Počinje 64. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu

U ime Egipta – zemlje počasnog gosta – zvanice će pozdraviti književnik i prevodilac Haitam Al Haj Ali, predsednik Međunarodnog sajma knjiga u Kairu, dok bi otvaranju egipatskog štanda trebalo da prisustvuje ministarka kulture ove zemlje Ines Abdel Dajim.

Organizatori, Skupština grada Beograda, Beogradski sajam i Odbor Sajma knjiga, najavljuju da će ova „najreprezentativnija književna manifestacija u jugoistočnom delu Evrope“, od 20. do 27. oktobra, na više od 30 hiljada kvadratnih metara sajamskog prostora, ugostiti više od 500 izdavača iz Srbije i sveta.

Gosti dolaze iz bivših jugoslovenskih republika, kao i iz Rusije, Italije, Turske, Kine, Rumunije, Irana, Belorusije, Švajcarske, Alžira, Maroka, Tunisa i Albanije, dok će Slovačka gostovati na sajamskim izložbama.

Ambasador Egipta u Srbiji, Amr Alguvejli najavio je da se predstavljenje njegove zemlje neće zadržati samo na književnosti, jer će posetioci Sajma moći da upoznaju celokupnu egipatsku kulturu.

Na egipatskom štandu, prema njegovim rečima, biće organizovane svakodnevne radionice za slikanje i bojenje, kao i kaligrafiju koju će voditi umetnik Muhamed Bagdadi.

Muziku na tradicionalnom instrumentuoud izvodiće Hasan Zaki, trupaKairske opere izvešće baletsku predstavu – spoj klasičnog baleta i tradiconalnih plesova Egipta, na Sajmu i u Narodnom pozoštu u Beogradu. Najavljene su i filmske projekcije, književne i temastke tribine, lutkarske radionice, radionice dečje karikature, čitanja poezije i predstavljanje knjiga.

Iz Egipta, pored Hajtama Elhaga Aija, dolaze Mej Haled, Mansura Ezedin – Salva Bekr, Šerif Bekr, Anvar Meget, Tarik El-Tahir, Muhamed Salmavi, Mahmud Demati…

Predstavljanjem Dematijeve hit knjige Kraljice Egipta, 27. oktobra završiće se egipatsko gostovanje na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Status zvaničnih inostranih gostiju imaju četiri pisca: Dejvid Van iz SAD, Nermin Jildirim iz Turske, Sergej Šargunov iz Rusije i Laura Sintija Černjauskajte iz Litvanije. Pored domaćih autora, izdavači bi trebalo da dovedu još tridesetak stranih autora.

Najavljeno je ukupno 667 sajamskih programa – od kojih su 87 osmislili organizatori, a ostalo su programi izdavača.

Tribine će početi odmah posle svečanih otvaranja Sajma knjiga i štanda zemlje počasnog gosta.

Prva, pod nazivom Pravda za Nobela, baviće se aktuelnim dobitnicima najvišeg svetskog književnog priznanja – poljskom spisateljicom Olgom Tokarčuk i austrijskim piscem Peterom Handkeom, o kojima će govoriti Muharem Bazdulj, Žarko Radaković, Nebojša Grujičić i Miroljub Stojanović.

Ovogodišnji Sajam knjiga imaće devet pratećih izložbi, koje će se većinom baviti jubilejima velikih domaćih pisaca i zaslužnih Srba. Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnjuAdligat, Muzej srpske književnosti, Muzej knjige i Biblioteka Lazić organizuju izložbu Jubileji 2019: Crnjanski, Kiš, Pavić.

Za postavkuDrama u srpskoj književnosti – prva i retka izdanja knjiga zaduženo jeSrpsko bibliografsko društvo. Fondacija za humanu starost Laza Lazarević prirediće izložbu Tragom znamenitih Srba u Nemačkoj. Tu su i tradicionalna Putujuća izložba ćirilice i Međunarodna izložba kaligrafije, koje organizuje Udruženje građana Kultura ćirilice.

Osim ove dve postavke posetioce Sajma očekuju i Dani ćirilice Balvanište 2019, koju je pripremilo istoimeno udruženje. PostavkomSrbija stvara priče predstaviće se Nacionalna platforma Vlade Srbije za promociju kreativnosti i inovativnosti. Iza izložbe grafika Sabora grafičara Teodor LJubavić – Sopotnica 2019, koja je posvećena 500. godišnjici Goraždanske štamparije, stali su Predstavništvo RS u Srbiji, Mitropolija dabrobosanska, Opština Novo Goražde i Art Dimanik iz Višegrada.

Međunarodni centra za dečije stvaralaštvo iz Bratislava predstaviće se sa postavkomSrpski ilustratori na Bijanalu u Bratislavi, dok će Univerzitetska biblioteka Svetozar Marković prirediti dve postavke – Luka Ćelović Trabiwac – ostvarenje sna i Snaga ćirilice kroz vekove – od manastira Žiča do vizantološkog Pavičvog nasleđa.

Najavljen su i Festival stvaralaštva mladih, kao i programi Republike Srpske i Kancelarije za KiM Vlade Srbije. U okviru 64. Sajma knjiga biće dodeljene tradicionalne nagrade i ocenjena godišnja izdavačka produkcija u kategorijama: Izdavač godine, Izdavački poduhvat godine, Dečja knjiga godine, Nagrada za izdavača iz dijaspore na srpskom jeziku, Specijalno priznanje za doprinos u oblasti nauke, Specijalno priznanje za izdavača, knjigu ili strip, Nagrada Bogdan Kršić za najlepšu knjigu, Nagrada za najlepšu dečju knjigu, Specijalno priznanje za mladog dizajnera.

U ponedeljak će biti uručena i nagrada Dositej Obradović koja se svake godine dodeljuje stranom izdavaču za doprinos predstavljanju srpske književnosti u svetu. Ovogodišnji dobitnik ove nagrade je atinska izdavačka kuća Kastaniotis Editions S.A.

Uporedne manifestacije

Paralelno sa Sajmom knjiga, od 23. do 27. oktobra, održaće se i Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava i Sajam informisanja, komunikacije i marketinga Media market. Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je dugo imalo svoj štand na Sajmu knjiga, od 23. do 27. oktobra održaće svoj drugi Sajam pod motomJ=dnaki, posvećen osobama sa invaliditetom.

Radno vreme

Na dan otvaranja i od 25. do 27. oktobra radno vreme Sajma knjiga biće od 10 do 21 sat. Sajam će radnim danima od ponedeljka do četvrtka biti otvoren za posetioce od 10 do 20 sati. Školski dan je 24. oktobar, a porodični dani 21. i 22. oktobra, kad će cena poridične ulaznice biti 600 dinara. Cena pojedinačne ulaznice je 250 dinara, a za grupne posete – više od 20 ljudi, 150 dinara. Ivan Klajn, gradski sekretar za kulturu, najavio je da će od 2020. Beogradski sajam knjiga trajati dan duže, odnosno, počinjaće u subotu.