Britanska vlada saopštila je juče da će umanjiti porez na dodatnu vrednost (PDV) za 2,5 odsto, kao deo stimulativnog paketa osmišljenog u cilju oživljavanja privrede. Ministar finansija Alister Darling smatra da će smanjenje poreza sa 17,5 na 15,0 odsto, što predstavlja najmanju stopu dozvoljenu u EU, povećati kupovnu moćstanovništa i biti „finansijska injekcija“ za privredu.

Nasuprot tome, lider konzervativaca Dejvid Kameron upozorio je da bi vladini planovi mogli da u budućnosti izazovu „neprijatna iznenađenja“, u prvom redu rekordno povećanje spoljnog duga Britanije. Pojedini biznismeni i trgovci takođe gaje podozrenje prema najnovijem potezu Londona. Oni naglašavaju da će to imati „neznatan uticaj“ na kupovnu moćgrađana. U međuvremenu, nemački kancelar Angela Merkel nije uvažila pozive za preduzimanje sličnih koraka koji su stizali od zvaničnika Hrišćansko-socijalne unije, sestrinske stranke njene Hrišćansko-demokratske unije i poslovnih krugova.

Bavarski premijer Horst Zehofer izjavio je da je uputio pismo Merkelovoj u kojoj apeluje na nju da odustane od pojedinih planova o zaštiti od klimatskih promena koji bi trebalo da budu odobreni narednog meseca. „Automobilskoj industriji potrebno je više prostora za manevrisanje prilikom ispunjenja ciljeva, novčane kazne u vrednosti od više miliona evra nametnute zbog kršenja odredbi o emisiji štetnih gasova nisu delotvorne“, smatra on. Nemački ministar za privredu Mihael Glos takođe ističe da Nemačka ne može odrediti kao prioritet zaštitu od klimatskih promena u trenutku kada je privreda pogođena globalnom finansijskom krizom.

„Nije vreme da opteretimo privredu postavljajući prevelike ekološke ciljeve“, izjavio je Glos. Konzervativni premijer Donje Saksonije Kristijan Vulf zatražio je dvogodišnju pauzu u ispunjenju nekih odredbi iz te oblasti. Merkelova je u prethodnom periodu bila jedan od najvatrenijih zagovornika osmišljavanja plana Evropske unije za borbu protiv klimatskih promena i uspela da ubedi ostale lidere EU da pristanu na smanjenje štetnih gasova bašte za 20 odsto u odnosu na nivo iz 1990. u narednih 12 godina.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari