Pokušaj legalizacije rušenja dela Kalemegdana

– Kod arheološkog nasleđa nema „popravnog“, ono što se uništi ne može se vratiti u prethodno stanje, upozorava Adam N. Crnobrnja, muzejski savetnik i predsednik Srpskog arheološkog društva. On ističe da pravila struke nalažu da se lokacije značajne poput Beogradske tvrđave ili Studentskog trga, najpre moraju arheološki istražiti, da bi se tek nakon toga pristupilo planiranju da li uopšte graditi nešto novo ili ne.

– Kod nas je situacija obrnuta – najpre se planira gradnja, pa se tek onda spasava što se spasti može pre no što ona krene. Sve je to posledica višedecenijskog nepostojanja kompleksnog planiranja i izrada studija isplativosti. Primer Beogradske tvrđave sama vlast bi trebalo da iskoristi kao trenutak za podvlačenje crte i raskid sa nasleđenom praksom. Jer, i ako gondola ne bude građena, sledeći kamen spoticanja za ulazak antičkog Singidunuma na zbirnu listu Uneska biće gradnja podzemne garaže na Studentskom trgu. Možda i radovi na Gardošu koji su u toku, a na tentativnoj listi Uneska nalazi se i rimski Taurunum…, podsetio je Crnobrnja dodajući da samo kvalitetna saradnja stručnjaka i donosioca odluka može pokrenuti stvari u pravcu u kome kao društvo treba da idemo – poštovanju zakona i međunarodnih konvencija.

O osetljivosti ovih radova na Kalemegdanu sa aspekta zaštite kulturne baštine govori i generalna sekretarka organizacije Evropa Nostra Srbija, koja je jedan od inicijatora peticije, Višnja Kisić, ujedno i predavačica menadžmenta nasleđa na Unesko katedri Univerziteta umetnosti u Beogradu.

– Nema tog profesionalnog objašnjenja ili principa koje može da objasni činjenicu da Republički zavod za zaštitu spomenika kulture od 2015. radi na međunarodnoj nominaciji za Listu svetske baštine „Granica Rimskog carstva“, u kome planira da Beogradska tvrđava bude jedna od lokacija, a da u toku tih priprema izdaje lokacijsku dozvolu za projekat gondole koji devastira ovo kulturno dobro. Da se radi o osobi, dijagnoza bi bila jasna: šizofrenija, upozorava Kisić. Ona je istakla da se u ovom slučaju radi o ozbiljnim pritiscima na struku i javne ustanove, zataškavanjima i korupciji, kako bi se dobili papiri za projekat koji je „nezamisliv“ u svakom drugom scenariju.

– Uprkos svim proceduralnim nelegalnostima pri ovom i sličnim projektima, nije više jedino pitanje da li je nešto legalno, nego na koji način i kojim mehanizmima smo došli do situacije da legalizujemo i normalizujemo rušenja, rekonstrukcije, i dogradnje kulturno-istorijskih i prirodnih dobara, navela je Kisić. Ona kaže i da i sami građani u peticiji poručuju da se gondoli i sličnim projektima treba suprotstavljati zato što ruše postojeće istorijske, kulturne i prirodne ambijente Beograda, „ali i zato što predstavljaju neodgovorne i neodržive investicije, u trenutku kada Beograd ima ozbiljne komunalne probleme“.

U gradu koji nema funkcionalnu železničku stanicu, podseća Kisić, „a ima gotovo svakodnevni kolaps u javnom saobraćaju i kontinuirano zakrčene ulice pune rupa, gondola je isključivo u interesu onih koji će je graditi i naplaćivati vožnje istom“.

Arhitektica Ksenija Radovanović u više navrata je, i kroz angažman u inicijativi „Ne davimo Beograd“, isticala urbanističke pravne aspekte koji su gradnjom prekršeni.

– Tokom planiranja gondole prekršen je Zakon o planiranju i izgradnji, koji govori o obavezi hijerarhijske usklađenosti planova, od najvišeg ka najnižem tj. ovde od Generalnog urbanističkog plana Beograda (GUP), preko Plana generalne regulacije (PGR), do Plana detaljne regulacije (PDR). Oba plana višeg reda (GUP i PGR) zabranjuju izgradnju gondole na potezu planiranom PDR-om, od parka Ušće do Beogradske tvrđave, naglašava ona.

Eksplicitna zabrana postavljanja sajli

Odredbe PGR čak propisuju eksplicitnu zabranu „postavljanja žičanih sajli za alternativni prevoz i rekreaciju, naročito u području Beogradske tvrđave i u njenim širim vizurama i akvatorijalnim obuhvatima“, ponovila je Ksenija Radovanović ono što su i sami građani od početka radova na društvenim mrežama ukazivali. Ona dodaje da je besmisleno obrazloženje konstatovano u samom tekstu PDR-u – da izgradnja gondole nije u skladu sa odredbama PGR, da PGR i GUP nisu međusobno usklađeni, da GUP ne zabranjuje izgradnju gondole i da se on bira za osnov izrade plana.

– Osim što su time pogrešno protumačene odredbe GUP, prekršen je i Zakon jer on ne daje pravo odabira jednog od obavezujućih planova koji daje bolji osnov za namere investitora, tumači Radovanović.