Foto: Danas/A. L.U petak, 8. novembra, voz iz Beograda do Petrovaradina krenuo je u pet sati popodne. Među putnicima su se našle i dve aktivistkinje – Mila Pajić i Doroteja Antić.
One su pošle na protest i blokadu Varadinskog mosta koji je te večeri održan u Novom Sadu. To je bio samo jedan od protesta koji su usledili nakon što je prvog dana novembra nadstrešnica tek renovirane železničke stanice u tom gradu pala i usmrtila četrnaestoro, a teže povredila troje ljudi. I ovoga puta, tražena je odgovornost.
Kada su Doroteja i Mila stigle na stanicu u Petrovaradinu bilo je mnogo ljudi pa su odlučile da pozovu taksi kako ne bi zakasnile na protest. Međutim, pet minuta kasnije, šestorica momaka su ih opkolili i tražili da pođu s njima, piše CINS.
Bili su u civilu i nije bilo jasno da se radi o policajcima. Kada je Pajić zatražila da se legitimišu, kaže da je samo jedan to učinio, ali tako da ona nije mogla da vidi šta piše.
„Pro forme mi je pokazao. Ja nisam videla da li je to značka policije, žandarmerije, vojske. Može biti bilo koja, može biti i lažna.“
Odbila je da pođe s njima i počela je da se lagano odmiče. Međutim, dvojica momaka koji su imali zadatak da je privedu, uhvatili su je za ruke i podigli sa zemlje. Odneli su je do crnog džipa sa zatamljenim staklima.
„Ja nisam znala šta se dešava i uplašila sam se u tom momentu“, kaže Pajić.
Vikala je „otimica“ i pozivala je ljude da snimaju. Ugurali su je na zadnje sedište automobila.
Za to vreme, Doroteja je odlučila da se ne opire. Ipak, jedan od njih ju je jako stegao za ruku i počeo da je vuče ka istom takvom crnom džipu, parkiranom iza onog u kome je bila Mila. Kada im je skrenula pažnju da to nije u redu, kaže da je kao odgovor dobila izvinjenje uz komentar da je to koleteralna šteta ponašanja njene drugarice.
Igra pogađanja
Samo par dana pre ovoga, u Novom Sadu se okupilo više od dvadeset hiljada ljudi da oda poštu poginulima. Kasnije je došlo do nereda ispred Gradske kuće koja je išarana crvenom bojom, polomljeni su prozori na njoj i kamere.
Te večeri, policija je privela i studenta Relju Stanojevića. Dok su ga dva policajca u civilu odvlačila, televizija N1 je snimala njegovo privođenje i on im je rekao da su mu tukli devojku i da je jednog od njih odgurnuo.
Reljin advokat Živko Todorović kaže se njemu na teret stavlja krivično delo napad na službeno lice u vršenju službene dužnosti.
„Jedno od ključnih pitanja je zapravo to da li je osumnjičeni mogao da ima svest da se radi o službenom licu.“
U odbranu Relje Stanojevića stao je nekadašnji potpredsednik pokrajinske vlade Goran Ješić. On je odgurnuo jednog od dvojice policajaca koji su pokušavali da zadrže Stanojevića.
Policajci u civilu su ga opkolili. Insistirao je da mu pokažu značke. Dok je jedan od njih izvlačio značku, drugi je skrivao svoje lice ispod kapuljače.
Ješićev advokat Vladimir Beljanski kaže da je Ješić bio uveren se radi o huliganima, a ne o bilo kakvim službenim licima.
„Osobe koje su vodile tog mladića kada je on reagovao su izgledale isto kao huligani koji su razbijali Gradsku kuću i tukli građane.“
Bivši policijski inspektor Siniša Janković za CINS objašnjava da policajci moraju jasno da se legitimišu.
„Policija mora jasno i nedvosmisleno da stavi do znanja da se radi o policiji. Mora da kaže ’policija’ i da pokaže službenu legitimaciju.“
Dodaje i to da bi policajac morao da stavi do znanja iz koje uprave dolazi, tako da onaj koga privode zna da li ga hapsi vojna policija, kriminalistička ili neka druga služba. Takođe, mora da mu se kaže u koju ga tačno stanicu vode.
