Uroš Blažić priznao krivicu za ubistva u Malom Orašju i Duboni

Predsedavajuća četvoročlanog sudskog veća Lidija Jovanovska najpre je prozvala prisutne i upozorila ih na pravila ponašanja tokom suđenja, a potom se za reč javio advokat Uroša Blažića, Petar Luković, koji je rekao da juče nije mogao da obavi poverljiv razgovor sa klijentom u pritvorskoj jedinici, te zatražio da mu to danas bude omogućeno kako ne bi bio primoran da traži odlaganje suđenja.

„Dobili su naredbu da Uroš bude premešten u Beograd. Na pitanje po čijoj naredbi i gde se nalazi dobio sam odgovor da to nisu pitanja za sudsku upravu i prekinuta mi je veza. Sudija mi je rekla da razgovor mogu da obavim u prostorijama Okružnog zatvora, ali nisam imao vremena da nabavim dozvolu za posetu i odem za Beograd da obavim poverljiv razgovor od sat vremena. Nisam spremio odbranu te sam hteo da tražim odlaganje, ali spreman sam da danas prihvatim taj poverljiv razgovor kako se glavni pretres ne bi odložio,“ rekao je on.

On je zatražio da mu bude omogućeno sat vremena kako bi Blažića pripremio za iznošenje odbrane.

Sudija je potom pročitala službenu belešku i dodala da je braniocu rečeno da će danas vanredno moći da obiđe Blažića do devet časova, a da je Blažić zbog bezbednosti prebačen u Okružni zatvor.

Luković je, istakla je sudija, poslednji put obišao Blažića 5. juna u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora.

Tužilac je rekao da je odbrana imala dovoljno vremena da se pripremi za iznošenje odbrane i da je „odlaganje potpuno neprihvatljivo i neosnovano.“

„Ako sud dozvoli razgovor sada, mi ne bismo imali ništa protiv, ako je to u nekom primerenom vremenu, ali da nema odlaganja suđenja,“ rekao je tužilac.

Advokat oštećenih Nebojša Perović rekao je da poverljiv razgovor nije zakonit u ovom momentu, kao i da je branilac imao dovoljno vremena da pripremi odbranu.

On je istakao da je branilac morao da bude upoznat sa tim da će doći do premeštaja okrivljenog, jer se postupak odvija u Specijalnom sudu.

Predsedavajuća sudskog veća je odobrila poverljiv razgovor u trajanju od 10 minuta.

Po povratku sa kratke pauze zbog poverljivog razgovora između advokata Petra Lukovića i Uroša Blažića, sudija Lidija Jovanovska je odlučivala i o zahtevu da suđenje bude zatvoreno za javnost.

Tužilac je istakao da nema razloga da glavni pretres ne bude javan, osim u slučajevima kada bi punomoćnici zahtevali isto zbog ispitivanja maloletnih oštećenih lica.

Imajući u vidu uznemirenost kod javnosti, adovkat Petar Luković je predložio da se javnost isključi.  Ipak, branilac Blažićevog oca rekao je da ne traži isključenje javnosti.

Predsedavajuća sudskog veća je, nakon što su tužilaštvo i advokati izneli svoje stavove po pitanju isključenja javnosti, saopštila da do toga neće doći.

Nakon toga, sudija je upoznala optužene sa njihovim pravima, te je tužilaštvo počelo sa iznošenjem optužnice.

Tužiteljka Olivera Milojević je tokom iznošenja optužbi i čitanja dispozitiva optužnice ukazala o kojim povredama se radilo kod preminulih i povređenih, kao i detaljima izvršenja samog dela.

Pored optužbi zbog masovnog ubistva i ranjavanja više oštećenih, tokom čitanja dispozitiva optužnice javnosti su predstavljeni i detalji oko pronađenog oružja, kao i optužbi na račun Blažićevog oca, inače tada potpukovnika u Vojsci Srbije, koji je već ranije tvrdio da oružje nije njegovo.

