Pogled na istoriju iz dijaspore

U njoj su na više od 700 strana, ilustrovanih sa 256 originalnih fotografija, sabrani izvorno dvotomni zbornici radova sa tekstovima najbližih saradnika generala Mihailovića, kao i Slobodana Jovanovića, vladike Nikolaja Velimirovića, članova savezničkih misija pri „Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini“… Knjige je nastala sa idejom da doprinese istini o generalu Mihailoviću i „Ravnogorskom pokretu“ koji su, između ostalih, kako se iz ove knjige saznaje, podržavali i Ivo Andrić, Isidora Sekulić i Miloš Đurić, što nije bilo bez posledica po njihove posleratne sudbine, posebno u slučaju čuvenog srpskog heleniste Đurića, o čemu u predgovoru piše nedavno preminuli istoričar i diplomata Dušan T. Bataković, direktor „Balkanološkog instituta SANU“, kome je ovo poslednji objavljen rad.

„Srpska narodna odbrana“ u Kanadi je „mlađa sestra“ istoimene organizacije iz SAD – obe su osnovane na inicijativu čuvenog srpskog naučnika Mihaila Pupina i imale važnu ulogu tokom „Prvog svetskog rata“ u slanju pomoći srpskom narodu u otadžbini i dobrovoljaca na „Solunski front“. „Knjiga o Draži“ ja ne samo jedno od prvih, nego i jedno od tri najpoznatija izdanja njene prve srpske štamparske i izdavačke kuće „Avala“, osnovane 1954. sa sedištem u Vinzoru. Zbornike radova, koje je priredio profesor Radoje L. Knežević, član „Srpskog kulturnog kluba“ i Upravnog odbora „Demokratske stranke“, ministar Dvora posle puča 27. marta 1941, zapravo su bili, kako objašnjavaju u „SNO“, „najdelotvorniji i relevantan odgovor na najbrutalnije laži jugoslovenskih komunističkih vlasti o generalu Mihailoviću, jer se u dijaspori veruje da će istina o Draži Mihailoviću kad-tad ugledati svetlost dana“.

„“Knjiga o Draži“ svoj put do šire čitalačke publike u Srbiji našla je tek posle pada „Berlinskog zida“, kad je formiranje stereotipa o generalu Mihailoviću već prošlo svoj zenit oličen u propagandističkoj seriji „Poslednji čin“, snimljenoj 1981. po scenariju Siniše Pavića i u režiji Save Mrmka. Tokom 1990-ih sudbina generala Mihailovića i njegova uloga tokom „Drugog svetskog rata“ postale su predmet politikanstva i ideoloških sukoba, da bi početkom 21. veka postale pravi tabu, posebno za stručnu javnost. Presuda „Višeg suda“ u Beogradu od 14. maja 2015, kojom je utvrđeno da je presuda od 15. jula 1946. „doneta u nezakonitom procesu iz političkih i ideoloških razloga“, dočekana je u atmosferi koja je ličila na onu 1990-ih. Zbog toga smo odlučili da objavimo reizdanje „Knjige o Draži“, jer smo želeli da stvari, vratimo na početak i ukažemo na neophodnost nepristrasnog pristupa ovoj važnoj temi i potrebi sveobuhvatnog i uporednog izučavanja arhivske građe, naročito one inostrane“, objašnjava za „Danas“ direktor „Catena mundi“ Branimir Nešić.