiljada dinara.

Uostalom, što bi stranke sve prikazivale i radile na „belo“, kad to ne rade oni koji plaćaju poreze i pune Budžet. Dok zakoni i poreske kontrole i policije stignu do stranaka, mnogo će vode još proteći našom Moravom. Hajdemo prvo da se suprostavimo očitim prevarantima (koje inače „kupljeni“ mediji predstavljaju kao „ugledne privrednike“) koji državi duguju i po više milijardi neplaćenih poreza. Prosto je „vuku za nos“. Imaju po više desetina firmi, pa poreze ostave na jednoj, „puste“ je u blokadu i stečaj (naravno, odgovaraju samo do visine osnivačkog kapitala u toj „žrtvovanoj“ firmi), a rade i slikaju se po novinama u drugoj, „naprednoj i perspektivnoj“ firmi.

Igranka bez prestanka. A kad će da se završi, ne znamo.

Autor je narodni poslanik