Radišu Blažića tužilaštvo tereti za nedozvoljeno držanje oružja koje je pronađeno u njegovoj kući, kao i u vikendici u selu Šepšin.

U porodičnoj kući i vikendici Blažića pronađeni su pištolji, delovi oružja, bombe i minska stredstva, kao i veliki broj municije, te tužilaštvo tvrdi da je Radiša Blažić na taj način sinu posredno omogućio da izvrši masovno ubistvo.

Nakon čitanja dispozitiva optužnice, za govornicom se pojavio, u pratnji više pripadnika sudske straže, prvookrivljeni Uroš Blažić.

On je ostao pri ranije datom iskazu, te ponovio da priznaje krivicu.

Radiša Blažić je najpre izjavio saučešće porodicama oštećenih, a potom se izjasnio da nije kriv, da ne zna odakle potiče oružje, sa koje strane i odakle je došlo.

Sud je potom objavio početak dokaznog postupka, a prvo će biti saslušan Uroš Blažić.

Uroš Blažić: Vreme ne mogu da vratim

Uroš Blažić je ostao pri iskazu sa pripremnog ročišta u kojem je izneo da priznaje krivicu. Prethodno je rekao da je razumeo navode iz optužnice.

On je pre početka iznošenja svoje odbrane izjavio saučešće porodicama i najdublji pijetet.

„Vreme ne mogu da vratim“, kratko je rekao Blažić.

Prvooptuženi je istakao da neće odgovarati na pitanja tužioca o kritičnoj večeri, te da će odgovarati samo na pitanja svog advokata.

Mislim da je sramno da se vraćam na to veče i da navodim neke potencijalne razloge jer niko nije zaslužio, ma kako da se ponašao, da uradim ono što sam uradio, rekao je on.

Kako je dodao, policija je želela da od svega napravi da se radi o terorističkom aktu, što nije tačno, već da je do svega došlo zbog njegove nemoći.

Blažić je dodao i da je njegov otac nevin, da nema potrebe da ispašta zbog nečega što je on uradio.

„Kriv sam i spreman sam da odgovaram i prihvatim svaku osudu, ali nisam za to da odgovara nevin čovek koji je kriv samo zato što je moj otac. On nije ni u kakvoj vezi sa oružjem“, rekao je Blažić.

On je potom počeo da govori o svojim „prvim simpatijama prema oružju“ do koje dolazi kada je napunio 18 godina.

Kako je dodao, on je prvi revolver kupio legalno u Beogradu.

„Gorko sam se pokajao što sam kupio taj pištolj, jer nije zadovoljavao moje potrebe. Video sam da ne zadovoljava moje uslove, da mogu da povredim samo sebe, a ne i da se zaštitim. Video sam da je skroz bezveze imati legalno oružje kod sebe“, rekao je on objašnjavajući da je njegovom poznaniku zbog „banalne prijave“ oduzeta leglana puška „bez ikakvog razloga i osnova“.

Blažić je nastavio sa iznošenjem objašnjenja zašto je smatrao da „nije normalno“ imati legano oružje.

Na pitanje suda zašto mu je oružje uopšte bilo potrebno, istakao je da se nije osećao bezbedno, da je znao, na imanju gde je živeo, šta se „dešava oko njega“, te da je očekivao da će neko da mu upadne u kuću.

„Osećao sam ceo život neku nesigurnost, pa sam hteo da imam legalno u kući oružje“, objasnio je on.

Krajem 2020. godine kupio je prvo oružje.

„Živeo sam u kući u Šepšinu i prvi put sam imao veću količinu novca, da sebi nešto kupim. Nisam hteo da pravim punoletstvo, osećao sam se nebitno i ugroženo. Kupio sam revolver i prateću opremu. Oružje nije kupljeno odjednom“, rekao je Blažić.

