„Podela KiM nije samo političko pitanje“

Budući da je nedavno objavljeni apel Vladike Teodosija povodom sve češćeg pominjanja ideje o etničkoj podeli Kosova i Metohije izazvao žestoku lavinu sasvim bespotrebnih osuda i optužbi, želimo ovom prilikom da još jednom naglasimo da Vladika Teodosije kao Episkop na Kosovu i Metohiji duboko oseća da je u moralnoj i duhovnoj obavezi da pastirski brine o svojim vernicima, ali kada je potrebno i da upozori na moguće negativne posledice koje mogu da uslede u situaciji gde je ugrožen narod i njegov opstanak. Za našu Crkvu sve više u medijima pominjana podela Kosova i Metohije nije samo političko pitanje, već pre svega pitanje sudbine desetina hiljada naših vernika i najvažnijih svetinja.

Vladika Teodosije u svom Apelu nijednom rečju nije omalovažio napore Predsednika Republike i Vlade Srbije za očuvanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije, jer se podrazumeva da je dužnost i obaveza onih koji su na vlasti da brinu o svojoj Ustavom regulisanoj teritoriji i svim građanima Republike Srbije. Ovo gledište, kao i zabrinutost izražena u apelu Vladike, jasno proizilaze iz čvrstog i jedinstvenog stava Svetog Arhijerejskog Sabora SPC.

Vladika Teodosije je u prvom delu svog apela posebno sa blagodarnošću pomenuo pomoć Vlade Republike Srbije koja je davana Crkvi i našem narodu svih prethodnih dvadeset godina, ne praveći razliku koja je politička partija bila na vlasti. Država Srbija, odnosno, tačnije rečeno, narod Srbije, svesrdno pomaže svojim sugrađanima na Kosovu i Metohiji u cilju opstanka, održivosti postojećeg i obnove uništenog nasleđa. Takođe je pomenuta i pomoć brojnih domaćih i stranih dobrotvora koji su nesebično pružali veliki doprinos našem narodu. Sve što nam je dato primali smo sa blagodarnošću i koristili isključivo namenski u cilju obnove crkava, manastira i unapređenja života našeg vernog naroda, kao što ćemo to i dalje činiti. Zato, čiste savesti sve što dobijamo, primamo sa jasnim svešću da nas tim novcem niko ne može kupiti. Srpski narod i oni koji su ga vodili uvek su se brinuli o svojim svetinjama, pa i u vreme viševekovne turske vlasti, upravo sa svešću da time ulažu ne u sopstvenu slavu, već za dobro i dobrobit celog naroda. Takve ih je istorija i upamtila.

U tom kontekstu, za Eparhiju raško-prizrensku potpuno je nedolično da ulazi u medijsku prepirku, koja je nažalost pokrenuta na ličnoj osnovi, upravo neodgovornim optužbama protiv Vladike Teodosija istoga dana kada je Apel i objavljen. Ali, kako naš narod kaže „,Ne pada sneg da pokrije breg, nego da svako pokaže svoj trag“, žao nam je, ako se u ovoj situaciji neko našao lično prozvan. Mnogo je sada važnije da se usresredimo na ozbiljan problem koji je pred svima nama i da ga rešavamo sa odgovornošću i brigom o svakom našem čoveku gde god živeo na Kosovu i Metohiji.

Zato, niz optužbi sa kojima se suočavamo ovih dana trudimo se da ne shvatimo kao zlu nameru, već kao iskušenje u smutnim vremenima, koje treba odgovorno da prevaziđemo, radeći zajedno na dobrobit naše Crkve i naroda.