Foto: Savski nasipPokret Buna naroda podneo je krivičnu prijavu protiv JKP Vodovod i kanalizacija, zbog brojnih krivičnih dela koja se dešavaju na Savskom nasipu i ugrožavaju vodoizvorište i obaloutvrdu, a na koja to javno preduzeće nije reagovalo kao nadležno.
Divlja gradnja, nedozvoljeno kopanje, ugroženi reni bunari i korišćenje puta na nasipu višegodišnji su problem, koji nadležne institucije i dalje ćutke posmatraju, pa su time direktno odgovorne za kršenje zakona i ugrožavanje velikog broja ljudi koji nasip brani od poplava, upozorava Buna naroda.
“Više godina unazad, u zoni Beogradskog vodoizvorišta (Savski nasip), na teritoriji Gradske opštine Surčin, grade se nelegalni objekti. Pored toga, brojna motorna vozila, kamioni i teške građevinske mašine nezakonito koriste put na vrhu nasipa, na kom je dozvoljeno samo kretanje servisnim vozilimaza održavanje nasipa i reni bunara. Takvo korišćenje nasipa kao javne saobraćajnice nije dozvoljeno bilo gde u svetu, jer uništava njegovu geotehničku konstrukciju, a kod nas je izričito zabranjeno članom 133. Zakona o vodama. Vrši se protivpravno bušenje nasipada bi se do nelegalnih objekata dovela voda, a buše se i sami reni bunari da bi se iz njih krala električna energija i voda. Prema Zakonu o vodama, član 45. stav 2. jedinice lokalne samouprave obezbeđuju zaštitu od štetnog dejstva vode a u ovom slučaju odgovorna lica u Gradskoj opštini Surčin nisu ni na koji način sprečila izvršenje gorepomenutih krivičnih dela, niti delovale da se posledice istih otklone”, navedeno je u prijavi.
Dalje se podseća da su VJP Srbijavode i Galovica d.o.o. Beograd pravna lica koja na teritoriji Surčina, po članu 53. stav 8. zakona o vodama, sprovode odbranu od poplava, vrše održavanje i staraju se o funkcionisanju zaštitnih i regulacionih vodnih objekata i hidromelioracionih sistema, prate stanje tih objekata i izvode sanacione radove i hitne intervencije na tim objektima.
“Uvidom u faktičko stanje, očigledno je da su odgovorna lica iz ovih pravnih subjekata propustila da zabrane radove na i oko nasipa, kao i da već uočenu štetu načinjenu na zaštitnim vodnim objektima saniraju. Nelegalne kuće su izgrađene uglavnom pored reni bunara da bi se iz njih nelegalno uzimale voda i struja. Vlasnici nelegalnih vikendica su izbušili reni bunare da bi iz njih krali vodu i struju, što je opasno po bezbednost građana, i nezabeleženo u civilizovanom svetu. Provaljivanje NN lica u reni bunare da bi ih bušili i krali vodu i struju pokazuje koliko su ti objekti zapušteni i neobezbeđeni”, stoji u prijavi.
Podseća se da su nelegalne vikendice i drugi objekti izgrađeni veoma blizu reni bunara.
“Reni bunari imaju na dnu ukopane horizontalne drenove, 50 metara dugačke horizontalne cevi sa rupicama koje usisavaju podzemne vode. Kuće, a negde i bazeni, su iznad ovih cevi, kao i septičke jame i parkinzi. Otpadne vode, fekalije, kućna hemija kroz porozne septičke jame prodire podzemnih voda i zagađuje vodu koju koriste i piju Beograđani. Osim toga, objekti onemogućavaju održavanje i popravke reni bunara, što je protivno članu 133. tačka 12. Zakona o vodama. Reni bunari pripadaju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, i to preduzeće je zaduženo za njihovo održavanje i nadzor, a ništa od gorepomenutih krivičnih dela nije prijavljeno, a ako jeste, nije učinjeno ništa kako bi bile otklonjene posledice”, zaključuje se u prijavi.
Igor Nikolić, osnivač Pokreta Buna naroda i podnosilac ove krivične prijave, kaže za Danas da uloga Vodovoda u ovakvoj situaciji jeste nečinjenje ali može da se okarakteriše i kao saučestvovanje.
– Nije moguće da ljudi koji rade u Vodovodu nisu mogli da vide na licu mesta cevi koje vire iz reni bunara. Sigurno su to videli i prijavili nadređenima. Ipak, neko na višem položaju na to nije reagovao. Trenutno je nemoguće održavati reni bunbare i drenažne cevi, jer su sada iznad njih bazeni i vikendice raznih zaštićenih svedoka i pevača, fizički više ne može da se priđe. Uz vodu koju te cevi uvlače ulazi svašta i one se s vremena na vreme čiste i sređuju. Sada više tome nema pristupa. jer su se ti stanari sada ogradili, to su sada zidine i dvorci. Nekada je, barem u Jakovu i Boljevcima, to zemljište dobijano na korišćenje 99 godina, pa su mogle da se grade samo sojenice, montažno demontažne, koje su mogle da se demontiraju za dan. Sada su ovde vile, zgrade sa stanovima, ozidane ograde, izasvaltirani putevi, dolazili su im i ljudi za popis, objašnjava Nikolić.
On međutim upozorava da su Boljevci najugroženiji od poplava, zbog niske nadmorske visine i blizine naselja.
– Boljevci su, sa 68 metara nadmorske visine, desetak metara niži od Novog Beograda. Jakovo je na 72 metra, ali su prva naselja udaljena do pet kilometara od Save. U Boljevcima, s druge strane, kuće su tik uz obalu. U slučaju poplava, međutim, svi bi bili ugroženi. Odgovornošću institucija ugrožene su desetine hiljada građana, i to bi moglo da se nazove terorističkim činom, jasna je Nikolić.
On napominje da podnošenje tužbi protiv ljudi koji tamo grade nije urodilo plodom, jer su podnosioca uvek šetali od institucije do institucije. S druge strane, podnošenje prijava protiv komunalnih preduzeća koja nisu radila svoj posao, moglo bi da izazove pažnju.
– Ako bi za jednu istu stvar bilo podneto 100 prijava, to ne bi moglo da se lako ignoriše, trebala bi im mnogo velika fioka da se to drži u njoj. To bi trebalo da rade i nevladine organizacije i udruženja građana, ali i građani sami. Ali to je najteže, jer postoji veliki strah među ljudima, zaključuje Nikolić.
On napominje da pokret traži samo poštovanje zakona, “ništa više od toga” i poziva građane kao pojedince, udruženja i nevladine organizacije da učine isto i zakonski pozovu nadležna preduzeća na odgovornost.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
