Pogled na Evropu sa srpske strane Dunava

Tu je, naravno, i broj mobilnog telefona za sva dodatna obaveštenja potencijalnim kupcima. Vlasnica kuće ponuđene na prodaju živi i radi u inostranstvu kao i hiljade stanovnika istočne Srbije, a njen bliski rođak novinarima objašnjava da je dvojezični oglas ispisao jer magistralom u velikom broju prolaze motorizovani putnici iz susedne Rumunije. Ne krije takođe da zainteresovanih za kupovinu kuće ima mnogo, pre svega zbog povoljne cene, pošto se ova kuća stavljena pod krov površine 120 kvadrata prodaje za svega 15.000 evra.

Slika o Rumunima koji su ovde dolazili kao jeftina radna snaga promenila se u potpunosti ulaskom ove susedne države u Evropsku uniju. Sada Rumuni u komšijsku Srbiju dolaze kao kupci nekretnina koje su u selima pogranične opštine Kladovo izuzetno jeftine. Novopečeni rumunski bogataši koriste pogodnost što su cene kuća bagatelne i za male novce kupuju nedovršene kuće, oronule domove pokojnih vlasnika ili solidne stambene objekte, pa je u poslednjih godinu- dve u seoskim naseljima opštine Kladovo prodato na desetine kuća. Rumuni tako postaju vlasnici kuća, ali ne mogu zajedno sa kućom da kupe i zemljište.

U Novom Sipu, lepo uređenom naselju podignutom u neposrednoj blizini međunarodnog graničnog prelaza na Đerdapu, u poslednje dve godine desetak porodičnih kuća promenilo je vlasnike – kupci su bili Rumuni. Dosadašnja praksa pokazuje da se rumunski državljani pojavljuju kao kupci pod pravim imenom i prezimenom, ali ima i slučajeva da se naši ljudi fiktivno vode kao vlasnici, dok su pravi vlasnici Rumuni. Branislav Jovanovićje nedavno kao prve komšije dobio rumunsko-srpski bračni par:

– Novi Sip je naselje sa 300 domaćinstava i najbolje izgrađenom infrastruktorom u opštini. Imamo struju, vodu, kanalizaciju, asfaltirane ulice, dobro snabdevene prodavnice, plodno zemljište i još dosta toga.Gde još ima da za pet, šest hiljada evra kupite kuću od stotinak kvadrata i osam ari placa – pita se ovaj monter u kladovskom Telekomu.

Na spisku objekata čiji su vlasnici poslednjih godina postali Rumuni jeste i napušteni magacin za žito negdašnjeg Poljoprivrednog kombinata Ključ, a u Davidovcu, takođe selu kladovske opštine, Rumuni su zainteresovani i za oronulu školsku zgradu koju tamošnja Mesna zajednica hoće da proda na licitaciji, a procenjena je na 16.000 evra.

– Ministarstvo prosvete dalo je saglasnost, a posrednik će biti opština koja će nam preneti sredstva. Šta da se radi kada smo mi sada siromašniji od njih. Velika je nemaština. Rumuni imaju para i to je glavni motiv kupovine naših kuća. Kako čujem, ima ih u Vajuzi, skućili su se i u Petrovom Selu, vikend naselju na Miroču – ispričao je novinarima predsednik MZ Davidovac Mile Brzobić, koji smatra da se ne može govoriti o masovnoj pojavi, ali i da selidbe sa jedne na drugu stranu Dunava ipak nisu zanemarljive.

Novopečeni rumunski bogataši iz okruga Mehedinci u susednoj Rumuniji obilaze ovaj deo Srbije. Gledaju, merkaju, a i kupuju. Relativno često su gosti čuvenog hotela Lepenski vir u Donjem Milanovcu, a neretko se mogu u dane vikenda sresti u kladovskim kafićima i ugostiteljskim lokalima gde dolaze u provod . Ima ih i na pijaci u Kladovu, ali ne kao prodavaca, većkao kupaca. Dugo je za Rumune Srbija bila obećana zemlja, naročito u vreme Čaušeskuove vladavine kada se glava stavljala u torbu i na plinskoj boci, čamcu ili plivajući prelazio Dunav. Nije malo onih koji nisu živi stigli do obala Srbije. Danas , sa srpske strane Dunava pogled se pruža na Evropu.

Zakon

U Službi za katastar nepokretnosti i Opštinskom sudu u Kladovu kažu da strani državljani mogu steći vlasništvo nad nepokretnostima u Srbiji pod uslovima reciprotiteta. U kladovskom Opštinskom sudu navode da se pravo na nekretnine može steći pravnim poslom – ugovorom, nasleđem i na drugi način utvrđen zakonom, a svaki slučaj kupovine kuća u ovom kraju gde su kupci stranci priča je za sebe i posebno se razmatra. Treba svakako napomenuti i da Rumuni mogu biti vlasnici kuća i zgrada, ali ne mogu posedovati poljoprivredno zemljište.