Pokret koji je iznedrio Petnicu

Mladost i želja za znanjem uz pokroviteljstvo iskustva starijih, doveli su do toga da su Mladi istraživači postali poznati ne samo na nivou Srbije, već i mnogo šire. Zahvaljujući njima Srbija danas ima Istraživačku stanicu u Petnici.

Svečanosti koja je priredena povodom značane godišnjiceprisustvovali su u Vajevskoj gimnaziji nekadašnji, ali i sadašnji istraživači. U ime grada prisutni su bili i gradonačelnik Sobodan Gvozdenović i zamenik Dragan Jeremić.

– Čestitamo Vam u ime Grada Valjeva ova značajan jubilej. U srpskoj istoriji ste ostali zapisani. Drago nam je što proslavljate jubilej baš u Valjevu. I možda bi sve najbolje opisale reči čuvenog pisca Oskara Vajlda koji je rekao: „Madost i lepota su viši od genija jer nisu potrebne reči da bi ih objasnio, rekao je Gvozdenović

Obeležavajući jubilej biće otvorena Foto izložba autora Boška Đokovića, kao i tribina dr Radenka Lazarevića o speologiji „Pećinski nakit“ i „Dubašnica“, prezentacija istraživanja sa valjevskim speleolozima.

Govoreći o počecima Istraživača jedan od osnivača i prvi predsednik Dušan Mihailović je rekao da je u to vreme bilo malo čudo da jedna grupa mladih avanturista željnih znanja koji su tumarali po pećinama, prevrtali kamenje i želeli nešto više nego što im je škola pružala , da se oranizuju i postanu jedna ozbiljna organizacija.

– Ona je uspela da u to vreme kada je država sve regulisala da praktično natera tadašnju vlast da ih prizna kao novu društvenu organizaciju. Jer tada samoorganizovanje mladih nije bilo dozvoljeno. Ali mi smo u tome uspeli, zato što smo u samom početku svoj entuzijazam i tu madalačku energiju povezalli sa iskustvom starijih tako da smo imali i sreću da nas od samog početka pomognu vrhunski naučnici, rekao je Mihailović.

On navodi primer, da su tada saznali da je naša vojska u tajnosti prva u svetu uradila program preživljavanja u prirodi koji je sada obavezni deo vojne obuke. I Istraživači su odlučilli da se bave programom ishrane u prirodi.

– Istu takvu sreću imali smo i u drugim obastima, u etnologiji recimo. U geografiji tu je bio da pomogne prof. Milorad Vasović, u speleologiji dr Radenko Lazarević. Zanimljivo je da je Radenko i sada, u devedestim godinama, i dalje aktivan speleolog, kaže Mihailović.

Rad Mladih istraživača Srbije priznale su tada i podržale mnoge naučne institucije među kojima Beogradski univerzitet i SANU. Osamdesetih godina prošlog veka UNESKO je štampao na više svetskih jezika njihovu publikaciju „Mladi i nauka“. O podvizima uspesima i vizionarstvu Istraživača potom svedoče i brojni zapisi i svedočenja, ali svakako jedan od nemerljivih doprinosa današnjoj društvenoj zajednici jeste činjenica da je zahvaljujući Istraživačima od bivše napuštene Osnovne škole u Petnici, nastala po znanju i nauci čuvena Istraživačka stanica Petnica.
U osnivanju republičke organizacije Istraživačima je pomogao Milomir Minić, tadašnji predsednik Republičke Konferencije Saveza socijalističke Omladine.

– Ova ideja je stvorena od grupe entuzijasta koji su imali snagu i viziju, pre svega ideju da mogu da ponude jedan novi oblik društvenog angažovanja mladih u to vreme. A da pritom odaberu jednu veoma važnu i životno važnu oblast , a to je priroda koju treba istražiti. Mladi istraživači su bili nešto novo. Bili su novi po metodu rada i danas kad gledamo te prve korake objektivno, bez obzira što su bili skromni, to su bili pravi naučno istraživački projekti ,koji su realizovani ne samo u valjevskom kraju već i širom Srbije, kaže Minić.

U svetskoj mreži volonterskih kampova

Početkom devedesetih prošlog veka Mladi istraživači Srbije su se uspešno transformisali i uklopili u svetsku mrežu volonterskih kampova. Uspešno deluju kao Volonterski servis Srbije, organizuju brojne međunarodne volonterske kampove u zemlji i šalju na njih širom sveta mlade iz Srbije. Rezultati koje postižu kvalifikuju ih da 2001. predstavljaju Evropu i SR Jugoslaviju na Generalnoj skupštini UN posvećenoj proslavi međunarodne godine volontera.