Polen ambrozije izuzetno opasan po zdravlje

Prema rečima stručnjaka za ovu oblast, Ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) je jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. Ova jednogodišnja biljka u narodu je poznata i pod nazivima limundžik, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka, fazanuša… Nije evropska biljka, uneta je iz Amerike krajem 19. veka, i od tada, pa sve do danas, polako i nezadrživo se širi Evropom.

Imajući u vidu brojna štetna dejstva ambrozije, pre nekoliko godina u Srbiji je pokrenuta kampanja za njeno iskorenjivanje. Aktivnosti u tom pravcu aktuelne su i danas, pa je tako u Centru za kulturu u Požarevcu, prošlog utorka u organizaciji Štaba za sistematsko uništavanje ambrozije i budžetskog Fonda za zaštitu životne sredine grada Požarevca, održana tribina pod nazivom „Uticaj i štetnost ambrozije“. Skup je bio posvećen informisanju, edukaciji i podizanju svesti ljudi o značaju eliminacije, suzbijanju i uništavanju ove biljke.

Inače, na predlog gradonačelnika Požarevca, Miodraga Milosavljevića, krajem septembra prošle godine, formiran je Štab za sistematsko uništavanje ambrozije na teritoriji Grada Požarevca i njegovih naselja. Prema rečima predsednice Štaba, dipl. ing. agronomije, Milice Mitković, zadatak Štaba je da građane Požarevca i okoline podstakne na obavezu uništavanja ambrozije, kao korovske biljke koja se javlja na našem području.

– Ambrozija je korov koji je štetan kod gajenog bilja, ali sigurno da o ovoj biljci ne bi toliko razmišljali, da ona nije i alergen. To je ujedno i glavni razlog, zašto smo organizovali ovu tribinu. Posetioci skupa, imali su prilike da od stručnjaka, koji su proučavali ovu alergenu biljku, saznaju nešto više o tome šta ona izaziva kod ljudi, kako se javlja, na kojim mestima se pojavljuje i u kom vremenskom periodu, kao i ono što je najvažnije, kako se iskorenjuje. Svaki držaoc bilja, dužan je da na površini koju poseduje, uništava korovsku biljku, ne samo ambroziju. Ovaj veliki projekat trebalo bi da se proširi na celi Braničevski okrug. Pored grada Požarevca, akciju sistematskog uništavanja ambrozije sprovode i ostali gradovi u našem susedstvu. Naš zadatak je da animiramo građane (decu u školama, zaposlene u privrednim društvima, poljoprivredne proizvođači) i podignemo nivo svesti o potrebi suzbijanja i uništavanja korovske biljke-ambrozije, naglasila je Mitković.

U prisustvu velikog broja zainteresovanih za ovu temu i stručnih predavača, tribinu „Uticaj i štetnost ambrozije“, otvorila je zamenica gradonačelnika Požarevca, Vukica Vasić, koja je podsetila da je na prethodnoj sednici Gradskog veća donet je predlog Odluke, koja ide na usvajanje na narednoj sednici Skupštine Požarevca, o merama za suzbijanje štetne korovske biljke-ambrozije. – Pored Odluke, proširen je i predlog plana i programa koji uključuje aktivnosti za suzbijanje ambrozije. Naime, najpre je potrebno informisati građane, zatim ih edukovati, pa tek onda preduzeti određene aktivnosti, koje su značajne i koje utiču na suzbijanje štetnosti ove biljke, kako na zdravlje ljudi, tako i na životnu sredinu. Pomenutom odlukom i programom koji obuhvata niz aktivnosti, grad Požarevac je manifestovao svoj odnos prema ovoj problematici. Kao što je poznato, ova biljka se nalazi, kako na obrađenom, tako i na neobrađenom poljoprivrednom zemljištu, zelenim, javnim površinama, pored puteva, tako da vlasnici i korisnici ovih zemljišta, moraju imati u vidu da će snositi određene odgovornosti, ukoliko ne suzbijaju ambroziju. Nadzor nad sprovođenjem aktivnosti u iskorenjavanju ambrozije vršiće Inspekcija za zaštitu životne sredine, rekla je Vasić. Na području Srbije, ambrozija (Ambrosia artemisiifolia) je prvi put primećena 1952. godine u panonskom delu, u okolini Novog Sada. Danas, ova biljka, u Srbiji, ima status novounešene biljke ljudskom rukom-status nove vrste na području Srbije.

