Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozvalo je seoska domaćinstva, koja imaju gnezda lasta na svom imanju, da se prijave za takmičenje „Domaćinstvo koje su laste izabrale“, koje je otvoreno do 15. juna.
Nadmetanje se organizuje četvrtu godinu zaredom, a srećno domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda seoskih lasta biće nagrađeno pobedničkim priznanjem i tonom kukuruza.
„Ovim simboličnim takmičenjem želimo da pohvalimo mala seoska domaćinstva koja se poljoprivredom bave na tradicionalan način i zahvaljujući čijoj pažnji i ljubavi seoske laste i dalje opstaju na našim prostorima. Domaćinstvo sa najviše gnezda nagradićemo tonom kukuruza“, kazao je izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije Milan Ružić, navedeno je danas u saopštenju.
On je rekao da se u prethodne tri godine, koliko se organizuje ovo takmičenje, pokazalo da je tona kukuruza odgovarajuća nagrada, „jer su sva pobednička domaćinstva bila stočarska i kukuruz je više nego dobrodošao“.
Prijave na takmičenje su moguća putem onlajn formulara ili pozivom na telefon 011/33-43-902 do 15. juna.
Кonačni rezultati takmičenja biće objavljeni do 21. juna na stranici www.pticesrbije.rs i u
međima.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su podsetili da se populacija seoske laste u Srbiji procenjuje na 150.000 do 230.000 parova.
Mala ptica pevačica karakterističnog dugog i račvastog repa dostiže masu od oko 20 grama, no svake godine prevaljuje hiljade kilometara od podsaharske Afrike, gde zimuje, do Srbije gde se gnezdi.
U gnezda, koja pravi od blata, polaže u proseku pet jaja iz kojih se nakon 13 do 15 dana izležu mladunci. Seoske laste žive u proseku četiri godine.
Nekada su se godišnja doba ili vremenske prilike određivale na osnovu prisustva i ponašanja seoskih lasta, a danas se na osnovu njihove brojnosti zaključuje kako čovek utiče na prirodu.
Upozoreno je i da usled moderne poljoprivrede i zamiranja stočarstva ova vrsta u Srbiji i Evropi nestaje.
Iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije su istakli da se seoskim lastama dugoročno može pomoći ukoliko se podrži opstanak malih poljoprivrednika i očuva tradicionalan način bavljenja poljoprivredom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.