Počeo veliki pokolj

Jedan Somborac koji je u poslednjih mesec dana bio na nekoliko rođendanskih slavlja, svadbi i daća priča da je meni uvek isti – glavno jelo prasetina, a jedina razlika je da li je pečena na ražnju ili u tepsiji. Otkupna cena prasadi je između 60 i 80 dinara za kilogram žive vage, kilogram prasetine, pak, možete dobiti za 120 dinara na kućnu adresu. U Zemljoradničkoj zadruzi Zadrugarka kažu da su stočari iz grada za otkup prijavili oko 500 prasadi, ali i više od 200 krmača. Radivoj Mijić, direktor Zadrugarke, ističe da se ne može precizirati vreme otkupa, ali ni dan isplate. Tek nedavno je stigao novac za stoku isporučenu u maju, a dogovoreni rok plaćanja bio je 60 dana. Na stočnoj pijaci u Somboru, svakog petka, ponuda je uobičajena, a promet skoro ravan nuli. Na prodaju može da računa tek poneki vlasnik praseta, a kupac neće nastaviti odgoj, tov, nego će pripremiti pečenje.

Manje stoke

Zadružni savez konstatuje da je stočarstvo u Vojvodini loše razvijeno. Trenutno po hektaru ima samo 0,27 uslovnih grla, a 1964. godine bilo je 0,58. Broj goveda opao je sa 497.000 grla u 1962. godini na 263.000, a odobreni kontingent za izvoz na tržište EU nije iskorišćen ni sa 20 odsto. U Vojvodini je 1978. godine utovljeno 2,44 miliona svinja, sada tek 1,24 miliona. Broj živine (7,3 miliona komada) mnogo je manji nego 1987. godine (15,5 miliona). Jedino je neznatno povećana proizvodnja mleka – sa 370 miliona litara u 1974. godini na 387 miliona litara u prošloj godini.

Slična je situacija i u drugim delovima Vojvodine i Srbije. Na sednici Odbora za sistemski položaj zadruga i zadrugara Zadružnog saveza Vojvodine, održanoj u Somboru, za ilustraciju stanja u stočarstvu najčešće je korišćena reč „katastrofa“. Radovan Bokić, direktor ZZ Agroklek u Kleku, istakao je da je, ako se ništa efikasno ne preduzme, samo pitanje vremena kada će koja farma i individualni stočar da propadnu. Ova zadruga ima 1.200 grla rogate stoke, u aprilu je kupila još 200 junica, ali sada ih prodaje. Dnevni gubitak na farmi, računajući i amortizaciju, kreće se oko 150.000 dinara.
– Od maloprodajne cene mleka proizvođaču pripadne tek trećina novca, dve trećine dele prerađivači i trgovci, a država kaže da ne može ništa protiv monopola. Propast preti i odgajivačima svinja, prasadi, gubici se svakodnevno uvećavaju – kaže Bokić.
Đura Đurđulov, direktor zadruge iz Kikinde, rekao je da je i u ovom delu Vojvodine počela velika rasprodaja krava i krmača, uništavanje zapata, te da država mora da interveniše, jer će staje i obori biti potpuno ispražnjeni. Voja Mrkšić, direktor ZZ Mrkšić, reče da se i u okolini Zrenjanina prave „kilometarski spiskovi“ stoke za klanje, da se klanicama nude i krmače koje su se tek jednom oprasile. Radivoj Baćović iz Vrbasa kaže da je na pomolu opšta propast, da je cena kukuruza „stravična, a tovljenike nema ko da kupi“, i dodao da kad se farma jednom zatvori – nikada se više ne otvara.
DA LI ZATVORITI FARMU?
Dušan Milanko, direktor ZZ u Kljajićevu kod Sombora, reče da ekonomska logika nalaže da se farma zatvori. Ona donosi gubitke, a hraniva trenutno ima dovoljno. Prodajom hraniva obezbedile bi se otpremnine za zaposlene na svinjogojskog farmi. Ali, to bi pogodilo ne samo zadrugu i zaposlene u njoj, nego i veliki broj kooperanata iz sela i okoline. Verovatno je da će se situacija na nekoliko meseci promeniti, ali kako izdržati do tada? Kapacitet farme u Kljajićevu je 10.000 tovljenika, a u selu je nekada uzgajano oko 50.000 prasadi.
– Tovljači su sada u velikom gubitku, gotovo u bezizlaznom položaju, ali sve klanice dobro posluju – primetio je Milanko.
Lajoš Babi iz Bačke Topole kaže da se štete na kukuruzu u tom kraju kreću i do 70 odsto, da rod s nekih njiva nije bio dobar ni za silažu, da su prinosi repe i soje prepolovljeni. Kukuruza, dakle, nema i neminovno je uništenje stočnog fonda. Cena prasadi je oko 60 dinara, ali tov se ne isplati i daje se besplatno.
– Sitni proizvođači svakako moraju da nestanu, ali postepeno, uz mere socijalne zaštite. Kako sada stvari stoje bojim se da će svi odjednom da propadnu, a posledice će biti katastrofalne – istakao je Babi.
Ljubiša Miljković, direktor ZZ Stapar, u istoimenom selu kod Sombora, zalaže se da se češće čuje vapaj stočara, a da bi država smanjenjem PDV sa 18 na osam odsto za suncokretovu i sojinu sačmu bar pokazala da misli na stočare.
– Ključ problema je u odnosima s prerađivačima. Oni i trgovci ubiru kajmak, a odgajivači se zlopate. Uvozom mesa, to je redovna praksa, zaguši se tržište, obori cena prasadi i tovljenika, ali ne i mesa. Žrtve su stočari i potrošači mesa i prerađevina – smatra Miljković.
Da bi se od teleta dobila krava muzara potrebno je bar tri godine, a zadruge i stočari prinuđeni su da poslovnu politiku menjaju svakih pet meseci, čulo se na sastanku Odbora. Uloga vlasti je da čuva primarnu poljoprivredu od lomova, kako se to radi u zemljama Evropske unije. Međutim, na našim prostorima kriza smenjuje krizu, pa je stočni fond sve manji. Strategija razvoja poljoprivrede naglašava organsku proizvodnju, a nje ne može da bude bez stajnjaka, stočarstva.
– Moji roditelji su počeli s tri jutra zemljišta, ja danas imam 40 kj i još deset radim u zakupu, a razvijali smo se zahvaljujući dinaru iz stočarstva. Situacija je sada neizdrživa, a biće još gore, od februara, marta, kada se potroši ovo malo stočne hrane – kaže za Danas Radisav Karalić, poljoprivrednik iz salaškog naselja Bukovac, kod Sombora.
Karalić trenutno ima 10 muzara, tri junice, 15 junadi u tovu, isto toliko teladi. Već je po bagatelnoj ceni od 70 dinara za kilogram žive mere prodao tri muzare, uskoro će još dve. Broj krmača i obim tova je prepolovio, uslediće novo smanjenje. Apsurd predstavlja i to što je cena prasadi niža od cene tovnih svinja.