Zamena dotrajalih rampi na pružnim prelazima Zastavine železničke pruge, koja prolazi tek na nekoliko stotina metara od centra Kragujevca, za ovdašnju javnost jedan je od prvih konkretnih nagoveštaja da u Zastavi počinju radikalne, po nekima i istorijske promene. Inače, Zastavinom prugom je minulih decenija kupcima širom sveta isporučeno više od četiri miliona automobila, među kojima su i onih 142.000 „jugića“, koji su od sredine do kraja 80-tih prošloga veka, u okviru ondašnjeg „posla stoleća“, prodati na američkom tržištu.
U minulih 15-tak godina, Zastavina pruga je zarastala u korov, deleći sudbinu fabrike (Zastave) koja je, od početka 90-tih, praktično, klinički mrtva firma, i koja je u tom periodu kako-tako „pretekla“, zahvaljujući jedino izdašnoj finasijskoj podršci države, odnosno srpskih poreskih obveznika.
Od prošlog ponedeljka, međutim, ta i takva Zastava, faktički, više ne postoji. Za nekih desetak dana u privredne registre biće upisana nova automobilska kompanija u Kragujevcu koja će se zvati Fijat Srbija, i u kojoj će Italijani, sa 63 odsto kapitala, biti većinski vlasnici. Shodno tome, Fijat će već krajem naredne sedmice u novoj kompaniji postaviti svoj bord direktora, predvođen Đovanijem de Filipisom. Istovremeno će startovati dvomesečno testiranje radnih, stručnih i drugih karakteristika i kvaliteta radnika Fabrike automobila, nakon čega se znati ko će biti radno angažovan u novoj Fijatovoj kompaniji u Kragujevcu. Ono što je u vezi s ovim već sada poznato jeste da u Zastavi oko 1.000 , od nešto više od 3.700 „automobildžija“ ispunjava onaj uslov iz socijalnog programa koji se odnosi na prevremenu penziju, uz državni dokup do pet godina staža..
Većina ostalih ključnih detalja iz ugovora o zajedničkom ulaganju Fijata i države Srbije u Zastavu, odnosno o planovima Fijata u svojoj novoj kompaniji u centru Šumadije, manje više je poznato. Fijat će, podsetimo, u naredne tri godine u temeljnu rekosntrukciju i modernizaciju Fabrike automobila (od koje će u sadašnjem stanju ostati samo zidovi) i pokretanje proizvodnje dva nova modela („A“ i „B“ klase) investirati oko 950 miliona evra, dok će država Srbija u rekonstrukciju i izgradnju putne, železničke i ostale infrastukture u Kragujevcu i okolini uložiti svih 300 miliona evra, čime će biti stvoreni uslovi za planiranu produkciju Fijatovih automobila od 300.000 vozila godišnje. Kragujevac je, kao potpisnik Memoranduma o partnerstvu sa Fijatom, italijansku kompaniju već oslobodio plaćanja lokalnih poreza i komunalnih taksi u narednih deset godina, a u obavezi je i da Fijatu i njegovim kooperantima obezbedi besplatno građevinsko zemljište za gradnju proizvodnih pogona. Beneficije koje je Kragujevac dao Fijatu, posebno one koje se tiču oslobađanja od poreza i komunalnih taksi, do sada je uživala i Zastava, ali ne zato što ju je neko oslobodio tih obaveza, već, jednostavno, stoga što nije mogla da ih plaća.
Fijat će, dakle, za desetak dana i zvanično preuzeti Zastavinu Fabriku automobila, i u njoj osnovati novu kompaniju – Fijat Srbija. Kad se zna da će IVEKO, koji posluje u sastavu Fijat Grupe do kraja godine preuzeti i Zastavu Kamione, onda je jasno da će Zastava, kao višedecenijski sinonim razvoja automobilske i ostale industrije u Srbiji i bivšoj Jugolsaviji, uskoro faktički prestati da postoji. Formalno-pravno, Zastava će, kao firma, postojati i dalje, a dokad će trajati, zavisiće od volje države da i dalje finasira preduzeće u nestajanju. Nostalgičarima ostaje da žale za vremenima kad je Zastava bila jaka i moćna, i kad je „hranila“ na stotine hiljada radnika diljem nekadašnje SFRJ, dok preovlađujući deo šumadijske javnosti pozdravlja dolazak Fijata koji će, sudeći po planovima te kompanije, označiti nov, istorijski, početak razvoja automobilske industrije u Kragujevcu i Srbiji. Ovo tim pre što Fijat u Kragujevac i Srbiju ne dolazi sam, već dovodi i nekoliko desetina svojih kooperanata koji će što u Šumadiji, što u drugim delovima Srbije, zaposliti na hiljade radnika.
Otuda gradonačlnik Kragujevca Verojub Stevanović ne preteruje kad kaže da je dolazak Fijata u Zastavu najkrupniji događaj u privrednoj istoriji Kragujevca, u kojem je, inače, davne 1853. formirano prvo industrijsko preduzeće u Srbiji i na Balkanu. U pravu je, ocenjuje se, i generalni direktor Grupe Zastava vozila Zoran Radojević koji smatra da ugovor sa Fijatom može da se poredi sa formiranjem tog prvog industrijskog preduzeća u Srbiji i na Balkanu (Vojno-tehničkog zavoda, daleke 1853) i sa referendumskom odlukom radnika Zastave, iz avusta 1953, da u Kragujevcu započnu proizvodnju putničkih vozila. Ovim datumima treba dodati i 1955. kad je u starim pogonima Vojno-teničkog zavoda, preimenovanog posle Drugog svetskog rata u Crvenu Zastavu, po Fijatovoj licenci počela proizvodnja „fiće“, koji je decenijama potom bio „nacionalna limuzizina“.
U Zastavi, odnosno u Fijatovoj kompaniji u Kragujevcu, pet i po decenija kasnije, ponovo će, prema zvaničnim najavama, najpre početi proizvodnja novog malog automobila, nalik na „fiću“. Mada u Fijatu zvanično tvrde de se još ne zna ime tog novog modela, nezvanično se čuje da se radi o novom „topolinu“ ili „pandi siti kar“. U oba slučaja radi se o malim i jeftinim automobilima koji će, bez obzira što će prevashodno biti namenjeni izvozu na evropska i svetska tržišta, zbog cene, biti dostupni i domaćim kupcima.
Kompanija koja ne propada
– Kao potencijalni strateški partneri Zastave godinama unazad pominjane su mnoge svetske kompanije, počev od Folksvagena, Renoa, Pežoa, do japanskih, južnokorejskih, pa i indisjkih firmi. Oduvek sam, međutim, smatrao da je Fijat jedino rešenje za Zastavu. Zašto? Pre svega zbog toga što je Fijat ovde prisutan već više od 50 godina, na osnovu čega je bilo osnovano pretpostaviti da Italijani neće nikome drugome prepustiti Zastavu – kaže za Danas prof. dr Branko Ivković, napomnjući da Fijat spada u onu vrstu kompanija koje, bez obzira na povremene finasijsko-poslovne nedaće, nikada ne propadaju, što automobilskoj industriji u Kragujevcu i Srbiji, prema njegovom mišljenju, zaista otvara nove razvojne perspektive.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
