Pokušaj očuvanja evropskog jedinstva

U Briselu je juče počeo redovni samit Evropske unije na kojem su glavne teme saniranje posledica irskog odbacivanja Lisabonskog ugovora na nedavnom referendumu, set unutrašnih reformi EU, kao i rekordno visoke cene nafte i hrane. Prvog dana dvodnevnog sastanka sve oči bile su uprte u irskog premijera Brajana Kauena na koga se vrši pritisak da ubedi sunarodnike da promene mišljenje.
Predsednik irske vlade ocenio je da je Irskoj potrebno vreme da analizira uzroke i posledice odbacivanja Ugovora i da je suviše rano da kaže da li će u toj državi biti raspisan još jedan referendum. Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso istakao je da je obaveza Irske da uloži napor u cilju prevazilaženja novonastalog problema i naglasio da bi naredni samit EU u oktobru mogao da bude prilika za razmatranje daljih koraka.

Predsednik Kipra oštro kritikovao Tursku

Kiparski predsednik Dimitris Hristofjas rekao je juče na samitu EU u Briselu da mešanje Turske škodi naporima za okončanje 34-godišnje podele Kipra. Hristofjas je rekao da bi trebalo da se dozvoli vođi kiparskih Turaka Mehmetu Ali Talatu da samostalno pregovara, bez potrebe da od Ankare traži odobrenje. „Pozivam Mehmeta ali Talata da sedne za sto sa mnom bez obaveza prema inostranim snagama i zemljama, da nađemo zajednički jezik Kiprana“. On je izrazio žaljenje što Kipar sada zavisi od Turske, i pozvao je Tursku, koja ima 43.000 vojnika u Kipru, da prizna da je Kipar nezavisna zemlja i da ga pusti da sam „odredi svoju sudbinu“.

Neposredno uoči odlaska na samit nemački kancelar Angela Merkel, vatreni zagovornik Ugovora, pozvala je države koje još nisu ratifikovale sporazum da to što pre učine i ukazala na neophodnost evrointegracija. Merkelova je,takođe, istakla da je potrebno očuvati jedinstvo Evrope. „Oni koji ne žele da SAD, Rusija ili druge države uvek saslušaju mišljenja svih 27 članica EU pre nego što shvate šta Evropa želi, moraju se boriti za Lisabonski ugovor“, kazala je ona.
Nemački kancelar je odbacila ideju o „Evropi s dve brzine“ i „jezgru Evrope“, koje bi formirale zemlje koje se zalažu za bržu integraciju. Kao argument za to, navela je da takve odluke ne vode pravom cilju i da su „delom neodgovorne“. Francuska je izjavila da deli stav Nemačke i ocenila da se do oktobra mora pronaći rešenje „krize poverenja“ u EU. Vlada u Parizu je kazala da deo odgovornosti za takvu situaciju snosi i Baroso koji nije uložio dovoljno napora da uveća popularnost EU. Štaviše, neimenovani zvaničnici u Briselu su ocenili da je u Francuskoj pokrenuta negativna kampanja protiv predsednika Evropske komisije.
Slovenija koja je domaćin samita izrazila je nadu da neće biti ponovljena kriza iz 2005. kada su glasači u Francuskoj i Holandiji odbacili predlog ustava EU. Lideri EU posvetili su dosta pažnje i razmatranju naglog skoka cena nafte koji umnogome ugrožava ekonomiju. „Visoke cene nafte znatno umanjuju kupovnu moć svih građana EU, a naročito se održavaju na porodice s najmanjim primanjima i poslovanje kompanija“, kazali su zvaničnici Evropske komisije.
Prema procenama stručnjaka, prosečna domaćinstva u Evropi izdvajaju petinu prihoda na račune za električnu energiju i hranu.