Podsećanje na nuklearnu katastrofu

Reaktor 4 nuklearne elektrane u Černobilju eksplodirao je 26. aprila 1986. godine kontaminirajući dobar deo Evrope, pre svega Ukrajinu, Belorusiju i Rusiju. Prema podacima Naučnog komiteta UN o efektima nuklearne radijacije 31 osoba, spasioci i vatrogasci, direktno je umrla od posledica radijacije u Černobilju, neposredno posle nesreće, a još 19 drugih umrlo je do 2006. iz, kako se navodi, „različitih razloga“.

Prema podacima UN iz 2005. godine, 4.000 ljudi je umrlo od posledica radijacije izazvane tom nesrećom. Ukrajinske vlasti ocenjuju da je oko pet miliona ljudi – Ukrajinaca, Belorusa i Rusa – pogođeno tragedijom. Veliki broj njih i dalje živi na kontaminiranom području, a lekari smatraju da milioni ljudi još pate od zdravstvenih problema izazvanih ovom katastrofom.

Organizacija Grinpis navodi da će između 100.000 i 400.000 ljudi u tri bivše sovjetske republike umreti od posledica radioaktivne kontaminacije (od malignih oboljenja, poremećaja imunog sistema, srčanih bolesti). Jedina nesporna posledica ove katastrofe je veliki porast raka tiroidne žlezde. Prema najnovijem izveštaju Naučnog komiteta UN o efektima nuklearne radijacije u februaru, zabeleženo je 6.000 takvih slučajeva, od čega 15 smrtnih. Nakon nesreće reaktor 4 je prekriven, ali su se ubrzo pojavile pukotine.

Godine 2007. francuske kompanije Bujk i Vinsi formirale su konzorcijum u cilju gradnje novog nepropusnog sarkofaga. Novi betonski omotač, u obliku ogromnog čeličnog luka visine 108 metara i težine 20.000 tona, biće posebno sastavljen i zatim postavljen na postojeći sarkofag. Radovi su počeli krajem 2010. a trebalo bi da budu završeni 2015. godine. Međutim, na međunarodnoj donatorskoj konferenciji 19. aprila nije uspelo da se prikupi dovoljno novca za trajnije obezbeđenje nuklearke pošto je umesto 740 miliona evra, prikupljeno 550 miliona evra. Poslednji reaktor u Černobilju zatvoren je 2000. godine.