Pokušaj promene istorije

„Svi smo znali da me neće pustiti dok ne prođu izbori u Srbiji“, poručio je navodno Šešelj vrhu SRS, nakon što je sudsko veće Tribunala saopštilo odluku o odbacivanju njegovog zahteva za oslobađanje i potvrđivanju svih tačaka optužnice za ratne zločine. Međutim, ako se ima u vidu neopisiva hiperprodukcija knjiga, štampanog kao i internet materijala, čiji je Šešelj tvorac (neizmernosti tog spiska doprinosi reprintovanje stenograma i svega izgovorenog i datira od ranih devedesetih, kad je vođa radikala svako gostovanje na svakoj lokalnoj radio-stanici tokom izbornih kampanja snimao, pretvarao u transkript i štampao u knjigama tipa Miloševićev zajam za preporod Kipra, 1994), onda je neminovan zaključak da njegove ambicije nisu uopšte samo političke. Jedino objašnjenje jeste da on zapravo nastoji da kreira istoriju, da ogromnom dokumentacijom bez obzira na njenu verodostojnost i kvalitet, proizvede kao po nekoj sili zakona, određen istorijski uticaj. Profani detalji koji idu do ispod nivoa prostačkog, kakav je bio sa čitanja odluke suda o zahtevu za oslobađajućom presudom „…molim vas da i meni date da jedem ono što ćete i vi ručati, ili povucite ponudu ako planirate da mi date ono sledovanje u kesi, koje nije ni za svinje“, kao marketinški trik za privlačenje pažnje, takođe bi trebalo da podupru tu istorijsku misiju. Tako je skoro šesto hiljada puta pogledan na sajtu Jutjub snimak Šešeljevog govora, postavljen 24. januara 2007. u kome on čita psovačko pismo upućeno Tribunalu koje počinje sa „j… vam majku svima počev od Hansa Holcijusa (generalnog sekretara suda) pa nadalje…“

Broj Šešeljevih knjiga, ne računajući one o bivšim prvim saradnicima iz redova naprednjaka, Tomislavu Nikoliću i Aleksandru Vučiću, daleko prevazilazi cifru sto. Od toga nizu nosilaca pravosudnih funkcija u Hagu i međunarodnih zvaničnika posvetio je izuzetno uvredljive naslove, kao i ubijenom premijeru Zoranu Đinđiću, predsedniku Srbije Borisu Tadiću, predsednici FHP Nataši Kandić…

Stoga, koji god nastup da izabere posle potvrđivanja optužnice – odustajanje ili neodustajanje od izvođenja dokaza odbrane ili nešto treće, Šešelj će, osim političkim ciljevima kao što su jačanje rejtinga posustale SRS, i dalje raditi na svojoj „promeni“ istorije. A deo javnog mnjenja u njegovom eventualnom oslobađanju i povratku iz Tribunala vidi i mogući vrlo destruktivni element na uvek delikatne odnose u regionu između Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, element koji je dok traje suđenje i dok je Šešelj u Sheveningenu „pod kontrolom“. Pravno i politički, u ovom trenutku nije moguće predvideti ni kakav bi rasplet moglo da ima, u tom slučaju, njegovo hapšenje i procesuiranje u Srbiji za ulogu u atentatu na Đinđića. Vrlo je moguće da reakcija javnosti neće biti takva kakvu Šešelj priželjkuje i planira, kao što to nije bila ni u slučaju nedavnog Nikolićevog štrajka glađu čiji zahtev da se raspišu vanredni izbori nije ostvaren. Jer, kao što glasi često citirani živopisni Đinđićev citat – „ako skuvate ribe iz akvarijuma, dobićete riblju čorbu, ali ribe iz čorbe ne možete da vratite u akvarijum, skuvali ste ribe, to je gotovo, to je istorija“, tako isto nacionalističkom propagandom omađijani ljudi, jednom razbuđeni, ne mogu se više na taj način „začarati“. Omamljujuće dejstvo jednostavno se prekida prostim poređenjem – kako bi izgledao svačiji život u Srbiji da je, na primer, umesto 2011. Tadić sa ovakvom politikom na vlasti bio 1991. i u kojoj bi ključne reči bile – ubrzano priključenje EU, prvo kandidatura pa izbori, regionalna saradnja, dijalog Beograda i Prištine, Statut Vojvodine, Srbija se ne meša u unutrašnje stvari BiH…

Detalj iz Miloševićeve odbrane

Optuženi Milošević: A kakav je bio moj odnos prema Jugoslaviji?

Svedok Šešelj: Vaš odnos je bio uvek dosledan u smislu očuvanja Jugoslavije kao moderne federacije. U tom smislu ste i nastupali. Mislim da nema nijednog izuzetka od takvog stava.

