Foto: privatna arhivaDa stigne iz San Sebastijana, primorskog grada na severu Španije do sela Tabanović nadomak Šapca, golubu pismonoši penzionisanog pilota Miomira Novakovića (71), trebalo je punih 21 dan.
„Internacionalni super ekstremni maraton 2022“, u kome je učestvovalo 400 odgajivača iz osam država, orgnizovao je Savez golubara iz Rumunije.
Na krajnje ciljeve, nazad do svojih kuća od ukupno 803 goluba, uspelo je da se vrati samo njih 11.
„Kada sam ga video tog jutra u dvorištu, bio sam presrećan. To je veliki podvig“, počinje svoju priču za Danas Miomir Novaković, kome, iako u ličnoj karti stoji beogradska adresa na Bežanijskoj kosi, najveći deo godine provodi u svom rodnom mestu, nadomak Šapca, gde uživa u golubovima i unucima.
Kaže da postoji princip kako se računa razdaljina koju golub preleti od mesta puštanja do mesta golubarnika.
„Uzimaju se koordinate, a moj golubarnik od San Sebastijana, udaljen je čak 1.732 kilometra, i to je prava linija. Golub je dakle morao preleteti mnogo više“, objašnajva naš sagovornik.
A šta je sve ovaj pismonoša morao da preživi od Španije do Srbije, možemo samo da pretpostavimo.
Pet dana, više od 800 golubova spakovano u kamione, prvo je putovalo do San Sebastijana, a od trentaka kada su ih pustili, imali su rok od 22 dana da se vrate.
„Morao je da se snađe šta će da jede i da pije. Da nađe način da se zaštiti od grabljivica, da negde prenoći a ujutro ponovo nastavi let“, priča Novaković.
Objašnajva da su otežavajuće okolnosti bile i veoma visoke dnevne temperature, ali i sezovna lova.
„Problem je što je počela lovna sezona u Španiji i Italiji, pa smo saznali da su neki letači odstreljeni, našli su njihove prstenove“, kaže on.
Srpski golub, ipak je uspeo da izbegne sve opasnosti, i u konačnoj konkurenciji plasira se na neverovatnom osmom mestu.
Zanimljivo je da još jedan golub iz Srbije i to iz Šapca, uspeo da preživi i vrati se kući, ali tek posle dozvoljenog roka.
Prvi su stigli Poljaci pa Italiani, dok je od ukupno 400 golubova koliko su imali Rumuni, došao samo jedan.
Genetika, kao kaže Novaković, nije dovoljna jer golubovi moraju da se treniraju ali i da se održava njihovo zdravlje.
„Potrebno je da se kvalitetno hrane i imaju dobre uslove u golubarniku. Ako je recimo prenaseljen, golub se oseća ugroženo i traži povoljnije uslove. Moj golub je očito zadovoljan, čim se vraća“, kaže ponosno naš sagovornik koji je i predsednik Skupštine saveza odgajivača golubova Srbije.
Ističe da je ovom četvorogodišnjem golubu, koji je u svojoj karijeri leteo i druge staze i maratone iz Italije, Grčke i Makedonije, sada ipak vreme za penziju.
Za ostvareni uspeh Miomiru Novakoviću, nedavno je uručeno i priznanje na Olimpijadi golubova pismonoša u rumunskom gradu Oradei.
„Golubovi sad lete umesto mene, ja sam svoju letačku karijeru završio ali volim letenje i dalje, bez obzira što sam u penziji ja sam i dalje pilot“, kaže naš sagovornik, koji je odmah posle osmog razreda otišao u Vazduhoplovnu vojnu gimnaziju u Mostaru, a onda u Zadru završio Vazduhoplovnu vojnju akademiju.
„Na službi sam bio u Zadru, Puli, Podgorici (Titogadu). Završio sam Viskoku vojnu školu i na kraju sa aerodroma u Batajnici otišao u penziju kao pomoćnik drektora Vazduhoplovnog zavoda „Moma Stanojlović“, kaže on.
Radio je kao instruktor letenja na aerodromima u Kovinu, Batajnici i Zadaru, a ljubav prema golubovima, kako kaže, gaji od najranijeg detinjstva.
Ipak, tek po odlasku u penziju uspeva da uživa u svom hobiju, pa tako danas ima preko 200 golubova.
„Svako u nečemu uživa i voli, za mene je ovo veliko zadovoljstvo i nešto što me ispunjava“, završava naš sagovornik i ističe da će njegovim stopam možda krenuti unuk koji je, iako tek drugi razred, već iskazao želju da bude golubar.
Više informacija iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
