SAD su prvi put izabrane za člana Saveta UN za ljudska prava i tako se pridružile telu koje je Bušova administracija stavljala na stub srama, optužujući ga što su u članstvo primljene one države koje su na lošem glasu zbog stanja ljudskih prava. Analitičari su saglasni da je 90 odsto podrške glasova u Generalnoj skupštini UN poverenih SAD, rezultat bitno izmenjene politike Baraka Obame.
„Zahvalni smo što je naša zemlja ohrabrena da ponovo preuzme glavnu ulogu u radu međunarodnih organizacija, kako u UN, tako i u važnim pitanjima ljudskih prava i demokratije“, izjavila je nakon glasanja u Generalnoj skupštini UN, američki ambasador u Svetskoj organizaciji Suzan Rajs. Ona je naglasila da Amerika nije bila slepa pred brojnim manama Saveta i da je očito da će uvek biti zemlja čije poštovanje i izveštaji o ljudskim pravima neće biti potpuno jasni. „Ni mi nismo savršeni, ali namera nam je da se rukovodimo oštrom principijelnom vizijom da američki narod poštuje ljudska prava i podržava demokratiju“, rekla je Rajsova.
Kritičari smatraju da članstvo u Savetu omogućava nekim zemljama da zataškaju svoje ponašanje. Obamina administracija još je u martu objavila da će tražiti mesto u ovom telu kao deo šire strategije u okviru „nove ere angažovanja“ sa ostatkom sveta. Kontroverze koje okružuju 47-člano telo, čiji je glavni zadatak da procenjuje i nadgleda stanje ljudskih prava država članica UN, dodatno su pojačane kada je Generalna skupština UN reizabrala države poznate po zloupotrebama ljudskih prava – Kuba, Kina, Saudijska Arabija, Rusija i Kamerun. Grupe za zaštitu ljudskih prava su na to reagovale veoma glasnim kritikama. One tvrde da pomenute zemlje u biti ne štite ljudska prava.
Obamina administracija smatrala je da bi članstvo SAD moglo da utiče na promene ponašanja Saveta. „Priznajemo da je Savet telo sa puno mana koje ne iskorišćava svoje potencijale, ali i istovremeno nastojimo da ojačamo i reformišemo Savet“, izjavila je Rajsova. Navanetem Pilej, visoka komesarka UN za ljudska prava, izjavila je da bi ovo telo trebalo da bude posmatrano kao „klub čestitih“ i naglasila da će uz američki glas ova grupa postati mnogo korisnija i delotvornija.
Države sa lošim izveštajima o ljudskim pravima najveći su problem Saveta iako su one u manjini“, smatra Nil Hiks, međunarodni politički direktor za ljudska prava. On smatra da je zadatak SAD i njenih saveznika da nadvladaju ova ideološka protivljenja ljudskim pravima.
SAD su jedna od tri zemlje koje su tražile mesto u bloku koji predstavlja Zapadnu Evropu, pored Belgije i Norveške koje su takođe izabrane u Savet. Dok je tajno glasanje bilo u toku, upućeni kažu da su američke diplomate bile nervozne u iščekivanju ishoda glasanja, zabrinute da bi otisci Bušove politike mogli da ometu SAD na putu izbora u Savet.
Od ostalih zemalja koje su u utorak izabrane u Savet jesu – Bangladeš, Džibuti, Jordan, Kirgistan, Mauricijus, Meksiko, Nigerija, Senegal i Urugvaj. Savet UN za ljudska prava u današnjem obliku oformljen je 2006. umesto Komisije UN za ljudska prava, koja je oštro kritikovana zbog antiizraelskih predrasuda. Članovi se biraju na tri godine po geografskim zonama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
