Podizanje tenzija u regionu zarad priznanja Kosova

Američka agencija Blumberg objavila je analizu povodom pokretanja Akcionog plana za članstvo (MAP) BiH u NATO u okviru koje se navodi da je Severnoatlantska alijansa na Balkanu „upletena u borbu za uticaj sa Rusijom“ a da će sukobu posebno doprineti to što se većina Srba u BiH, zajedno sa svojim liderom Miloradom Dodikom, oštro protivi članstvu te zemlje u Alijansi, za razliku od muslimana i Hrvata, koji pozdravljaju bliže odnose sa NATO.

Agencija ističe da je NATO ove godine već jednom potisnuo Rusiju u borbi za uticaj na nekada komunističkom Istoku Evrope, a da se sada sprema za još jedan obračun „na mestu najvećeg nasilja na kontinentu od Drugog svetskog rata“.

Da ovakve prognoze ne treba posmatrati kao najavu rata i otvorenog sukoba, ističu i vojnopolitički komentator Vlade Radulović, ali da je podizanje političkih tenzija skoro pa izvesno i već je vidljivo.

– Ovde se previše mistifikuje odnos Rusije i NATO. Oni su od 2014. godine u nekoj vrsti konflikta zbog Krimske krize ali do otvorenog sukoba sasvim sigurno neće doći, barem ne u neko skorije vreme. Dakle, klasičan, sukob ili neku vrstu političkog okršaja bih odbacio kao mogućnost, ali ono što je izvesnije jeste da se Balkan u geopolitičkom smislu vraća u fokus velikih sila. U toj perspektivi bismo se mogli složiti da postoje tenzije i ne možemo odbaciti mogućnost upotrebe i određenih grupa na terenu, ali to je i dalje daleko od direktnog okršaja, navodi Radulović.

On dodaje i da je kratkoročno, politika vojne neutralnosti koju Srbija vodi, održiva i da za sada dobro sarađujemo i sa NATO i Rusijom, ali da se dugoročno ta politika dovodi u pitanje, posebno kada se uzme u obzir osetljiva situacija na Kosovu i odnosi sa Republikom Srpskom.

– Pre svega Kosovo i Republika Srpska su nove smernice koje kažu da u nekom trenutku moramo da se odlučimo na koju ćemo stranu ići. Ovakve najave sukoba u ovom trenutku mogu da „doliju ulje na vatru“ u odnosima Beograda i Prištine, a kosovski Albanci dali su podsticaj toj priči sa nedavnim izjavama da su Srbi predstavnici Rusije na Balkanu. Sve to ide u prilog podgrevanja tenzija, zaključuje Radulović.

Da ovakva situacija ne doprinosi razrešenju i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, ističe i Dušan Proroković, stručnjak za geopolitičke odnose, koji za Danas zaključuje da nema stvarnih potencijala za sukob, ali da spekulacije o tome služe pritiscima za priznanje Kosova.

– Mislim da je to plašenje Srbije kako bi se stvorili preduslovi da se prizna nezavisnost Kosova. Ne vidim konfliktni potencijal bilo gde u regionu. Imamo ogroman odliv mladog stanovništva u inostranstvo, niko od ovih balkanskih zemalja nema sa čime da ratuje a ne vidim ni u međunarodnoj zajednici spremnost da se na takav način rešavaju problemi. Mislim da može doći do velikih kriza, da će se pretiti ratom ili doći čak do terorističkih akcija ali do nekog masovnog sukobljavanja sumnjam da će doći, zaključuje Proroković.

Visković „Politika se ne zasniva na spekulacijama“

Profesor međunarodnih odnosa na Fakultetu političkih nauka Ivo Visković ističe da se radi o potpunoj spekulaciji koja nema osnova niti može da ima neke ozbiljnije posledice po odnose u regionu. „Ne znam na osnovu čega su oni to zaključili, to su spekulacije koje ne možete ničim konkretnim dokazati. Vidi se da se NATO i Rusija nadmeću oko Balkana ali u ovom trenutku ne može da se kaže da će to biti predmet sukoba, niti mislim da može direktno da utiče na odnose ovde. Takve spekulacije mogu da se uzmu u obzir, ali niko ne zasniva politiku na tome“, naglašava Visković.