Pola miliona Moldavaca traži rumunski pasoš

Pompezni ulazak Rumunije u Evropsku uniju ostavio je neke stanovnike susedne Moldavije potpuno ravnodušnim, iako sa Rumunima dele jezik, kulturu i istoriju. Dok građani Rumunije od 1. januara ove godine mogu da se nadaju boljoj budućnosti, Moldavac Teodor Nuka, koji živi tek nekoliko kilometara preko granice, u bivšoj sovjetskoj republici Moldaviji, samo ravnodušno sleže ramenima.
Nuka (62) i njegova supruga Eugenija dobijaju mesečnu penziju od ukupno 600 moldavskih leja (oko 40 evra) u jednoj od, po zvaničnoj statistici, najsiromašnijih evropskih država. Bračni par Nuka, koji živi u Leuseni, selu blatnjavih ulica bez tekuće vode, svoje prihode troši za najnužnije. „Ništa vam ne mogu reći o Evropskoj uniji, ali sumnjam da će stvari biti bolje“, govori Nuka nudeći ekipu Rojtersa čašom domaćeg vina.

Pritisci i sankcije Moskve

Zvaničnici EU smatraju da blizina Unije može koristiti zemlji koja tvrdi da želi da izađe iz ruske senke i da joj se pridruži. Međutim, EU ne žuri sa daljim proširenjem. Prozapadna politika Moldavije sada naginje ka vezama sa Bukureštom. Rumunski jezik na ulicama Kišinjeva može se čuti koliko i ruski. Nova politika Moldavije, kao i optužbe da Moskva podržava separatiste u Pridnjestrovlju, stvorila je otpor u Kremlju koji je uveo zabranu uvoza vina iz Moldavije, glavnog proizvoda te zemlje, i nametnuo značajno povećanje cene gasa, koji Moldavija uvozi iz Rusije.

„Oni imaju iste penzije, idu u istim seljačkim kolima, obrađuju polja istim plugovima“, kaže Nuka. Međutim, 15 godina nakon sticanja nezavisnosti, prosečan prihod u četvoromilionskoj Moldaviji je oko 80 evra, nasuprot 250 evra koliko u proseku dobijaju Rumuni. Prema zvaničnim podacima, oko milion Moldavaca je napustilo zemlju u potrazi za poslom, a trenutno najmanje 500.000 Moldavaca traži rumunsko državljanstvo.
U moldavskoj prestonici Kišinjevu, u kojoj živi nešto manje od milion stanovnika, mladi ljudi ipak optimistično gledaju na „novu“ blizinu Evropske unije. „To je prednost za mene i Moldaviju. Verujem da se život može promeniti, ali samo posle dužeg perioda. Ima mnogo problema koje treba rešiti“, kaže Tatjana Drofman (19), studentkinja dizajna. Moldavci dele kulturu i jezik sa svojim zapadnim susedima Rumunima, a veći deo zemlje nekada je bio deo Rumunije.
Podeljeni tokom Drugog svetskog rata dogovorom Nemačke i Sovjetskog Saveza, stanovnici sa obe strane reke Prut, nisu imali kontakte do otvaranja, po padu komunizma. Godine odvojenog života i razvoja podrile su ideju o ujedinjenju. Ono je dalje otežano 1992. sukobom moldavske vlade i separatista u Pridnjestrovlju, gde većina stanovnika govori ruski jezik.
Iako zvaničnici kažu da Moldavija može imati koristi od ulaska Rumunije u EU, to za Moldavce ima i negativne posledice, jer im je sada potrebna viza za prelazak zapadne granice. Predsednik Rumunije Trajan Basesku je rekao da Rumunija, posle ulaska u EU, ima obavezu da podržava Moldaviju u procesu evropske integracije. „Imamo obavezu da bezrezervno podržavamo Moldaviju da što je brže moguće i ona uđe u EU, da naša braća, naši roditelji, naša deca više ne bi čekali pred rumunskom ambasadom u Kišinjevu i tražili vizu da bi ušli u maticu“, rekao je Basesku.