Foto: Aleksandar RepedžicU čitavom svetu se očuvanje kulturnom nasleđu doživljava kao jedan o najvažnijih vidova ispoljavanja kolektivnog identiteta.
Osim one materijalne, sve se veća pažnja posvećuje nematerijalnoj kulturnoj baštini kao autentičnoj vrednosti koja karakteriše jedan narod. Srbija je zemlja sa veoma raznovrsnim nematerijalnim kulturnim nasleđem, Balkan takođe, a u izazov predstavljanja tog dela kulturne baštine upustili su se jedan etnolog – antropolog i vizuelna umetnica.
Učiniće to serijalom kratkog dokumentarnog filma o mitovima, legendama i nematerijalnoj kulturnoj baštini očima etnologa i umetnika. Serijal nosi ime Počudište po nazivu basme protiv uroka. Basma je inače najarhaičniji vid narodne medicine koja počiva na verovanju da se magijom reči može oterati svako zlo od čoveka.
– U Počudištu ćete se susresti sa misterijama Balkana, bićima koja egzistiraju u ljudskoj imaginaciji vekovima, tajanstvenim gradovima, fenomenima magije, urbanim i ruralnim legendama, paranormalnim pojavama, zagrobnim životom i obredima, ali i životom marginalizovanih grupa – objašnjava Majdanpečanin Aleksandar Repedžić sa 17 godina profesionalnog terenskog etnološkog i antropološkog iskustva, kao i nekoliko snimljenih dokumentarnih filmova.
– Ovaj dokumentarni serijal publici će omogućiti da upozna bogato nasleđe bez senzacionalizma gde su različiti fenomeni prikazani kakvi zaista jesu. Nadamo se da će Počudište pomoći u očuvanju kulturne baštine i prenošenju lepote društvenih raznolikosti sa osvetljavanjem svih retkih i kulturnih čudnovatosti – kaže vizuelna umetnica Anđela Đermanović iz Nove Pazove.
Vodič kroz mistične rituale i običaje u serijalu biće Aleksandar, dok će Anđela priče upotpuniti perspektivom iz umetničkog i kulturološkog ugla. Počudište ih je spojilo i bilo tačka poklapanja njihovih interesovanja: Aleksandrove decenijske želje da dokumentarne filmove koje je radio autorski ili kao saradnik podigne na viši nivo i zgusne kroz serijal i Anđeline da svoju vizuelnu umetnost prikaže i nadogradi kroz film.
A materijala za realizaciju svoje ideje imaju napretek, budući da je nematerijalno kulturno nasleđe ovog prostora bogato i raznovrsno. Kažu da je sačuvano u istorijskim izvorima, putopisima, ali je u najvećem procentu još uvek živo prisutno kod lokalnog stanovništva.
– Lokalno stanovništvo na teritoriji Balkana uglavnom čini jedan etnos koji u simbiozi živi sa drugim etnosom na istom prostoru, svako sa svojom tradicijom, ali neretko i zajedničkom. Bogata mitska i istorijska prošlost ostavila je u nematerijalnoj kulturi ovog prostora značajne tragove. Dovoljno je ovom prilikom pomenuti legende vezane za mitskog Marka Kraljevića, Hajduk Veljka, koji je nacionalni junak i Srba i Bugara, kult mrtvih, demonska i mitska bića, običaje tokom životnog ciklusa, stočarske i agrarne običaje, bajke, godišnje običaje. Njihov broj je na terenu daleko veći – priča etnolog-antropolog Repedžić.
Od njega saznajemo da su brojne kulture i narodi, koji su duže ili kraće boravili i egzistirali na ovom prostoru, ostavili značajne tragove koji se i danas mogu pratiti kroz nematerijalno kulturno naleđe.
Već kroz preliminarni uvid možemo uočiti predrimski period zatim, rimski, grčki, saski, slovenski, nemački, čerkeski, bugarski, romski, vlaški kao i ostale uticaje na nematerijalno kulturno nasleđe naroda Balkana, pojašnjava naš sagovornik, dodajući da je ovih uticaja više i razlikuju se od etnosa do etnosa, što lepezu nematerijalnog kulturnog bogatstva Balkana čini jedinstvenom na kulturnoj mapi Evrope.
– Filmovi su zamišljeni ne samo kao edukativno-informativni video materijal, već i kao autentičan umetnički dokumentarni film sa visokim estetskim standardima. Po potrebi je uključeno i kreiranje animiranog materijala zbog ilustrativnije i atraktivnije implementacije sadržaja – kaže Anđela.
Počudište je utemeljeno na stručnom, interdisciplinarnom, naučno-umetničkom pristupu i multiperspektivnosti. Autori su sebi kao cilj postavili predstavljanje edukativnog dokumentarnog filma kroz umetničku formu, želeći da postignu ne samo efekat informisanja, već i vizuelne edukacije i negovanje tolerancije.
Veruju da će prikupljena filmska građa predstavljati osnovu za dalja etnološka, arheološka, kulturološka i lingvistička proučavanja.
– Evidentirana sakralna mesta, sa sredstvima lokalne samouprave mogu se iskoristiti i obogatiti turističku ponudu opštine u kojoj se nalaze. Živimo u vreme ekspanzije biciklističkog, pešačkog, speleološkog i planinarskog turizma, gde prirodne lepote naše zemlje nužno obogatiti kulturološkim sadržajima i takođe ga prezentovati verodostojno – smatra Repedžić.
Značaj Počudišta prepoznali su opština Kučevo i MZ Duboka koji su tokom terenskog rada pružili potporu Anđeli i Aleksandru, kao i Euro fineks doo kao donator. Sporost projektnih procedura opredelila je naše sagovornike da odustanu od konkurisanja za projektna sredstva kod nadležnih institucija, pa su kako kažu „rešili da se upustimo bez ikoga i ičega, a da na putu realizacije sklapamo ostale kockice“.
U fazi su formiranja udruženja koje treba da im pomogne da konkretnije i kroz projekte realizuju serijal. Serijal inače čini više dokumentarnih filmova u trajanju do 25 minuta. Prve epizode su već u montaži, a prva epizoda treba da bude prikazana za desetak dana. Prikazivanje serijala planirano je u periodu od tri meseca, svake subote na YouTube kanalu.
– Paralelno sa emitovanjem planirano je otvaranje debata kako na društvenim mrežama, tako i u centrima za kulturu. Ali suština svega leži u krajnje intenzivnoj želji da stvaramo, istražujemo, izgrađujemo sebe, kao i da kroz interdisciplinarnost unapredimo domete nauke, ali i domete same umetnosti. I poslednje, a ne manje važno, želimo da pružimo ljudima nešto potpuno autentično, iskreno i kvalitetno – ističe Aleksandar Repedžić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
