Polemika oko predloga Vladete Jankovića: „Beograd ima većih problema od spomenika Nemanji“

Tema se ponovo aktuelizovala kada je Vladeta Janković, kandidat za gradonačelnika Beograd udružene opozicije u svom programu najavio takav potez, a kao moguću lokaciju pomenuo manastir Đurđevi Stupovi.

Irina Subotić, istoričarka umetnosti iz Evropa Nostre, daje dva predloga kako bi spomenik Stefanu Nemanji mogao da se na pravi način predstavi.

– Dva su izlaza iz ove užasne situacije u kojoj se našao Beograd. Jedan je da uz taj spomenik stoji vrlo jasno napisana formulacija, čitava legenda, koja bi objasnila zašto je taj spomenik ruglo, zašto je loš za Beograd, i zašto tu njemu ne bi trebalo da bude mesto. To se danas radi sa kolonijalnim spomenicima, o kojima je bilo reči da se ruše, ali su ljudi rekli “nećemo ništa da rušimo jer su oni rušili”. Ali onda se postave natpisi pored spomenika, tu se dovode škole, da se edukuju ljudi šta je bio kolonijalizam, koliko je on uništio naroda, ljudi pretvorivši ih u robove, i bogatio se na taj način. Sve to može da se uradi, samo ne da se taj spomenik glorifikuje, smatra Subotić.

Ona dodaje da je nedozvoljeno “da se to smatra velikim remekdelom i da se tu okupljaju ljudi, da se tu donose jabuke i cveće, jer je to samo sramota za naš needukovan narod”.

– Drugo rešenje je da bude izmešten, kako je to rađeno u mnogim drugim sredinama. To se posebno radilo sa socrealističnim spomenicima u Budimpešti, kada su našli čitav jedan potpuno pust deo u blizini centra grada, gde su smestili takve spomenike. Oni onda govore sami za sebe, postoji i tu čitava priča šta je realizam, šta socrealizam i šta je staljinizam koji je dizao te spomenike, objašnjava Subotić.
Arhitekta i nekadašnji gradski urbanista Đorđe Bobić navodi da iako smatra da je taj spomenik “jedna od najgorih stvari koja se Beogradu desila” ideja da se izmesti nije dobra.

– Ako izuzmemo poštovanje prema Stefanu Nemanji, skulptura koja je načinjena u tom nekom pseudo, kvazi stilu je prava katastrofa, neprilagođena ambijentu u koji je smeštena. Ipak, on je tu gde je, i to je deo neke istorije Beograda. Treba vioditi računa i o ličnosti kojoj je on posvećen. Neke kolege mi kažu da je izmeštanje divna ideja, ali nije u pitanju samo skulptura, već lik župana, koji je previše značajan za istoriju naroda i države da bi se sa njim mogli igrati. Ako je ova igra odigrana da bi se ova vlast pokazala kao najveća na svetu, i kao najveća u istoriji ovog naroda, ta priča ne može da se sklanja tek tako, mišljenja je Bobić.

Kako dodaje, poslednja ideja da se spomenik skloni u Đurđeve stupove, ambijent koji je od Uneska zaštićen kao kulturno dobro na nivou Evrope,izazvala je pitanje: “a šta su Đurđevi stupovi skrivili”.

– Šta su Đurđevi stupovi skrivili da budu kažnjeni time što će taj neprimereni predmet biti stavljen tamo, koji će biti viši od crkve? Tehnički, mislim da je to izvodljivo, jedino je pitanje kako, koliko to košta, i najvažnije – gde. Jer gde god bude smešten, stvoriće iste probleme koje stvara ambijentu u kom se sada nalazi. Zato sam pristalica stava da je to učinjeno u jednom beogradskom trenutku, gradu je naneto zlo i nema smisla da se to izmesti. On treba da ostane tu, da bi kroz vreme svedočio o tome šta se Beogradu događalo. To je deo gradske priče koja nije lepa ali se dogodila, a građani treba da znaju šta se Beogradu u tom trenutku dogodilo. Teško je i nije prijatno, ja ne volim ni da prolazim tuda jer me to nekako uvek povredi. Ali isto je kao što prolazimo pored Generalštaba, koji stoji onako urušen, koji je jedan od najznačajnijih arhitektonskih objekata ikada napravljenih u Beogradu, arhitektonsko čudo od lepote profesora Dobrovića. I on stoji tako razrušen iz istog razloga, da poručuje “eto vidite šta su nam ovi radili”, kao što je Nemanja pravljen da bi se jedna vlast prikazala kao moćna i snažna. To je neki novi kulturni model koji nam ova vlast nameće, dodaje Bobić.

Arhitekta Dragoljub Bakić, s druge strane smatra da bi spomenik svakako trebalo izmestiti i podseća na svoje ranije predloge.

– Odavno sam pričao da ga treba izmestiti na neko od ovih sedam brda oko Beograda, da može da se sagleda iz daljinja. Spomeniku tih dimenzija mesto nije u Savskom amfiteatru, kaže Bakić i dodaje da je takav potez tehnički potpuno izvodljiv, jer je statua rađena iz delova.

Međutim, on istovremeno podseća da bi lokacija spomenika nekoj budućoj upravi trebalo da bude nisko na listi prioriteta, jer je Beograd zatrpan drugim, bitnijim problemima.

– Neka buduća uprava će imati i druge stvari da radi po Beogradu, preče su stvari saobraćaj, obilaznica, magistralni prsten, mostovi i na Savi i Dunavu, kanalizacija koju dve trećine grada nema, vodovod gde su 80 odsto cevi od azbesta. Novi gradobnačelnik mora da zaustavi dalju divlju gradnju, i da se posveti infrastrukturi i reši probleme saobraćaja, pa tek onda da brine o izmeštanju spomenika, jasan je Bakić.

Slično razmišlja i Nikola Jovanović, predsednik udruženja Centar za lokalnu samoupravu.

– Izmeštanje spomenika ne treba da bude tema u kampanji, Beograd ima mnogo većih problema i bitnijih pitanja. Nije ovo 1945. da se obračunavamo sa spomenicima. Da sam gradonačelnik, ne bih dirao spomenik Stefanu Nemanji, ali bih zato vratio železničku stanicu, navodi Jovanović.

 Bobić: Najvažnije vraćanje Glavne železničke stanice

– Najbolja ideja koju je Vladeta Janković izgovorio je povratak glavne železničke stanice. Važno je da se vrati čitav koncept ekipe oko Brane Jovina, jer je Prokop prolazna stanica za vozove koji prolaze kroz Beograd, i to je njegova uloga. A glavna stanica je ta sa koje vozovi polaze i u koju pristižu trebalo bi da bude u sistemu sa metroom i drugim modelima prevoza u Beogradu. Tehnički je to sasvim izvodljivo, jer ako može tuda da prođe metro, zašto ne i dva koloseka za vozove. Stručnjaci će predložiti kako da se to uradi. To je jedna od retkih situacija gde čak ni o potrošenom novcu ne treba razgovarati, jer je vraćanje železničke stanice u centar grada jedan od najvažnijih ciljeva ka kojima Beograd treba da teži, kaže Đorđe Bobić.