Područja Afrike i Azije bi zbog ekstremnih vrućina mogla da postanu nenaseljiva do 2100. 1Foto: Pixabay/jbauer-fotographie

Toplotni talasi mogli bi da do kraja veka premaše granice fiziološke i socijalne izdržljivosti u Sahelu, kao i u južnoj i jugozapadnoj Aziji, te bi tako, između ostalih, područja Kuvajta, Sudana, Indije i Indonezije postala nenaseljiva, saopštili su Crveni krst i Ujedinjene nacije.

Ekstremno visoke temperature tihi su ubica čiji uticaji na našu svakodnevnicu konstantno rastu na planeti koja se zagreva. Do 2100. godine jake vrućine mogle bi da dovedu u opasnost živote i do 600 miliona ljudi u delovima Afrike i Azije.

U novom izveštaju organizacija upozorava se da bi budući ekstremni događaji mogli da izazovu stradanje i smrtne ishode velikih razmera, migracije stanovništva i dalje produbljivanje nejednakosti – štaviše, ovi negativni efekti klimatskih promena već se osećaju, prenosi portal Klima101.rs

Gradovi su epicentar osetljivosti na toplotne talase, a neformalna naselja koja nisu priključena na elektromrežu nalaze se u posebno visokom riziku. Analitičari navode da bi broj siromašnih koji žive u uslovima ekstremne toplote mogao da se uveća za 700% do sredine veka. Očekuje se da će ovaj fenomen najviše pogoditi stanovništvo na zapadu Afrike i jugozapadu Azije.

Vremenski ekstremi i klimatske katastrofe su tokom poslednje decenije ubile preko 410 hiljada osoba, većinski u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Humanitarne akcije pretežno se fokusiraju na pomoć nakon i tokom ozbiljnih oluja, suša i poplava, pa toplotni talasi kao manje dramatična pretnja neretko prolaze ispod radara – ipak, ovo je jedna od nesreća koja je rezultovala u najviše smrti, a broj umrlih samo se povećava.

Crveni krst je u periodu od 2010. do 2019. zabeležio 38 toplotnih talasa koji su prouzrokovali preko 70 hiljada smrtnih slučajeva. I baš kao druge posledica klimatske krize, i ovi događaji imaju dugoročne efekte na zdravlje, blagostanje i infrastrukturu. Uprkos tome što je njih teško kvantifikovati, to ne znači da su ti problemi manje realni.

Projektovane buduće stope smrtnosti do 2100. su izuzetno visoke – po veličini su uporedive sa umiranjem prouzrokovanim svim vrstama raka ili zaraznim bolestima. Najosetljivije grupe su poljoprivrednici, deca, trudnice i dojilje.

Rekordno visoke temperature, izmerene ove godine, u Somaliji i Pakistanu, ali i Kini, pružile su nam uvid u budućnost kada će toplotni talasi biti učestaliji, intenzivniji i smrtonosniji.

Publikacija Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta objavljena je neposredno pre Klimatskog samita koji se održava tokom novembra u Egiptu. Na učesnice se apeluje da izdvoje finansijska sredstva za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena u najranjivijim regionima.

Ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje radikalno, svet će se suočiti sa prethodno nezamislivim vrućinama, zaključuje se.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari