Foto: Vojkan RistićSamo za par dana, uz oznaku #NisamPrijavila, postavljeno je, retvitovano ili podržano više od 20.000 ispovesti žrtava ohrabrenih da ispričaju i svoje iskustvo sa nasiljem u porodici ili braku, seksualnim zlostavljanjem, napadima nepoznatih ljudi, ali i onih bliskih pa i članova porodice.
Isprovocirana temom koja se nekoliko dana vrtela u medijima, o poznatom reperu, pretučenoj ženi, sestri koja je na Tviteru iznela skandalozno ponašanje policajaca kojima su nasilje prijavljivale, dvadesettrogodišnja edukatorka Dejana Stošić, uznemirena slučajem koji se razvlačio i po tabloidima, shvatila je da nešto mora da se uradi.
”E, nećeš ga majci više”, rajkla je u sebi Dejana, sela za kompjuter i otkucala tvit: #NisamPrijavila niti rekla bilo kome jer me je bilo sramota i jer mu je majka advokat”. Ostalo je istorija, filmski rečeno.
Dejana je inače u rodnom Vranju nekoliko godina već radila sa žrtvama nasilja. Istovremeno, i sama je bila predmet nečijeg zlostavljanja.
Iako za žrtvu teška, iskustva otvaranja i i svedočenja za kolektivnu svest su osvešćujuće i katarzične. Osim što se u društvu koje tome svedoči počinje glasno da razmišlja o nasilju i svim njegovim aspektima, priča, i ohrabruju žrtve, ljudi postaju svesniji koliko je siledžijstvo ušlo u sve pore, koliko je normalizovano, a opet prikriveno,
Pomerajući akcenat haštaga sa direktnog iskustva sa nasiljem na razloge koji su žrtvu sprečavali da o traumatičnom iskustvu razgovara sa bilo kim, čini se da je Dejana olakšala ženama da prevale tu barijeru i progovore o zlostavljanju.
– Strašno mi je žao što navodimo razloge neprijavljivanja, kao da se pravdamo, kao da je problem u nama. Ipak, mislim da je brojne žene na Tviteru baš to ohrabrilo da se otvore i pričaju o sebi. To je ta hrabrost, da se o tome razmišlja i priča. Ova akcija možda neće dovesti do nekih ogromnih individualnih promena ali će doneti na opštem nivou, da društvo konačno shvati koliko nas ima i da žrtve nisu tamo neke žene koje niko ne poznaje, smatra Dejana.
– Tviter je mali prostor, u Srbiji tri do četiri odsto ljudi koristi tu društvenu mrežu, što je oko 250.000. A ako među njima imate 20.000 tvitova u kojima korisnici pričaju o nasilju i zlostavljanjima koje su doživeli, zamislite kada bismo zašli među ljude, i to u ruralniju Srbiju. Najbliže istini je da je 80 osto žena u zemlji u jednom trenutku života bilo žrtva seksulanog uzmeniravanja ili neke druge vrste nasilja, navodi Dejana.
Većina žena koja je na Tviteru podelila svoje iskustvo, uradila je to prvi put, dok su retke prijavljivale policiji nasilje. Mnoge se zbog toga kaju, jer ih ništa nije pripremilo na loš tretman policije i okoline ili činjenicu da nisu dobile potrebnu pomoć i podršku.
– Žene odustaju od obraćanja policiji ili porodici za pomoć jer nemaju sistemsku podršku, jer ih institucije izdaju i ne rade svoj posao, jer ih porodica i okolina osuđuju, jer ih iscrpljuju dugi sudski procesi, jer se plaše mnogo toga, jer unapred znaju da će muškarac nasilnik imati prednost.
– Svakom bih preporučila da nasilje prijavi, ali zbog same osetljive prirode toga, moj savet je da u ovom slučaju prva adresa ne bude odmah policija, već SOS telefon za žrtve nasilja, organizacije poput Ženskog autonomnog centra ili neka druga linija pomoći. To govorim, jer je prvo važno ohrabriti ženu da priča o tome, da se oseća osnaženo, da zna da ima podršku i da zna šta će da je čeka. Ukoliko je u pitanju porodično nasilje, to mora i strateški dobro da se uradi, jer mnoge žene nastradaju nakon što prijave supružnika, kao što je i ovaj prekjučerašnji slučaj, u kojoj nasilni muž ima i zabranu prilaska i bio je osuđen, a po izlasku ubio i nju i decu, objašnjava Dejana.
Kada žrtva uspe da izađe iz kruga nasilja, važno je da iza sebe ima porodicu, ali i državu. Najčešće ostaju sa nasilnikom, jer su finansijski zavisne i nemaju kuda da odu, pa je neophodno obezbediti kakav-takav krov nad glavom. Sledi i isceljenje koje može da bude vrlo teško i bolno, jer žrtve često nose teške psihičke traume.
– Svakoj ženi koja sa decom trpi nasilnika rekla bih: ako želiš da pomogneš svojoj deci, moraš prvo da pomogneš sebi. Tvojoj deci neće biti bolje ako ti gledaju kako im tata tuče mamu i neće biti srećni ako žive sa roditeljima koji su u nesrećnoj vezi, bez obzira da li je to nasilan ili nenasilan brak. Sve se to prenosi na decu.
Najinspirativnija edukatorka na svetu
Dejana Stošić je edukatorka i aktivistkinja, ranije je radila kao koordinatorka programa SOS kutak za devojke, u slopu Odbora za ljudska prava Vranje, koji poseduje svoje svoj SOS telefon za žene žrtve nasilja. “Imali smo razne obuke kako raditi sa žrtvama. Ja sam mahom radila sa tinejdžerkama na prevenciji nasilja, držala radionice u školama. Dejana je bila i ambasadorka mladih Srbije u Evropskoj mreži Žene protiv nasilja, a ove godine je u ime UN imenovana za najinspirativniju edukatorku o ljudskim pravima na svetu.
Prijavljeno tek oko 10 odsto zlostavljača
Prema stručnim procenama, na svakih 10 prijavljenih policiji ide 90 onih koji se ne prijave. A sada to stavite u kontekst da je prošle godine prijavljeno čak 30.000 slučajeva i to samo porodičnog, nasilja od čega je samo 669 nasilnika procesuirano i na neki način kažnjeno. A mi sada govorimo i o svim drugim vrstama zlostavljanja, zamislite o kolikom broju se radi, kaže Dejana. Prema istraživanju OEBS-a, 80 odsto devojčica do svoje 19. godine bude seksualno uzmeniravano, što već nije ni svaka druga, već skoro svaka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
