Pokušaj vađenja Irisa iz vrućeg kestenja

Rešenjem Privrednog suda u Užicu i na osnovu primene najnovijih zakonskih odredaba o automatskom stečaju i u Industriji konfekcije Iris, čiji objekti se nalaze u središnjem delu Prijepolja, kao rezultat kraha proizvodnog procesa, došao je stečaj. Stečajni sudija je Jasmina Obućina, iz užičkog Privrednog suda, a stečajni upravnik Milorad Simović, takođe iz Užica.

Već nekoliko godina tekući račun ovog posrnulog prijepoljskog konfekcionara je u blokadi na iznos od više od 100 miliona dinara, prvenstveno zbog velikih dugovanja prema državi, bankama, dobavljačima i bivšim svojim radnicima. Sa kvalitetnom proizvodnjom tekstila, u čemu je svojevremeno dominirao i program za potrebe vojske, a i izvoz predstavljao značajan izvor prihoda za oko hiljadu zaposlenih u zenitu razvoja, i ovo preduzeće u poslednje vreme samo je „klizilo“ u sve veće teškoće i probleme. Ništa nije pomogla ni sprovedena privatizacija, kada je Iris, prema zvaničnoj dokumentaciji Agencije za privatizaciju, kupio Rajko Marković iz Beograda, mada se u ovdašnjoj javnosti govori da iza ove kupovine stoji sasvim neko drugo lice.

Odlukama suda još pre privatizacije počela je rasprodaja imovine u cilju izmirivanja dugova prema radnicima za zaostale lične dohotke. Nekoliko sprovedenih socijalnih programa pomogli su da gotovo svi radnici Irisa napuste njegove kapije, pre toga isključe i zaustave razboje i „singerice“ i da privatizaciju dočeka samo njih desetak. U predstečajnom postupku i oni su sa otkazom u ruci otišli na, ionako prezasićeno od oko sedam hiljada nezaposlenih, prijepoljsko tržište rada.

Već neko vreme u Prijepolju se poluglasno govori da je došlo i do raskida i poništenja ugovora o privatizaciji Irisa, mada to, iako je bila prava prilika da se zvanično kaže nije rečeno na pre nekoliko održanoj sednici lokalnog parlamenta, kada je razmatrano stanje u privredi i ocenjene kao nikada teže i veoma zabrinjavajuće.