Foto: Shutterstock/Denis MakarenkoDovoljno je reći da Počasno srce Sarajeva ove godine ide u ruke Polu Šrederu (75), scenaristi, filmskom reditelju i filmskom kritičaru, koji je napisao ili je koautor scenarija za četiri filma Martina Skorsezea i istovremeno antologijskih ostvarenja kakvi su „Taksista“, „Razjareni bik“, „Poslednje Hristovo iskušenje“ i „Iznošenje mrtvih“; dok je on sam režirao 19 dugometražnih filmova među kojima su, između ostalih, i kultni „Američki žigolo“ i „Ljudi mačke“.
Iako je autor priča za dva kandidata za Oskara, Šreder je prvu nominaciju za ovo priznanje dobio posle više od 40 godina rada za filmove „Prvi reformisani“ sa Itanom Houkom u glavnoj ulozi i za „Kockara“, premijerno prikazanog na Filmskom festivalu u Veneciji pre dve godine.
To mu ne smeta jer zna – šta god da bude, u prvom redu njegove čitulje će pisati „Taksista“. Priču za ovaj film, kako je rekao, nije radio kao komercijalni projekat nego kao deo vlastite terapije. Da nije pisao o Travisu Bicklu (Taksista), postao bi on sam.
Priča o njemu je nastala u vreme kada je Šreder bio teško depresivan i sklon suicidnim mislima. To je uticalo da mu i kasnije glavni junaci budu usamljeni likovi koje progoni problematična prošlost ili traume od kojih ne mogu da pobegnu.
Samom Šrederu nije bilo lako da odrasta u strogom kalvinističkom domu gde mu je bilo zabranjeno da gleda filmove, pa je prvi pogledao tek sa 17 godina, a o usađivanju krivice kroz doktrinu ove religije da ne govorimo.
„Odgajan sam kao holandski kalvinista, što znači da se rodiš u moru krivice a onda postaneš još krivlji.“ Uvek ga je zanimalo kako izolacija i samoprezir utiču na ljudsku psihu, kao i da opservira različite profesije baveći se najviše onim šta je ispod njih. I „Taksista“ i „Kockar“ su „usamljeni muškarci koji sede u sobi i čekaju. Nošenje maske je njihovo zanimanje“, smatra Šreder.
Za njegovo ime vezan je i termin „filmskog derišta“ budući da pripada generaciji autora koji su profilisali novi put američke kinematografije početkom 70-ih godina prošlog veka.
Pored toga što je magistrirao filmske studije na UCLA školi za pozorište i film, diplomirao je i teologiju na Kalvin koledžu. Iako prezire način funkcionisanja holivudskih studija, uspešno istrajava u ovom svetu ne odričući se stilskih i tematskih rizika.
– Kada pišete scenario, budite spremni da spustite pantalone i pokažete svoj prljav veš. Ako to ne možete, bolje nađite sebi nešto politički – jedan je od Šrederovih recepata za dobru filmsku priču.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
