Počeo drugostepeni postupak za ubistvo Ćuruvije: Tužilac tražio još strožije kazne za bivše funkcionere službe

Obrazlažući žalbu na prvostepenu presudu Mandić je istakao da je ona doneta uz bitne povrede postupka, te da se temelji na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju.

Srž njegove zamerke odnosio se na činjenicu da je sud kao neposrednog izvršioca ubistva označio peto, N.N. lice, a ne Miroslava Kuraka kojeg je tužilaštvo označilo kao osobu koja je ubila Ćuruviju.

– Sud je prekoračio subjektivan i objektivan identitet optužnice, bez ikakvog činjeničnog osnova. Ova presuda ne može da opstane, kazao je Mandić.

Žalba tužioca na osuđujuću presudu nije predstavljala iznenađenje, pošto je isti razvoj događaja već viđen. Naime, Posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu je u prvoj presudi, kao nalogodavca, oglasilo krivim bivšeg načelnika RDB-a Radomira Markovića. Prema prvostepenoj presudi, Marković je nalog dao Milanu Radonjiću, tadašnjem načelniku Beogradskog centra RDB-a, a ovaj dalje glavnom inspektoru Drugog odeljenja RDB-a Ratku Romiću i njegovom prijatelju Miroslavu Kuraku. Sud je Markovića i Radonjića osudio na 30, a Romića i Kuraka na 20 godina zatvora.

Ključan deo presude bio je onaj u kojem je uvedeno peto N.N. lice, koje je izvršilo ubistvo. Iako se ovo lice nigde ne spominje u optužnici, motiv da se sud odluči na ovaj korak bilo je svedočenje Branke Prpe, Ćuruvijine supruge koja je jedina neposredno svedočila ubistvu. Opis ubice, koji je dala pred sudom, upadljivo je odudarao od fizičkog opisa Miroslava Kuraka kojeg je tužilaštvo označilo kao izvršioca.

Na ovu presudu žalili su se i tužilaštvo i odbrana, pa ju je Apelacioni sud ukinio i vratio na ponovno odlučivanje. Godinu dana kasnije u Apelacioni sud došla je gotovo identična presuda.

Mandić je naglasio da sudsko veće nije ponudilo nijedan argument na osnovu kojeg bi opravdalo uvođenje petog N.N. lica navodeći da bi taj propust izbegla da je prihvatila dokaze koje je tužilaštvo predložilo.

Konkretno, Mandić je imao zamerku na to što je sud kao suvišan odbacio zapisnik o saslušanju bivšeg komandanta JSO Milorada Ulemeka i umesto toga samo uzelo u obzir njegovo svedočenje pred sudom.

Podsetimo, Ulemek je rekao da ga je Marković u martu 1999. godine pozvao kako bi mu dao nalog da likvidira jedno lice. Prema sopstvenom svedočenju, Ulemek je taj nalog odbio jer su u toku bile borbe na Kosovu gde je bio angažovan sa svojom jedinicom. Kada ga je nekoliko nedelja kasnije, nakon Ćuruvijinog ubistva, pozvao sa Kosova i rekao mu da može da ispuni zadatak, Marković mu je rekao da je već obavljeno.

Međutim, u iskazu koji je dao u istrazi, Ulemek je prepričao i još jedan razgovor sa Markovićem koji sud nije uzeo u obzir. On je tada ispričao da je Marković, jednom prilikom, oslovio Romića i Kuraka kao “oni Radonjini koji su ubili Ćuruviju”.

Da je sud uzeo u obzir ovaj iskaz, kazao je Mandić, izbegao bi neosnovan zaključak o N.N. izvršiocu.

Zamenik tužioca je izneo zamerke i na to što veće Višeg suda isključivo uzelo u obzir svedočenje koje je Branka Prpa dala pred sudom, a ignorilsalo sve što je govorila u istrazi. On je podsetio da je u nekim ranijim svedočenjima Prpa govorila o dva napadača, a da je pred sudom rekla da je videla samo jednog.

Isto tako, nastavio je Mandić, sud je trebalo da uzme u obzir iskaze koje su istrazi dali nekadašnji članovi zemunskog klana koji su prepričavali planove vođe klana Dušana Spasojevića da ubije Romića i Kuraka jer su postali isuviše opasni za naručioce ubistva Slavka Ćuruvije.

Propuste koje je, prema njegovim rečima, napravio prvostepeni sud, trebalo bi da ispravi drugostepeni. On je zatražio od veća da otvori pretres izvede ove dokaze i osudi okrivljene onako kako je predviđeno optužnicom i kazni maksimalnim zatvorskim kaznama u trajanju od 40 godina.

U narednoj fazi drugostepenog postupka svoje žalbe obrazložiće odbrana.

Imajući u vidu da je Apelacioni sud već jednom ukinuo presudu u ovom predmetu, zakon propisuje da ovoga puta mora da donese pravosnažnu presudu. Optužnica za ubistvo Slavka Ćuruvije podignuta je pre osam godina. Novinar Slavko Ćuruvija, vlasnik listova Dnevni telegraf i Evropljanin ubijen je 11. aprila 1999. godine u Beogradu.