U stanici američke mornarice u zalivu Gvantanamo na Kubi između dva betonska stuba visi svetleći znak na kojem je na žutoj tabli na plavoj metalnoj podlozi iscrtana mapa Kube, „bisera Antila“, iznad sata i pokazatelja temperature. Sam znak zajedno s jednim manjim koji je postavljen u blizini aerodroma košta 188.000 dolara.
Između ostalih neobičnih „zaostavština“ budžeta, koji je od 2001. „rezervisan“ za rat protiv terorizma, namenjenih za nekih 5.500 američkog vojnog osoblja u Gvantanamo jeste i napušten teren za odbojku od 249.000 dolara, neiskorišćena karting staza od 296, 000 dolara, 207,000 dolara otišlo je na izgradnju bazena, 164.000 dolara na skejt park, dok je čak 3,5 miliona dolara otišlo na 27 igrališta koja su sada često prazna.
Pentagon je takođe potrošio 683.000 dolara na renoviranje kafea u kojem se može kupiti kafa sa šlagom i 773.000 dolara za renoviranje zgrade u kojoj je smešten restoran. Svi ovi izdaci predstavljaju samo deo sume od najmanje 500 miliona dolara zahvaljujući kojoj je nekadašnja sunčana i zaboravu prepuštena karipska baza transformisana u jednu od najbezbednijih vojnih i zatvorskih instalacija na svetu. Ovde nisu uračunati godišnji operativni troškovi od 150 miliona dolara, što je, prema ocenama Bele kuće, dvostruko više nego u sličnim američkim zatvorima.
Poznato je da administracija američkog predsednika Baraka Obame želi da zatvori zatvorski centar na Kubi i premesti ga u Ilinois. Ukoliko Obama uspe u tome, Pentagon će za sobom ostaviti renovirani vojni kamp zajedno s brojnim pitanjima u vezi s tim da li je osnivanje zatvorskog centra za osumnjičene teroriste koji je nekadašnji ministar odbrane SAD Donald Ramsfeld jednom prilikom nazvao „najmanje najgorim mestom“ bilo vredno te cene.
U ove sume nisu uračunati troškovi za otvaranje Kampa-7 u kojem boravi 16 najznačajnijih zatvorenika, uključujući Kalida Šeika Mohameda, samoproklamovanog organizatora terorističkih napada 11. septembra. Procenjuje se da je na tajni Kamp-7 utrošeno približno dve milijarde dolara.
Oko 13 miliona je potrošeno na izgradnju sudskog kompleksa za koji se ispostavilo da je namenjen Mohamedu i njegovim saučesnicima. Međutim, dok su izdaci tokom niza godina rasli zbog renoviranja starih i izgradnje novih objekata, broj zatvorenika je konstantno opadao – sa 680, koliko je iznosio u maju 2003, na sadašnjih 181.
Milioni su potrošeni na terene za fudbal i košarku, te na trkačke staze, teren za hokej i klizalište, koji su namenjeni pripadnicima vojske i osoblju. Pre terorističkih napada 11. septembra Gvantanamo je bio poznat kao najstarija prekomorska vojna baza SAD. Nakon terorističkih napada 2001. zatvorski centar je dobio na značaju. Samim tim vojni komandanti su dobili ovlašćenja da od Vašingtona traže više novca.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