On je istakao i da ne može da objasni „taj začarani krug nabavljanja oružja“, te da mu otac nikada nije dao oružje, ali da ga je on uvek voleo.

„Morao sam da vidim kako radi oružje. Ne znam da li sam očekivao neku sigurnost, ne znam šta mi je bilo u mozgu. Kao što miš dovlači sir, ja sam dovlačio oružje. Mislio sam, kad imam automat, onda sam bolji, da mi treba ceo komplet, prigušivač… Hteo sam da imam jedan pištolj, a za godinu dana sam sakupio pravi vojni arsenal oružja“, priznao je Blažić.

Rekao je da je naknadno kupio i oružje iz kog je pucao sporne noći.

Blažić je, govoreći vrlo distancirano, objasnio i kako je isprobavao pištolje i rekao da ni dinar nije ulagao ni u šta drugo, osim u oružje.

„Moj otac nije ni u kakvoj vezi s tim. Radi se o profesionalnom oficiru koji nikada pred porodicom nije pričao o oružju, a kamoli da zna da ja imam puške, bombe. Pogotovu što sam mu dete. Ne da nije znao, nego njega to nije zanimalo, stekao sam takav utisak još kao mali. Posle je radio civilni posao u Generalštabu i ministarstvu“, objasnio je Blažić.

Govorio je o prvim danima njegovog života u kući u Šepšinu, gde su mu u nekoliko navrata upadali u kuću, ali da nije video svrhu da iste prijavi jer je znao da „ništa neće biti rešeno“.

„Ne želim da kažem kakve gadosti su se dešavale u tom selu. Nisam hteo da kažem porodici da su mi upadali u kući, da su mi krali alat. Bilo me je sramota da kažem da mi je neko upao u kuću i da me je pokrao. Nisam znao ko to radi, znao sam da nema svrhe da prijavljujem. Znao sam da ništa neće da se reši“, objasnio je on.

Blažić je u svojoj odbrani govorio i o svom vaspitanju.

„Osim što sam ubica, ispao sam i razbjnik. Nije tačno da sam ja taksisti tražio sve pare, pitao sam ga da mi da dve ili tri hiljade dinara, valjda da imam da jedem. Ne želim da ispadnem razbojnik, ja nikada nisam krao, nisam tako vaspitan“, naglasio je Blažić.

Kako je obnasjio, želeo je da bude domaćin, da završi Vojnu akademiju, da radi kao oficir.

Prokomentarisao je Blažić potom i ranije prekršaje koji su mu stavljeni na teret, te je govorio o tuči kada su mu pijani majstori došli da lepe pločice, pa ga maltretirali i tukli.

Kako je dodao,  misli da zbog oštećenih žrtava ne treba da se vraća na to veče.

„Opravdanja nema, ali postoji uzrok. Oko Nove godine sam koristio testosteron. Pitate se šta će to detetu sa sela, ali, eto, družio sam se sa takvim ljudima. Branilac je tražio da veštak ispita kako to utiče na agresvnost. Posle Nove godine sam otišao u Nemačku da radim. Bio sam na hiljadu strana, ne znam ni sam šta sam hteo da postignem. Otišao sam 21 januara, a vratio sam se posle tri meseca. Tada sam opet počeo da koristim testosteron“, opisao je Blažić.

Kroz blagi smeh rekao je Blažić da se, kad se vratio, osećao kao da smeta drugima i da ga mrze, kao i „da ne mogu očima da ga vide“.

Naveo je i da je koristio oko 2.5 miligrama „trenbolon“ testosterona i u više navrata ukazao da ga zanima koliko je isti mogao da utiče na njegovu agresivnost.

