Pokušaj uobličavanja postkriznog sveta

Stručnjaci, međutim, kažu da stimulativni paketi mera koje su odobrile razvijene nacije neće biti dovoljni da izvuku svet iz trenutne krize, te su stoga upućeni pozivi za koordinisanim fiskalnim odgovorom i većom ulogom multilateralnih institucija kao što je Grupa-20 razvijenih zemalja. „Prema dosadašnjim iskustvima, novčane injekcije nisu dovoljne“, kaže Heizo Takenata, direktor Globalnog bezbednosnog istraživačkog instituta iz Japana. Takenata kaže da je neophodno precizno proceniti koliki je stvarni domašaj krize te na osnovu toga odrediti kolika je kapitalna injekcija neophodna.

Ekonomista sa Univerziteta Berkli Laura Tison, inače savetnica u administraciji bivšeg američkog predsednika Bila Klintona, kaže da principi kada finansijske institucije same donose i sprovode uredbe kao što se pokušalo u SAD nisu delovali. Ona je izrazila sumnju u opciju davanja većih ovlašćenja multilateralnim organizacijama navodeći da bi to verovatno samo uvećalo njihovu moćumesto da tu istu moćusredsrede na rešenje problema.

OsnivačForuma Klaus Švab pozvao je na jedinstvo među kompanijama i vladama u cilju postizanja što bolje strategije za borbu protiv krize. U intervjuu uoči petodnevnog redovnog godišnjeg događaja, Švab je rekao da bi čak i guverneri banaka mnogih država trebalo da budu uključeni u napore za pronalaženje rešenja. „Ti ljudi kao i mnogobrojni prisutni osećaju se kao da stoje na vrhu grebena sa kojeg svakoga trenutka mogu pasti“, rekao je Švab u kongresnom centru u Davosu gde je juče ujutru formalno počelo zasedanje. „Ali nisu samo ovi ljudi deo problema, veći deo rešenja“, naglasio je šef Foruma i dodao da ne treba zaboraviti da je preko potrebna dobro funkcionalna finansijska zajednica bez koje nema funkcionalne ekonomije.

Uprkos širini trenutne krize, čiji će se efekti, prema procenama stručnjaka, osećati i 2010. i dalje, ima i onih koji gaje veliko poverenje u kapitalizam. „Ne dozvolite da izgubite iz vida sve ono što je doprinosilo bogatstvu. To je otvoreno tržište, to je kapitalizam“, izjavio je Rupert Mardok, izvršni direktor Novinske korporacije.

Više od 40 šefova država doputovalo je u Davos kako bi razgovarali o „uobličavanju postkriznog sveta“ na polju ekonomije, klimatskih promena i slobodne trgovine. Među prisutnima su kineski predsednik Hu Đintao i ruski premijer Vladimir Putin, koji su se prvi obratili učesnicima. Između ostalih, u švajcarsko skijalište doputovali su i britanski premijer Gordon Braun, predsednik Evropske komisije Hose Manuel Baroso, nemačka kancelarka Angela Merkel i japanski premijer Taro Aso. Za bezbednost učesnika Svetskog ekonomskog foruma brine se stotine policijskih patrola, kao i pet hiljada vojnika, a u čitavu sigurnosnu mrežu uloženo je sedam miliona dolara.

Ugrožen gotovo 51 milion radnih mesta

Ženeva – Prema proceni Međunarodne organizacija rada, 51 milion radnih mesta mogao bi da bude ukinut ove godine usled globalne ekonomske krize. Agencija UN kaže da će stopa nezaposlenosti u svetu do kraja godine biti 7.1 odsto, što je više u odnosu na prošlogodišnjih šest odsto i 5.7 odsto koliko je iznosila 2007. U saopštenju oragnizacije navodi se da će zemlje u razvoju u najvećoj meri biti pogođene gubitkom radnih mesta što su nazvali globalnom krizom zapošljavanja. Generalni direktor Organizacije Huan Somavia kaže: Ako se recesija produbi u 2009, kao što mnogi očekuju, onda će globalna kriza zapošljavanj biti još gora. „Mnoge vlade su oprezne i čine ono što je u njihovoj moći, ali za sprečavanje globalne socijalne recesije neophodna je odlučnija i koordinisana međunarodna akcija“ Uprkos tome što su stručnjaci izneli najbolji i najgori scenario kada je rečo zapošljavanju, radnička organizacija kaže da je realno očekivati da će jo 30 miliona ljudi ostati bez posla ove godine. Prema procenama, Severna Afrika i Bliski istok krajem 2008. zabeležili su najveću stopu nezaposlenosti čak 10.3 i 9.4 odsto. Centralna i Jugoistočna Evropa, kao i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, krajem prošle godine zabelećile su stopu nezaposlenosto od 8.8 odsto. S druge strane u zemljama EU i razvijenim zemljama zabeležen je gubitak od 900.000 radnih mesta. S. D.