Podudaranje srpskih tragičnosti

Iza ovog na prvi pogled „neočekivanog“ naslova krije se na jednom mestu sakupljena sva tragika ratova, podela, progonstava – prinudnih i dobrovoljnih, koji su obeležili život u Srbiji i njenom rasejanju u poslednjih više od sedam decenija. Sam Ristić kaže da je ovu tešku priču o traganju za korenima i rasvetljavanjem prošlosti zasnovao na istinitim događajima i porodičnoj istoriji.
Inspiracija mu je bila ujakova sudbina, čije ime nosi, a koji je nestao u previranjima na završetku „Drugog svetskog rata“.

Ristićev glavni junak, hirurg iz Beograda koji zahvaljujući poznanstvima u „Međunarodnoj kriznoj grupi za SFRJ“ uspeva da dobije englesku vizu i pakao rata, u kome je nestala bivša Jugoslavija, zameni londonskim domom svoje tetke Danice, čiji pokojni muž predratni oficir i zakleti antikomunista posle završetka „Drugog svetskog rata“ više nije želeo da vidi otadžbinu. Londonski egzil „dr Srbina“, kako ga zovu engleske kolege u bolnici u kojoj radi na obdukciji, pretvara se u potragu za ujakom Vojkanom Poznanovićem, čijeg sina pronalazi u morbidno čudnim okolnostima, predajući mu izveštaj o uzrocima iznenadne smrti njegove majke Vasilije Poznanović Bridžiz. Zbog starih porodičnih „razloga“, ni tetka Danica, koju je glavni junak proglasio za „svog ličnog arhivara porodice Poznanović“ ne poznaje sina svog nestalog brata.
Radnja romana rasuta je u bezbroj narativnih tokova koji, u različitim vremenima, spajaju London, Šumadiju, Beograd, Trst… ratne štabove i bolnice u „Drugom svetskom ratu“ i poslednjim ratnim sukobima na nekadašnjem jugoslovenskom prostiru, kojim se ovde takoreći okončao 20. vek.

Osim sudbina predaka i srodnika glavnog junaka i njihovih komšija, koji svedoče o životu i odnosima u tadašnjim gazdinskim kućama i šumadijskom selu, tu su i hirurgovi londonski savremenici – tetka Danica, tetkini prijatelji, njegove kolege, nova engleska ljubav Liri, a preko pisama i telefonskih razgovora čitalac upoznaje i hirurgovu majku i brata, koji je takođe bio mobilisan, da bi posle ranjavanja snajperom rešio da zasnuje porodicu. Pojavlju se i istorijske ličnosti – general Dragoljub Draža Mihailović, Josip Broz, nemački general Bader… što roman stavlja u širi kontekst političkog i ideološkog previranja u okupiranoj Srbiji i neposredno posle nemačkog ratnog poraza.

Ali, život je čudo, čak i tom moru smrti, tragično okončanih života i neočekivanih zapleta. Secirajući prošlost svoje porodice, a kroz nju i same Srbije, kako to pedantno čini na poslu u obdukcionoj sali, Ristićev junak otkriva nove niti i uspeva da uspostavi prekinute veze – pronalazi brata od ujaka Iliju Poznanovića, čija je porodica uzela englesko prezime Bridžiz, od njega saznaje kako je ujak Vojkan život završio u Trstu ne sačekavši dugo čekane brodske karte za Englesku i ne saznavši da će postati otac. Pronađeni brat je, kako se ispostavlja, završio književnost na „Oksfordu“ i vlasnik izdavačke kuće, tako da je prirodno postati i engleski izdavač „dr Srbina“ koji se posvetio pisanju.

„Ne donose samo snovi, mašta, inspiracija neočekivane zaplete, poteru i epilog, taj vrhunac kome svi težimo sklapajući priče. Ponekad to često umesto nas učini život. Ovakav kakav jeste, ispunjen našom snagom i voljom da nadvladamo svakodnevnu površnost, tragajući ispod površine da stanemo na čvrsto na njegov temelj i izdignemo reči do onoga u šta čitalac može i delić sebe na pronađe. Sada je vreme za pisanje“, počeo je roman „Engleski izdavač“, za koji je od Ilije imao rok da bude završen u mnogo kraćem roku od stvarnog trajanja vremena.

Ovim rečima Vojkan Ristić stavlja „tačku“ na svoj prvi roman, koji je nedavno objavila Izdavačka kuća „Čigoja štampa“ iz Beograda.