„Želim da još jednom ponovim da ću da prihvatim svaku kaznu. Kriv sam i spreman na to. Nisam hteo nikoga da zastrašim. Neposredno pre izvršenja krivičnog dela su mi stizale poruke od Viktora Đorđevića i njegove devojke kako će da me isprebijaju, da mi pokupe motor i sve… Jednostavno pretnje. Kao da je to bila inicijalna kapisla da se sve desi. Oblio me je znoj, nisam znao šta mi se dešava. Ja sam to svesno uradio. Poređao sam svo oružje koje imam po stolu, ako se nešto desi. Ispalo je još gore“, opisao je on Blažić.

Istakao je i da ga je obuzeo strah, te da se upitao „šta je kome s krivio da sa 20 godina neko treba da ga prebija“.

On je rekao i da je sa preminulim policajcem Milanom Panićem imao ranije neprijatan susret.

„Znam da porodica sad sluša, ali imao sam negativan događaj sa ubijenim policajcem Milanom Panićem jednom kad sam dolazio iz Beograda. On je sa stariijim kolegom me presreo na pumpi. Preturali su mi po kolima, maltretirali me. Bilo je dosta napada i po kući, i krađe i svašta. Ali šta god da je bilo, ovo niko nije zaslužio. Ne želim sebe da pravdam i slobodno sve što sam rekao okrenite protiv mene“, dodao je on.

Blažić je potom odgovarao i na pitanja njegovog branioca Petra Lukovića.

On je rekao da je pomenuti preparat, testosteron, koristio od kraja februara, pa sve do kobnog dana.

„Kupovao sam ih u Beogradu, držao sam ih u kuhinji u viseđem delu. Dosta ljudi je znalo da koristim steroide“, rekao je on i naveo imena njegovih poznanika koji su znali da on koristi pomenute preparate.

Kod tužioca nije naveo pomenutu činjenicu jer nije mogao da se seti, ali i iz razloga što nije mogao „ovako opširno“ da iznese svoju odbranu.

„Advokatu nisam rekao odmah jer sam mislio da nije značajno. Na neki način mi je bilo glupo, da ne ispadne da su zbog neke tečnosti pobijeni ljudi“, rekao je on.

On je opisao i kako se osećao nakon prepiske u kojoj mu je prećeno, a koja se dogodila pre zločina.

„Osećao sam se poniženo, uvređeno. Ceo sam bio obliven znojem, drhtavica. Nikada se nisam tako osećao. Bio sam unezveren. Bio sam sam u kući, ali da me je neko tada video ili bi pozvao Hitnu pomoć ili seo sa mnom da popriča. Još je tu pala roletna. Da je neko bio tu, mogao je da me zaustavi“, istakao je Blažić.

Povodom svega što se desilo se, kako je rekao, „oseća zgroženo“.

„Da je toliki broj povreda… Kada sam čitao optužnicu osećao sam se katastrofalno. Toliko mojih vršnjka je izgubilo život, ali život i sudbina ne mogu da se vrate“, rekao je Blažić.

Blažić je u više navrata naglasio da je rekao sve što ima i da nema potrebe da odgovara na pitanja, kao i da trenutno nije u psihičkom stanju za to.

Advokat Siniša Mašović, punomoćnik porodica ubijenih maldića iz Malog Orašja rekao je da moli sud da Blažiću postavi pitanja.

„Moje osnovno pitanje bi bilo da li je oružje našao na tavanu kako je opisao u iskazu u tužilaštvu ili ga je sam kupovao? Mora da pojasni svoju odbranu“ ,upitao je punomoćnik oštećenih.

Blažić je rekao da je „većina stvari koje je rekao u tužilaštvu netačna“.

„Ja u tom stanju, posle spavanja na podu u stanici, nisam bio u stanju da ispričam ovu rekonstrukciju koju sam sad dao, od prvog pištolja i tada sam samo rekao da sam našao. Ovo sve što sam danas rekao je sušta istina i ja ću ovde da se zakunem. To da je nađeno na tavanu se sad vidi koliko je naivno. Tada nisam znao da će zbog toga da nastradaju mladi, tada sam na to oružje gledao sasvim drugačije. Današnja odbrana je tačna“, rekao je Blažić.

