Počinje popunjavanje lista želja: Šta budući srednjoškolci treba da imaju na umu?

Najpopularnije, odnosno najatraktivnije škole gledaju se po tome koliko je učenika bilo zainteresovano za jedno mesto, a pogled na prošlogodišnju rang-listu top 10 profila po prvoj iskazanoj želji svedoči da mnoge mogu da upišu i osrednji đaci.

U grupu najpopularnijih već godinama spadaju medicinske i ekonomske, kao i pojedini profili u elektrotehničkim školama.

Rang-lista najboljih srednjih škola ne postoji, niti je visok donji prag za upis pokazatelja da jedna srednja škola radi kvalitetnije od druge.

Pojedine škole „na glasu“, pre svega beogradske gimnazije, upravo su zbog visokog upisnog praga stekle taj imidž, dok je u neke lakše ući, ali ih je mnogo teže završiti sa dobrim ocenama jer imaju visoke kriterijume.

Neki roditelji i đaci upravo podatak sa koliko poena je upisan poslednji učenik uzimaju kao parametar prestiža ili težine škole, a da ga pritom ne porede sa brojem predviđenih mesta za upis.

Recimo, ako neka škola upisuje tri odeljenja prvog razreda (kvota 90 mesta) dešava se da poslednji primljeni učenik ima više poena od poslednjeg primljenog u školi koja ima šest odeljenja (180), ali ako se uporedi 90. na rang-listi prve škole sa učenikom koji je na istom mestu u drugoj, videće se da ovaj drugi ima više poena.

Svi ti podaci, nažalost, od ove godine nisu dostupni javnosti, jer je Ministarstvo prosvete ukinulo portal upis.mpn.gov.rs, a portal Moja srednja škola takvu statistiku ne prikazuje.

U informatoru za upis u srednje škole dat je pregled koliko je minimalno poena bilo potrebno za upis u sve srednje škole i obrazovne profile u Srbiji u prethodne tri školske godine, ali bez preciziranja upisnih kvota.

Na osnovu pomenute statistike ne treba izvlačiti zaključak o dobrim ili manje dobrim srednjim školama, zahtevnim ili lakim. Informator je samo dobar orijentir prilikom popunjavanja liste želja.

Ipak, upisni prag treba tumačiti sa izvesnom rezervom jer to nije siguran pokazatelj da će tako biti i ove godine, tim pre što je, recimo, lane u velikom broju škola skočio za nekoliko poena, dok je za neke profile pao, takođe za nekoliko bodova.

Variranje donjeg praga dešavalo se i pretprošle godine na isti način. Zbog toga je savet đacima da u listi želja popune svih 20 opredeljenja, jer se često ne može unapred znati u koju školu mogu da „upadnu“.

Samo za poslednje tri školske godine u nekim profilima, odnosno gimnazijskim smerovima prag je porastao i za više od 10 bodova. Tako je, recimo, u Gimnaziji u Lazarevcu 2019/20. poslednji primljeni učenik na društveno-jezičkom smeru imao 50,97 poena, a prošle godine 62,16, dok je na prirodno-matematičkom smeru prag iz 2019/20. porastao sa 64,14 na 78,05 u školskoj 2020/21, da bi lane pao na 70,73 poena.

I u Grafičko-medijskoj školi evidentan je rast minimalnog broja potrebnih bodova za upis na svim smerovima, na najpopularnijim čak i za 10 poena.

U školama istog područja rada velike su oscilacije što se tiče potrebnog broja poena za upis, pa se tako u nekim mestima u gimnaziju može upisati i sa pedesetak bodova, a negde treba više od 90. I ovde treba imati u vidu upisne kvote koje se značajno razlikuju od škole do škole.

Inače, danas počinje elektronsko popunjavanje liste želja preko portala Moja srednja škola, a budući srednjoškolci to mogu uraditi i sutra do kraja dana.

Oni koji žele obrazac da predaju u svojim osnovnim školama, to mogu učiniti sutra i prekosutra, od 8 do 15 časova.