Početni kapital za zajednički život

Jedan od najtežih društvenih problema u Srbiji je veliki broj izbeglih i interno raseljenih lica. Istovremeno, u Srbiji postoji višak stambenih jedinica i fenomen starenja naročito malih naselja, što stvara nesrazmeru u pogledu teritorijalnog rasporeda stanovništva i viška stambenog prostora.
Mogućnosti rešavanja problema izbeglih i interno raseljenih lica, što je pokrenula Narodna kancelarija predsednika Republike, mogla bi da bude pokušaj njihovog preseljenja u sredine u kojima postoji smanjivanje broja stanovnika, odnosno u kojima preovladava starije stanovništvo, a pri tom postoje izvesni resursi, naročito u domenu poljoprivrede, eventualno i seoskog turizma, zanatstva i male privrede.

Osam odsto starih spremno da primi izbeglice

Beograd – Osam odsto članova staračkih domaćinstava u Srbiji prihvatilo bi izbegličke porodice uz izvesne garancije države, od kojih bi polovina to učinila odmah, bez posebne pomoći države, pokazala su istraživanja Instituta društvenih nauka koje je pokrenula Narodna kancelarija predsednika Republike 2005. godine. Prema rezultatima istraživanja Stratedžik marketinga 11 odsto izbeglih osoba u kolektivnim centrima izrazilo spremnost da živi na selu.

– Istraživanje koje je obuhvatilo 405 od ukupno 140.000 staračkih domaćinstava u Srbiji pokazuje da gotovo polovina članova staračkih domaćinstava daje načelnu podršku ideji o smeštaju porodica izbeglih u staračka domaćinstva, nešto manje od petine iskazuje spremnost da trajno ili privremeno prihvati izbegličke porodice, osam odsto bi prihvatilo izbegličke porodice uz garancije i podsticajne mere države, a svega četiri odsto iskazalo je spremnost da odmah prihvati takve porodice.

Ovo istraživanje sprovedeno je u martu 2005. godine u 25 seoskih naselja gde je intervjuisano ukupno 405 starešina staračkih domaćinstava koja raspolažu minimalnim objektivnim uslovima za eventualni prihvat izbeglica. Iako znatna većina ima decu, s njima živi samo jedna četvrtina, a svako dvadeseto domaćinstvo nema zakonske naslednike, tako da su tu najveće šanse za smeštaj izbeglica na osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, ili ugovora o poklonu.

Prema rezultatima istraživanja Stratedžik marketinga 11 odsto izbeglih osoba u kolektivnim centrima izrazilo je spremnost da ode i živi na selu. Međutim, više od polovine ispitanih najradije bi živelo u mestu u kojem se trenutno nalaze i očekuju da im država reši problem smeštaja. Izbeglice pokazuju veliko odsustvo samoinicijative, od države očekuju mnogo, a pri tom u njene institucije imaju veoma malo poverenja.

– Inicijativa za projekat je nastala na osnovu velikog broja molbi izbeglica upućenih Narodnoj kancelariji koje se odnose na nepostojanje elementarnih životnih uslova ove populacije. S druge strane, uočljiv je sve veći broj staračkih domaćinstava koja se polako gase zbog migracije stanovništva i odumiranja sela. Spajanje ove dve kategorije stanovništva donosi obostranu korist – kaže u razgovoru za Danas Vladimir Pešić, koordinator projekta.
Ovaj projekat biće realizovan uz pomoć Visokog komesarijata UN za izbeglice.
Naime, prema sporazumu Narodna kancelarija i UNHCR će udružiti snage da zajedno sa svojim partnerima omoguće stambeno zbrinjavanje najugroženijih izbegličkih porodica spajanjem s domicilnim staračkim domaćinstvima kojima je potrebna pomoć.
Prema njegovim rečima svim porodicama koje budu učestvovale u projektu biće obezbeđen početni kapital za zajednički život.
– Tako izbeglice dobijaju ne samo krov nad glavom, već i mogućnost da žive od svog rada, a staračka domaćinstva značajnu pomoć na imanju i neku vrstu sigurnosti – objašnjava Pešić, dodajući da se projekat sprovodi u pet opština: Šapcu, Prokuplju, Leskovcu, Vladimirovcima i Bojniku.
Naš sagovornik kaže da bi se ova ideja realizovala neophodno je bilo snimiti stanje i proceniti spremnost staračkih domaćinstava za prihvatanje izbeglica da se dislociraju. Posle analize navedenih problema Narodna kancelarija je organizovala dva istraživanja. Prvo, koje je ispitalo spremnost staračkih domaćinstava da u svoje domaćinstvo prihvate izbeglice koje bi se starale o njima i drugo koje se bavilo prihvatljivošću ovakvog načina rešavanja egzistencijalnih problema unutar populacije izbeglica.
Pešić navodi da su se staračka domaćinstva, pre svega u ruralnim oblastima, žalila na nemogućnost da obavljaju svakodnevne životne poslove, na svoje zdravstveno stanje, nemaštinu. Istovremeno, imali smo izbegličke porodice koje su se žalile da nemaju krov nad glavom, zaposlenje. Na osnovu toga Narodna kancelarija je došla na ideju da pokuša spajanje te dve populacije. Istraživanje je pokazalo da postoji opravdanost da se pokrene neka ovakva akcija, a UNHCR je prihvatio da nas podrži u ovom projektu.
– U Leskovcu smo ne samo obišli neke porodice, već počeli i s realizacijom projekta. Starica u Leskovcu živi na kilometar od centra ovog grada, u veoma teškim uslovima i spremna je da potpiše sporazum o doživotnom izdržavanju. Naravno, pored obostranih spremnosti razgovaramo s ljudima iz lokalne samouprave, predsednicima opština i predstavnicima Centra za socijalni rad, kao i s porodicama i na taj način pokušavamo da targetiramo i jedne i duge porodice – naglašava Pešić. On dodaje da je ideja da porodice žive u istom mestu, jer je lakše spajanje porodica koje se već poznaju.
– Takođe, spremili smo i materijalna sredstva za probno spajanje i novac od oko 20.000 dinara za svakih mesec dana. Ove godine projektom će biti obuhvaćeno oko 30 porodica, to jest probnih spajanja. Prvo ide to probno spajanje, a ukoliko se to pokaže pozitivno onda se potpisuje ugovor o doživotnom izdržavanju, posle čega se dobijaju novčana sredstva u visini od oko četiri hiljade evra. Ta sredstva služe da obnove kuću ili kupe aparate za domaćinstvo, ili za začetak poslovne delatnosti, za stoku. Cilj je da se te porodice ne spoje da bi siromaštvo bilo još veće, nego da uložimo novac da oni posle mogu normalno da žive i da ne budu na teretu države i centara za socijalni rad – navodi Pešić.