Područja Afrike i Azije bi zbog ekstremnih vrućina mogla da postanu nenaseljiva do 2100.

Ekstremno visoke temperature tihi su ubica čiji uticaji na našu svakodnevnicu konstantno rastu na planeti koja se zagreva. Do 2100. godine jake vrućine mogle bi da dovedu u opasnost živote i do 600 miliona ljudi u delovima Afrike i Azije.

U novom izveštaju organizacija upozorava se da bi budući ekstremni događaji mogli da izazovu stradanje i smrtne ishode velikih razmera, migracije stanovništva i dalje produbljivanje nejednakosti – štaviše, ovi negativni efekti klimatskih promena već se osećaju, prenosi portal Klima101.rs

Gradovi su epicentar osetljivosti na toplotne talase, a neformalna naselja koja nisu priključena na elektromrežu nalaze se u posebno visokom riziku. Analitičari navode da bi broj siromašnih koji žive u uslovima ekstremne toplote mogao da se uveća za 700% do sredine veka. Očekuje se da će ovaj fenomen najviše pogoditi stanovništvo na zapadu Afrike i jugozapadu Azije.

Vremenski ekstremi i klimatske katastrofe su tokom poslednje decenije ubile preko 410 hiljada osoba, većinski u zemljama sa niskim i srednjim primanjima.

Humanitarne akcije pretežno se fokusiraju na pomoć nakon i tokom ozbiljnih oluja, suša i poplava, pa toplotni talasi kao manje dramatična pretnja neretko prolaze ispod radara – ipak, ovo je jedna od nesreća koja je rezultovala u najviše smrti, a broj umrlih samo se povećava.

Crveni krst je u periodu od 2010. do 2019. zabeležio 38 toplotnih talasa koji su prouzrokovali preko 70 hiljada smrtnih slučajeva. I baš kao druge posledica klimatske krize, i ovi događaji imaju dugoročne efekte na zdravlje, blagostanje i infrastrukturu. Uprkos tome što je njih teško kvantifikovati, to ne znači da su ti problemi manje realni.

Projektovane buduće stope smrtnosti do 2100. su izuzetno visoke – po veličini su uporedive sa umiranjem prouzrokovanim svim vrstama raka ili zaraznim bolestima. Najosetljivije grupe su poljoprivrednici, deca, trudnice i dojilje.

Rekordno visoke temperature, izmerene ove godine, u Somaliji i Pakistanu, ali i Kini, pružile su nam uvid u budućnost kada će toplotni talasi biti učestaliji, intenzivniji i smrtonosniji.

Publikacija Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta objavljena je neposredno pre Klimatskog samita koji se održava tokom novembra u Egiptu. Na učesnice se apeluje da izdvoje finansijska sredstva za prilagođavanje i ublažavanje klimatskih promena u najranjivijim regionima.

Ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje radikalno, svet će se suočiti sa prethodno nezamislivim vrućinama, zaključuje se.