Na samom kraju svoj iskaza dodao je da na dalja pitanja ne želi da odgovara jer se „potrudio da ispriča celu istinu u vezi sa poreklom oružja“ i ne želi da mu se nešto „uzme iz konteksta i okrene protiv oca“.

Nakon Blažićevog saslušanja određena je pauza u trajanju od 15 minuta.

Nakon pauze, advokat Stefan Stefanović zamolio je predsedavajuću sudskog veća u ime porodica žrtava koje se nalaze u delu za publiku i imaju pogled na prvookrivljenog, da upozori Uroša Blažića da se ne smeje i ne priča sa policajcima, jer na taj način uznemirava prisutne članove porodice.

Sudija Jovanovska je potom ukazala da nije videla da se Blažić smejao, ali da ga svakako upozorava da to ne čini.

Za reč se javio i branilac oštećenih Nebojša Perović.

„Okrivljeni nam je uskratio mogućnost da izvršimo proveru njegove odbrane, kako u ono što je ovde rekao, tako i u ono što je izjavio tokom istrage“, izjavio je jedan od advokata odbrane.

Bol oštećenih, koja je i manja od gubitka života, još je uvećanija ovakvom odbranom, ukazao je advokat.

„Bol oštećenih je uvećana ovakvom odbranom jer je probao da nas uvede u priču da su svi bili krivi, a da su njega tako negde za nešto zamišljeno iritirali, pa je samo o tome hteo da priča. O onome zbog čega smo ovde i zbog čega svi pate i nema života, mi nismo dobili odgovor“, ukazao je Perović.

Dodao je da je odbrana tendenciozna i proračunata, te podsetio da je Blažić koristio i beleške, „da se podseti šta to treba da nam kaže“.

„Ovom dokazu ne može da se pokloni ni ‘v’ od vere, niti su razjašnjene bilo koje okolnosti“, zaključio je on.

I advokat Stefan Stefanović je izneo primedbe na iskaz Blažića.

„Smatram da je bilo potrebno da se dopusti svima nama da postavimo pitanje, a da okrivljeni Uroš Blažić eventualno odbije da odgovori. Tako se natavlja sekundarna viktimizacija žrtava i porodice su jako revoltirane ovom odbranom. On je priznao delo, maksimalnou kaznu će dobiti, a ovo samo otežava advokaima, porodicama i javnosti jer treba da znamo detalje o tim događajima“, rekao je Stefanović.

Dodao je i da žrtve i javnost imaju pravo da znaju istinu o toj večeri.

Nakon primedbi zastupnika oštećenih porodica, svoj iskaz počeo je da iznosi otac prvooptuženop, Radiša Blažić.

Radiša Blažić: Ne mogu da opravdam sina

U pratnji više pripadnika pravosudne straže, za sudsku govornicu pozvan je Radiša Blažić.

„Bol i žal koje osećam od tog strašnog zločina, da je tamna sila prirode učinila da moj sin počini takav masakr… Da sam znao da će da dođe do toga, za najmanju povredu bih dao glavu. Zakletvu otadžbini i narodu dao sam 1987. godine. Ušao sam u oficirski čin pre 40 godina. Dok sam u strahotama devedesetih branio narod, nisam žalio život. Ne mogu da opravdam sina. Imate pravo da me proglasite ludim, da me ubijete u četiri zida, ali ja nisam lud“, vrlo uznemirano je rekao Radiša Blažić.

Na samom početku svog iskaza, Blažić je naglasio da će patnju porodica ubijenih „više osećati njegovo srce, nego srce bilo koga ko sedi u sudnici“.

„U ćeliji, uz post i molitvu, ja se molim za vaskrsenje, Ne mogu da verujem da je moj sin tako nešto uradio. Vaspitan je da bude pošten, da uči školu, bude domaćin. Svi znaju ko sam ja i šta sam ja. Odakle sam potekao i dokle sam stigao. Ipak, ništa ne može da opravda delo mog sina. Ja ovde slušam da je moj sin pucao u džak iz automatske puške u prostoriji tri sa dva metra“, istakao je on.

On je potom nastavio da iznosi detalje iz svog privatnog života i karijernog razvoja, pokušavajući da objasni stanje u kom se nakon događaja nalazi.

Rekao je da sinu nikada nije govorio o oružju „jer zna da je to zlo“ i, kako je rekao, od toga se klonio od devedesetih.

„Ja sam doveden u situaciju da se dovodi u pitanje moja krivica, da sam sinu dozvolio da tako nešto uradi. Ja nisam išao u lov, a kamoli da dozvolim sinu da usmrti momka kog sanjam noćima, koji se sa mnom veselio na nekom veselju, imao je košulju boje trule višnje. Žaliću ga kao da mi je sin. Ja ovde branim istinu, uniformu, čast oficira. Žao mi je što odgovaram pred ovim sudom, što nije međunarodni“, nastavio je on.

Povodom sporne majice koju je Uroš Blažić nosio tokom izvršenja krivičnog dela, istakao je da ju je kupila njegova majka za 200 dinara u Mladenovcu kako bi mogao da u njoj radi u polju.

Istakao je i da mu je svake godine rađena potpuna bezbednosna provera.

„Nemojte da sumnjate da je bilo šta od toga moje. Mene su do tog trenutka zvali domaćin, gazda. Dvadesetak ljudi je stalno radilo kod mene, ulazili su u tu garažu. Pa da li bih ja dozvolio da bude razbacana municija tamo gde puštam unuka“, naveo je Radiša Blažić.

Rekao je da nije kriminalac, kao i da je govorio sinu da se ne bavi kriminalom, alkoholom, drogom i nečasnim radnjama.

„Mene je trebalo da ubije, da mi olakša muke“, rekao je kroz suze Blažić dodajući da nije kriva ni njegova „mučenica“ supruga, već „tamna sudbina“ i „viša sila“.

Kako je ponovio, ostao je pri tome da nema nikakve veze sa spornim oružjem.

„Da li je taj zapisnik kucan pod prisilom ili iznudom ja ne znam. Ne mogu da čitam to u policiji pod prinudom, sa cevi uperenom u grudi“, rekao je on.

On je potom govorio i o danima pre i nakon samog događaja.

Kako je napomenuo, 4. maja trebalo je da idu u Dubonu da kupe prase i ovcu za slavu.

„Ja, pošto ne prisustvujem klanju, nisam bio tu. Uroš je rekao da če da dođe u sedam ujutru. Probudio me je poziv u ponoć. Rekli su mi da dođem u centar sela, da je Uroš nekog ubio. Tada sam doživeo šok. Mislio sam da se desila neka svađa, da su se sporečkali, nisam očekivao da je došlo do takvog pokolja, zlodela, takve strahote“, opisao je stariji Blažić.

Dodao je i da je do hapšenja bio u svojoj kući, a u pratnji policije.

Na pitanje zašto mu je ranije oduzeta puška, rekao je da je Uroš imao probleme s majstorima, kad je i povređen, o čemu je prvooptuženi i sam govorio tokom današnjeg davanja iskaza.

„Tada su mi rekli da predam sve oružje koje sam imao i sa tim sam završio. Tada mi je oduzeta lovačka puška i malokalibarska puška, to je bilo sve što sam imao“, dodao je.

Odgovarajući na pitanje tužilaštva, Radiša Blažić je govorio i o svom odnosu sa sinom i problematičnoj prošlosti prvooptuženog.

„Ispred tog deteta metak nisam opalio“, odsećno je izjavio Radišić odgovarajući na pitanje da li je pred Urošem ikada koristio oružje.

