Počinju da gaje čičoku, poznatu kao slatki krompir

S obzirom da u staji ima 20 krava muzara i druga krupna grla očekuje da mu u vreme narednih godina čičoka pomogne u ishrani stoke i povećanju mlečnosti krava. – Čičoka daje dupli prinos. Gornji deo daje zelenu masu za silažu a krtole, sem za ishranu stoke, mogu da se koriste i za ishranu ljudi. Po hektaru silažni kukuruz daje prinos od 26 tona a čičoka 14o tona i plus dođe neki dinar i iz krtolica a to nije malo jer se zaradi oko 5o.ooo evra. Zasejao bih i veće povrine ali nisam imao dovoljno novca za ulaganja. Planiram da narednih godina uzmem u zakup zemljište pored Mlave i da čičoku navodnjavam i tada su prinosi oko 2oo tona zelene mase jer biljka naraste i do pet metara, otkriva svoje namere Zaviša. Da vide novu biljku i upoznaju se sa njenim svojstima dolaze na Zavišinu parcelu poljoprivrednici iz mnogih mesta. -Prvi put vidim uživo kako čičoka izgleda. Ono što sam čuo o njoj a sada i video deluje mi veoma zanimljivo. Ovo je sve novo, deluje primamljivo i interesantno. U domaćinstvu gajimo svinje, pa ćemo ove jeseni zasejati prvu površinu i da vidimo kako će se pokazati nova biljka, kaže Dušan Jevremović iz sela Braničevo u opštini Veliko Gradište. Slatki krompir ili kako ga neki zovu krompir stogodišnjak kod nas stiže pod mađarizovanim nazivom čičoka. U monografiji Instituta za ratarstvo slatki krompir svrstan je među četiri najelitnije krmne kulture. Nadzemni deo koristi se za ishranu stoke a podzemni može da se koristi za ishranu ljudi ili za ekstrakciju za lekove, kao sirovina za za proizvodnju bioetanola, za proizvodnju bio gasa. Perrica Vuletić iz Zemuna koji promoviše čičoku kaže da 46 hektara pod ovom kulturom mogu godišnje da hrane fermentator koji daje osam miliona kilovat sati električne energije. – Ako to prevedemo u novac jedan hektar može da obezbedi proizvodnju sruje vrednu 1,2 miliona evra i proizvodnju bio đubriva u vrednosti od oko 6oo.ooo evra. Za sada za uzgoj čičoke najviše su zainteresovani stočari. Ulaganja po jednom hektaru su oko 1.8oo evra. Sa onima koji žele da gaje ovu biljku mi pravimo ugovore i obavezujemo se da u periodu od pet godina svu krtolu koja spada u prvu klasu, težine 25 grama, otkupimo po jedan evro i koristimo je za dalju reprodukciju, priča Perica.

Krave dnevno povećavaju mleko do četiri litra

Čičoka(Helianthus tuberosus L) poreklom je iz Južne Amerike a u Evropu je najpre doneta u Francusku pre 3oo godina. Površina od jednog hektara obezbeđuje kabastu hranu za 2o muznih krava u toku jedne godine. Obroci bazirani na čičoki poboljšavaju kod krava opšte zdravstveno stanje i povećavaju mlečnost za blizu četiri litra po danu. Jednom zasnovan zasad pod ovom kulturom eksploatiše se 2o godina. Može da se seje u proleće i jesen.