Počinje sanacija klizišta i obnova arheološkog nalazišta Vinča

Kako su istakli, saniranje klizišta je prvi korak u uređenju lokaliteta prema usvojenom arhitektonsko-urbanističkom rešenju, tako da ono postane nezaobilazna stanica na turističkoj i kulturnoj mapi Evrope.

Govoreći za javni servis, dr Miroslav Kočić, arheolog i izvršni menadžer projekta „Revitalizacija i rekonstrukcija i prezentacija Arheološkog lokaliteta Belo brdo – Vinča“, je napomenuo da je početak radova deo jednog ogromnog napora svih institucija i Vlade Srbije da bi se uopšte došlo do ovog trenutka i sanacije klizišta koje je bilo najveći i najakutniji problem lokaliteta i sprečavalo ga da on postane ono što zaslužuje da bude.

„To je eponimni lokalitet jedne apsolutno blistave civilizacije koja se razvijala između 5300. i 4600. godine pre nove ere na prostoru ne samo Srbije, već celog Balkana i Centralne Evrope“, istakao je Kočić.

Kako je istakao, rešenje klizišta je preduslov za uređenje najuže zone arheološkog nalazišta i izgradnju Centra za posetioce. Pored toga, biće izgrađen i Naučni centar koji će kroz celokupno iskustvo lokaliteta omogućiti da se i dalje istražuje Vinčanska kultura na prostoru Srbije.

Biće postavljeni brojni instrumenti koji će omogućiti najsavremeniji monitoring na prostoru celog lokaliteta, a studiju za sanaciju, koja predviđa nekoliko faza realizacije, pripremio je Institut „Jaroslav Černi“ u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika Srbije.

„Ovaj lokalitet se istražuje već preko sto godina, ali ovo znači otvaranje novih mogućnosti jer je samo u zadnjih deset godina, ti ogromni skokovi koje smo napravili u poznavanju neolita, koji su u potpunosti promenili istoriju tog perioda na evropskom nivou, ali što je najbitnije, globalno postavili neke od značajnih tema i danas se sarađuje sa univerzitetima iz celog sveta“, kazao je Kocić.

Da bi Vinča postala ne samo turistička destinacija, već i centar za proučavanje neolitske kulture u Evropi u ceo projekat uključeni su: Repulički zavod za zaštitu spomenika kulture, platforma „Srbija stvara“ u okviru Kabineta predsednice Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture, Grada Beograda i Muzeja grada Beograda. Pored toga, sanacija i revitalizacija nalazišta delimično je finansirana iz sredstava Ambasadorskog fonda za zaštitu kulturne baštine (AFCP), Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji.

„Ono što proučavanjem neolita dobijamo je ulaz u bolje poznavanje ljudske vrste. Bolje poznavanje nas – zašto se organizujemo, kao organizujemo, zašto živimo kako živimo, koji su to nivoi ingenioznosti ljudske vrste koji mogu u jednom jako negostoljubivom i teškom periodu istorije, da potpuno transformišu sve. Od ljudskih odnosa do samog pejzaža u kome živite“, naglasio je Kočić.