„Lice koje privode ne sme da bude u neizvesnosti – da li je to banda, da li je to otmica. (…) Ako građanima to nije jasno, oni mogu da se brane.“
Prema njegovim rečima, nije dozvoljeno ni da policajci skrivaju lice jer onaj koga privode ima pravo da podnese pritužbu na njihov rad. Ako je lice skriveno, on neće moći da prepozna ko ga je privodio.
„Pripadnici policije imaju mogućnost da budu maskirani u određenim situacijama kada rade posebne jedinice policije – žandarmerija i slične jedinice – i oni nose uredne fantomke“.
Milena Vasić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM) kaže da policijski službenik u civilu mora da se identifikuje, iako je u našem javnom prostoru bilo puno slučajeva kada to nisu radili.
„To je jedna praksa u našoj policiji koja bi morala da se promeni, jer vi možete da uđete u situaciju da se branite neznajući da je pred vama službeno lice.“
Ona objašnjava i da su se oni u nekim ranijim postupcima zbog toga obraćali unutrašnjoj kontroli MUP-a.
„Tada nam je rečeno da se to smatra lakšim prekršajem.“
Šta je za tebe građanska neposlušnost?
Ni Mila Pajić ni Doroteja Antić u početku nisu bile sigurne ko ih i gde vodi. U kolima su im oduzeli telefone.
Pajić kaže da su se nakon desetak minuta kola zaustavila na parkingu Bezbednosno informativne agencije i da su ušle kroz zadnji ulaz zgrade. Objašnjava da su zgrada BIA-e i Sekretarijata unutrađnjih poslova (SUP) povezane samo jednim hodnikom. Po izgledu zgrade sumnjala je da su je uveli u BIA-u.
„Ja pretpostavljam da su me uveli u BIA-u, jer je to nova zgrada. SUP je stara zgrada.“
Kancelarija u koju su uveli Milu Pajić nije imala oznake bilo koje institucije.
„Beli zidovi, drveni sto i drveni orman. Izgledalo je kao ordinacija kod zubara. Nisam znala gde sam.“
Prvo što ih je pitala bilo je da li može da dobije advokata. Jedan od dvojice inspektora, kako su joj se predstavili, rekao joj je da nema potrebe za advokatom jer je to samo razgovor. Želela je da se javi mami, ali su to odbili.
„Onda sam im zabranila da mi uzmu telefon, jer nemaju nalog. Tada su mi rekli da ne mogu da ga koristim, ali da može da mi bude na vidiku.“
Sa druge strane, Doroteji Antić su dozvolili da pozove oca koji je kasnije sa advokatom obišao sve policijske stanice u Novom Sadu, ali im je svuda rečeno da one nigde nisu privedene.
Siniša Janković kaže da ukoliko neko zahteva advokata, policija to mora da mu odobri.
„Građanin ima pravo na advokata za svaku aktivnost. (…) Ako građanin insistira da ima advokata, policija je u obavezi da im to odobri.“
Prema njegovim rečima, službenici koji su negirali da su one privedene su izigrali zakon.
„Službenik je morao da kaže ’da, one su tu u svojstvu građana. Nisu privedene, s njima se razgovara i biće tu maksimalno 4 sata’“.
MUP i BIA nisu odgovorili na pitanja CINS-a da li su Mila i Doroteja privođene ili saslušavane i ako jesu, zbog čega.
Obe imaju osećaj da je cilj ispitivanja bio samo da se potroši vreme da one ne odu na protest.
Mila Pajić kaže da su je pitali ko organizuje proteste, a iako im je rekla da ne zna, oseća da su to pitanje ponovili bar 11 puta. Posle toga su je pitali da li može da nasluti ko ga organizuje, šta za nju znači radikalizacija i šta je građanska neposlušnost.
Pošto joj advokata nisu dali, a ona nije želela da odgovara bez advokata, onda su neobavezno ćaskali – o knjigama, pozorištu, novinarstvu.
Za to vreme Doroteju su ispitivali drugi inspektori. Od nje su želeli da saznaju više detalja vezano za proteste, šta planira posle ponoći kada se završi skup na mostu i ostalo.
„Moj lični utisak je da su kroz to ispitivanje želeli samo da popune vreme, jer su posle prvih 15 minuta shvatili da mene više nemaju šta da pitaju, ali da po nečijem nalogu tu moraju da me drže.“
Četiri sata kasnije, obe su izveli kroz sporedna vrata SUP-a i pustili da idu.
Ceo tekst čitajte na sajtu CINS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