Optuženi Milošević: Da li se sećate događaja koji je opisan u paragrafu 57, u kome se govori da su se „Slobodan Milošević i Franjo Tuđman sastali u Karađorđevu i razgovarali 25. marta 1991. godine o podeli Bosne i Hercegovine između Srbije i Hrvatske?“

Svedok Šešelj: Da, ja se toga sećam. Ja nisam bio prisutan tom susretu, ali znam kakvo je bilo zvanično saopštenje, ali znam i da se sa strane vešto proturala vest da ste vi sa Tuđmanom dogovorili podelu Bosne i Hercegovine, kako bi se pre svega, uznemirili muslimanski političari od Alije Izetbegovića do drugih, i kako bi se stvorila jedna još što neprijatnija situacija, u kojoj bi bilo teže naći izlaz iz problema koji su već zaokupljali celu zemlju. Ja vas podsećam da je tada već bilo uobičajeno ono sastajanje predsednika federalnih jedinica, naizmenično u jednoj, drugoj, trećoj, federalnoj jedinici, da su i tu posredovali emisari Evropske zajednice, a da se zapravo, rešenje nije pronalazilo, jer Slovenci su bili kategorički za otcepljenje, a Hrvati su sve otvorenije nastupali sa takvom opcijom… (Iz arhive FHP)

Suđenje dosad

2003 – Haški tribunal otpečatio je 14. februara optužnicu protiv Vojislava Šešelja koja ga tereti da su dobrovoljci njegove SRS počinili 1991-92. zločine nad Hrvatima i Muslimanima u zapadnoj i istočnoj Slavoniji, delovima BiH i Vojvodine. Šešelj se dobrovoljno predao i otišao u Hag 24. februara.

2005 – Šešelj se pojavio kao svedok odbrane u procesu protiv Slobodana Miloševića.

2006 – Krajem novembra, posle višegodišnjeg sporenja o nametanju branioca, suđenje je počelo, ali je Šešelj započeo štrajk glađu tražeći, između ostalog, da se brani sam. Takođe, izbačeno je pet tačaka optužnice. Posle 29 dana, Tribunal je prihvatio Šešeljeve zahteve. Premijer Srbije Vojislav Koštunica uputio pismo predsedniku Tribunala, Faustu Pokaru, izražavajući zabrinutost za sudbinu Šešelja kao ljudskog bića. Šešelj objavio svoj politički testament u kome traži da njegovi naslednici spreče ulazak Srbije u EU i NATO.

2007 – Imenovano novo sudsko veće, ali se suđenje odlaže zbog zauzetosti novih sudija. Po odluci predsedavajućeg, Žan-Klod Antoanetija, Šešelj dobio pravo na finansiranje odbrane, njegovi zahtevi iznose skoro sedam miliona evra. Radikali prikupljanju potpise u Srbiji sa zahtevom da suđenje direktno prenosi RTS, ali ta peticija propada. Tadašnji vrh stranke postiže dogovor da se suđenje prati samo u skraćenoj hronici u ponoćnim terminima. Šešelj i dalje demonstrira otpor (u Srbiji masovno ispisivani grafiti „Šešelj – prkosni srpski junak“) – odbija da traži od Tribunala da bude pušten za majčinu sahranu. Kad je u novembru ponovo počelo suđenje, strategija odbrane mu se temelji na tome da su za jugoslovenski građanski rat krivi Vatikan i Rimokatolička crkva. Šešelj poziva sud da ga što žešće osudi i tako učini „besmrtnom“ njegovu ideologiju srpskog nacionalizma.

2008 – Šešelj, koji je u Tribunalu saslušan povodom Đinđićevog ubistva tokom trajanja akcije Sablja 2003, ovoga puta izjavljuje da atentator Zvezdan Jovanović zaslužuje „slavu Gavrila Principa u srpskoj istoriji“. Suđenje se prekida zbog opstrukcije.

2009 – Zbog otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka u objavljenoj knjizi, Šešelj je osuđen na 15 meseci zatvora. Odbija predlog sudije Antoanetija da zatraži privremeno oslobađanje i da u Beogradu, uz državne garancije, sačeka kraj suđenja.

2010 – Potvrđena mu je još jedna kazna od 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda i podignuta još jedna optužnica zbog otkrivanja identiteta svedoka. Šešelj ima lakšu operaciju srca u Univerzitetskoj bolnici u Lajdenu – ablacija srčanog puta, zbog čega ponovo optužuje Tribunal da pokušava da ga fizički likvidira.

2011 – U martu traži oslobađajuću presudu zbog nedostatka dokaza, što je ove nedelje odbijeno.