Rekao je i da mu je jedina želja bila da se Uroš ne bavi kriminalnom.

„Ne znam šta znači da li smo bili bliski, ali osećao sam se da sam mu potreban. Ja sam bio jedinac, najsrećniji sam kad sam bio s ocem. Nije mi rekao da ima problema. Uvek sam ga pitao da li ima problema sa dugovima, sa nekim sumnjivim poslovima. Poznato mi je da je zaustavljen kada je išao motorom i da mu je tada pisana prijava. Savetovao sam ga da do toga ne sme da dolazi i rekao mu da je to njegova krivica. Nikada nisam išao da stanem u njegovu zaštitu. Ako je zaslužio kaznu, neka ga kazne“, obrazložio je stariji Blažić.

Upitan o intervenciji Centra za socijalni rad, rekao je da je u pitanju tendenciozno pitanje tužioca i tvrdio da je Uroš tada imao osam godina, iako je tužilac istakao da se događaj odigrao 2019. godine.

Istakao je i da nije znao da njegov sin gaji ljubav prema oružju.

„Iznenadio me je 2020. godine kad je izrazio želju da konkuriše za Vojnu akademiju. Lovačke puške sam nabavio davno, kada sam položio lovački ispit, ail nisam imao dozvolu i nikad nisam išao u lov. Puške sam kupio da bih sa drugarima iz sela mogao u lov, ali nemam vremena za to i to me ne privlači, pa na kraju nisam išao. Uroš je znao za to lovačko oružje, ali ga nikad nisam učio kako se rasklapa. Stajalo je pod ključem“, objasnio je on.

Rekao je da je samo jednom Urošu savetovao da revolver drži zaključan i da ga u porodičnoj kući, gde mu živi i unuk, ne stavlja na krevet ili sto.

Tužilaštvo je propitivalo Radišu Blažića i o oružju vojnog porekla.

Upitan da li je protiv njega vođen neki krivični postupak zbog nestanka oružja ili eksplozivnih naprava, Blažić je negirao.

Ipak, tužilaštvo je pomenulo da je vojno tužilaštvo vodilo postupak zbog nestanka 11 bombi iz kasarne u Rumi, na šta je drugooptuženi kratko dodao da se to dogodilo 1999. godine, ne ulazeći u detalje samog slučaja.

Na današnje suđenje došle su i porodice oštećenih kako bi čuli odbranu Uroša Blažića i njegovog oca.

Na majicama koje nose piše datum smrti njihovih članova porodice uz natpis „Živite“, „Ne zaboravi da tu je, zemljom tvoje korake čuje“, „Nisi bio rođen za ovaj svet, nije te zaslužio. Volimo te.“

Podsećamo, dvadesetdvogodišnji Blažić se tereti da je u noći 4. maja 2023. ubio devetoro, a ranio 12 ljudi u selima između beogradske opštine Mladenovac i Smedereva.

Pripremno ročište pre početka suđenja Urošu Blažiću trebalo je da bude održano 23. maja u Višem sudu u Smederevu, ali je izostalo jer su prisutni članovi porodica i rođaci žrtava napali Blažića.

Pripremno ročište je nastavljeno u Beogradu, u sudnici Centralnog zatvora, koja je bila premala da primi sve zainteresovane, pa je odlučeno da se suđenje izmesti najpre u Palatu Pravde, a potom u Specijalni sud.

Pored Blažića, tužilaštvo je 18. oktobra podiglo optužnicu protiv njegovog oca Radiše Blažića za neovlašćeno držanje oružja, kao i protiv još dva rođaka.

Za Blažića i njegovog oca tužilaštvo traži kaznu od 20 godina zatvora, dok se za rođake predlaže kazna od po šest godina zatvora.

Prema Krivičnom zakonu, okrivljeni nije imao punu 21 godinu prilikom izvršenja zločina, zbog čega ne može da mu bude izrečena kazna doživotnog zatvora.