Kako to obično biva, nagrade retko kada pokazuju pravo stanje stvari u kinematografiji. Prošlogodišnji kanski festival doneo je ostvarenja koja su po mnogima obeležila prethodnu godinu, iako nisu ponela nijednu statuetu sa Kroazete.
Među njima je svakako i „Ona“ („Elle“) Pola Verhuvena, koji će, inače, kod nas biti prikazan na Festu.
Na sreću, kritika je imala dovoljno uticaja pa je publika mogla da čuje za ovaj povratnički film slavnog autora koji pre toga nije snimao deset godina. Nekada reditelj popularnih holivudskih ostvarenja „Niske strasti“, „Totalni opoziv“ i „Robokap“, za mnoge je postao autor treš filmova kada je pre više od 20 godina snimio ostvarenje „Showgirls“. Danas je, s druge strane, on priznati reditelj koji svoj film prikazuje uz ostvarenja braće Darden i Pedra Almodovara, da bi ovih dana sedeo i na čelu žirija jednog od najprestižnijih festivala – Berlinala.
Verhuven je poznat kao autor moćnih, kontroverznih filmova. Ni „Ona“ nije mnogo drugačija od toga. Izabel Iper igra uspešnu poslovnu ženu koja postaje deo igre mačke i miša sa svojim silovateljem. Autor, koji u svojoj osmoj deceniji ne odustaje od kinematografije, nije uspeo da snimi ovaj film u Americi. Za holivudske producente bila je to previše provokativna priča, zbog čega je verovatno nisu ni svrstali, uprkos svim očekivanjima, u najuži izbor za Oskara u kategoriji za najbolji strani film (dok se Izabel Iper našla među kandidatima za najbolju žensku glavnu ulogu). Film je na sreću dobio nagradu Zlatni globus (koju dodeljuju novinari) u istoj kategoriji.
Verhuven je karijeru 1960-ih počeo u rodnoj Holandiji, prvobitno kao dokumentarista holandske mornarice, čiji je bio polaznik. Nakon nekoliko TV projekata, snimio je filmove „Turkish Delight“, „Solider of Orange“ i „The 4th Man“, koji su bili priznati izvan granice Holandije. Ubrzo se preselio u SAD, gde je naredne dve decenije bio poznat po izuzetno nasilnim ali inteligentnim, pre svega naučnofantastičnim filmovima. NJegovi filmovi prepuni su seksualnih sadržaja, a zanimljivo je da je muška golotinja bila česta u njegovim holandskim filmovima, ali da je ovog manira morao da se odrekne kada je otišao u Holivud. U domovinu se vratio 2000. kada je snimio jedan od svojih najboljih filmova „Black Book“ o nacističkoj okupaciji, posle čega se posvetio pisanju, uglavnom o Isusu Hristu.
Svojevremeno je bio prvi laureat koji je lično preuzeo nagrade Zlatna malina za najgoreg reditelja i najgori film za ostvarenje „Showgirls“. Rođen je 18. jula 1938. u Amsterdamu. Oženjen je i ima dvoje dece. Voli da sluša Ramštajn.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.