Pojedine krijumčare migranata u Srbiji štite bezbednosne službe

Kako navodi BIRN, Sirijac O.J. izbegao je hapšenje uprkos činjenici da su brojni izvori – migranti i izbeglice, stručnjaci iz nevladinih organizacija i agenti bezbednosnih službi – potvrdili za BIRN da je on jedan od vodećih krijumčara u Srbiji.

Kao izbeglica iz Sirije, gde već deceniju besni građanski rat, O.J. je imao veće šanse u odnosu na druge da uđe u EU. Ipak, on se poslednjih četiri i po godine legalno nalazi u Srbiji, koja je za većinu izbeglica i migranata samo tranziciona zemlja“, navodi Balkanska istraživačka mreža.

Dodaje se da izvor blizak O.J, koji je razgovarao za BIRN pod uslovom da ostane anoniman, ističe da on zapravo uživa zaštitu srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA).

„On ima puno veza, uključujući i u BIA”, tvrdi on. „Rekli su mu da znaju sve, ali da je u redu sve dok im on pomaže. Kada nekoga traže, on im mora pomoći da ga pronađu. Mislim i da im daje procenat”.

Prema procenama izvora BIRN-a, krijumčarska mreža O.J. uzima oko 150.000 evra mesečno.

Izvor BIRN-a iz bezbednosnih službi potvrđuje vezu O.J. i BIA, koja ima čak dva predstavnika u Udarnoj grupi za borbu protiv krijumčarenja ljudi, a brojni migranti su za BIRN rekli da su im pripadnici srpske službe nudili saradnju, navodi se u istraživanju ove mreže.

BIRN navodi da pojedini krijumčari uživaju zaštitu i u policijskim strukturama, i da je jedan agent BIA ispričao za slučaj sirijskog krijumčara A.S., za koga je naveo da je pušten nakon što se pokazalo da sarađuje sa srpskom policijom.

Prema brojnim izvorima, kao i beleškama doušnika Vojnoobaveštajne agencije (VOA) u koje je BIRN imao uvid, kafić Mesopotamija preko puta glavne autobuske stanice u Beogradu predstavlja „kancelariju“ koja posreduje u razmeni novca između migranata i krijumčara.

BIRN navodi da je jedan od migranata opisao mehanizam „paket-dogovora“ kojim izbeglice sa krijumčarima dogovoraju čitav put – od mesta plaćanja do krajnjeg odredišta u EU – a koji je kazao da je u Mesopotamiji ostavio novac za krijumčara.

Kafić Mesopotamija, zajedno sa obližnjim Istanbul fast fudom, deo je neformalnog sistema osiguranja od potencijalnih prevara gde se novac za usluge krijumčara čuva sve dok izbeglice stignu na dogovoreno odredište, navodi BIRN.

Tabita Tuna, supruga vlasnika Istanbul fast fuda Ahmeta Tune, negirala je za BIRN da su oni na bilo koji način umešani u posao krijumčarenja ili čuvanja novca.

Porekla je i navode migranata koji su ostavljali novac u Mesopotamiji i drugih upućenih izvora da njen suprug upravlja tim kafićem, čiji je formalni vlasnik državljanka Srbije Snežana Radulović, piše BIRN.

Radulović nije odgovorila na pitanja BIRN-a, navodi ova istraživačka mreža.

U beleškama doušnika VOA grad Sombor, koji se nalazi u blizini granica sa Hrvatskom i Mađarskom, identifikuje se kao krijumčarsko sedište, piše BIRN.

„U gradu sa oko 50.000 ljudi nalazi se niz hostela koji su namenjeni isključivo za smeštaj izbeglica i migranata, od kojih je jedan, skriven u haustoru centralne gradske ulice i bez zvaničnog naziva, u vlasništvu porodice Tuna“, navodi se u istraživanju.

Nrojni izvori identifikovali su hostel „Beli Dvor” u predgrađu Sombora kao glavno mesto za krijumčare, piše Balkanska istraživačka mreža.

Saradnik VOA u svojim beleškama je takođe označio “Beli Dvor“ kao omiljeno mesto jednog od krijumčara, a i BIRN-ov sagovornik Abdulah spominje taj objekat prilikom opisa čitave operacije krijumčarenja – od Mesopotamije do severa zemlje.

„Momak iz Beograda ide sa vama na autobusku stanicu, gde kupujete kartu i odlazite u Sombor. U Somboru vas čeka drugi momak i vodi vas u hotel ‘Đorđe’ ili u hostel ‘Doktor’”, kaže on, napominjući da je ‘Đorđe’ referenca za Đorđa Kneževića, vlasnika „Belog Dvora”.

„Onda tamo čekate dok vas treća osoba ne odvede do granice. Nakon što pređete granicu, čeka vas drugi čovek koji vas vodi dalje”, objašnjava Abdulah.

Prilikom posete hostelu, vlasnik Đorđe Knežević se konfrontirao sa novinarom BIRN-a, pitajući ga ko mu je dao dozvolu da uđe, te zahtevao da ode.

Međutim, nakon poziva telefonom, Knežević je potvrdio prisustvo krijumčara u svom hostelu, ali je tvrdio da sa njima nije u bilo kakvim poslovima, piše BIRN.

Prilikom prelaska granice izbeglice čamcima prelaze Dunav ili se probijaju peške kroz šumu, a često se kriju i u kamionima.

Na mađarskoj granici klještima seku žicu ili je prelaze merdevinama, a zabeleženi su i slučajevi kopanja tunela, piše BIRN.

Oni koji nisu imali sreće žale se da im policija često otima novac i mobilne telefone, a pojedini i da su ih prisiljavali da se skinu, palili im odeću i na njih huškali policijske pse, navodi ova mreža.