O ambroziji, njenim karakteristikama i mogućnostima njenog suzbijanja, na tribini je govorio dr Branislav Veljković (Chemical-a Agrosiva Beograd): -Samo pre petnaest godina, ova korovska biljka bila je locirana uglavnom u okolini Dunava, Save i dolini Velike Morave. Petnaest godina kasnije (podaci iz 2010. godine), ova alergena biljka preplavila je, gotovo, čitavu Srbiju. Ljudi često ambroziju mešaju sa ostalim korovskim biljkama, iz razloga što ne znaju, kako izgleda. Kada temperatura zemljišta dostigne toplotu od 10 do 12 stepeni Celzijusovih, ambrozija počinje da niče, uglavnom je to tokom aprila, a opasna je tek kada procveta. Do prve dekade osmog meseca u godini, ljudi nemaju, baš nikakvih alergija izazvanih od strane ambrozije. U drugoj dekadi osmog meseca, povećava se produkcija polena, dok se u trećoj dekadi istog, pojavljuju ozbiljni problemi, koje izaziva ova korovska biljka. Ambrozija je izuzetno adaptivna korovska vrsta na sve klimatske uslove, zato je i rasprostranjena po čitavoj Srbiji. Dalja sudbina ambrozije u Evropi i kod nas, zavisi od ljudskog faktora, kaže dr Veljković.

U svetu se, više od 25 godina mere koncentracije alergenog polena u vazduhu. U Evropi, u okviru Evropske alergene mreže, postoji više od 600 stanica u kojima se svakodnevno vrše merenja alergenog polena u vazduhu. Načelnik sanitarne hemije Zavoda za javno zdravlje Požarevac, mr sci Zoran Pavlović, jedan od učesnika tribine, istakao je da se u Srbiji, tek nešto više od pet godina meri koncentracija polena.

-Koncentracija polena se prvenstveno merila u Beogradu i Novom Sadu, a danas u 20 gradova širom Srbije. Prvi korak u merenju koncentracije alergenog polena je uzorkovanje. Aparat za uzorkovanje postavlja se na visini od 15 do 20 metara, kako bi se omogućila reprezentativnost uzorka i da bi se dobijeni rezultati mogli primeniti na što većoj udaljenosti. Pod idealnim uslovima, rezultati koji se dobiju uzorkovanjem na ovakvoj stanici, mogu da se primene na udaljenosti od 25 kilometara. Polen iz vazduha se kontinuirano (24 časa) uzorkuje na specijalnim trakama, koje se u laboratoriji pripremaju, nakon čega se, na kraju, dobijaju mikroskopske pločice. Sledeći korak u analizi, je, ujedno, najteži i nakomplikovaniji, zato što ne postoji ni jedan aparat koji može da uradi analizu polena, već uz pomoć mikroskopa, moraju se identifikovati 26 vrsta alergenog polena. Svako zrno koje se uzorkuje, mora da se identifikuje, a to u vreme maksimalne polinacije, znači, da treba pregledati i identifikovati nekoliko hiljada polenovih zrna. Za izradu ovakvih analiza, najvažnije je dobro obučeno osoblje. Zavod za javno zdravlje Požarevac u proteklom periodu uložio je značajna sredstva u obuku kadrova, tako da danas, imamo analitičare koji poseduju međunarodne sertifikate za analize polena u vazduhu, rekao je između ostalog mr sci Pavlović.

U narednom periodu predstoji praćenje razvoja ambrozije i odabir pravog trenutka na njenom što efikasnijem suzbijanju i to obavezno – pre cvetanja ove izuzetno opasne biljke.

Vrste alergija

Otežano disanje i pojačana sekrecija, osnovni su oblici alergije, koja u pojedinim situacijama može preći i u astmatične napade. O tome, kako ambrozija utiče na čovekov organizam i vrstama alergije koje ona izaziva, govorila je mr sci Suzana Mladenović (Zdravstveni centar Požarevac).

– Kada govorimo o uzrocima izazivanja alergijskih reakcija, moramo razlikovati atopiju od alergije. Atopija predstavlja genetsku predispoziciju za alergiju (30 procenata), dok je alergija stanje izmenjenog reagovanja organizma (10 procenata). Šta je astma? To je hronično zapaljensko oboljenje, u kome učestvuje veliki broj ćelija, koje u pojedinim slučajevima može dovesti do opstrukcije disajnih puteva, prolazi spontano ili pomoću lekova. Lekari često, za banalne virusne infekcije, prepisuju antibiotike. Smatram da ni jednu virusnu ili bakterijsku infekciju ne možete sprečiti, ukoliko vam se prepiše antibiotik. Medicina je nauka zasnovana na dokazima, tako da se i iz tog razloga moraju poštovati protokoli lečenja ljudi, istakla je mr sci. Suzana Mladenović.