Policajka Petrović: Zna se šta se dogodilo na protestu, nespretne izjave zvaničnika zbunjuju javnost

Petrović za N1 kaže da je neozbiljno izlaziti sa različitim informacijama i iz dana u dan menjati izjave, jer to zbunjuje javnost i stvara osećaj nelagode kod građana, zbog čega niko od nas više ne može biti siguran šta se u narodnom periodu može dešavati i u šta možemo da verujemo.

„Verovatno nije odgovarajuća paralela, ali sva ta silna opravdanja i tako nespretne izjave od strane zvaničnika izgledaju kao kada detetu zabranite da jede čokoladu, a ono dođe musavo ispred vas i tvrdi da nije jelo čokoladu, samo što je to mnogo daleko od slatkog i simpatičnog, nego je vrlo opasno i vodi ka ozbiljnom nepoverenju u institucije, bez obzira o kome govorimo, da li govorimo o ministru ili o nekom drugom iz vrha rukovodstva vlasti“, navela je ona.

Govoreći o tome što se u prvobitnim izjavama negiralo da Srbija uopšte ima urađaje koji se kolokvijalno nazivaju zvučni top, do toga da ih ima ali da nisu korišćeni, uprkos svedočenjima građana koji govore suprotno, sagovornica N1 kaže da možda ni sam ministar policije u početku nije imao ni informacije da je to nabavljeno, jer je nabavljno u mandatu prethodnog ministra.

„Ja nisam toliko informisana na koji način država može nabaviti takvu vrstu opreme, oružja ili oruđa, jer naš važeći Zakon u policiji ne predviđa takvo sredstvo prinude, tako da – da li se to zvalo zvučni top, da li se zvalo megafon, da li se zvalo nekako drugačije, Zakon u policiji ga ne predviđa, pa onda sam ministar policije možda u startu nije imao ni informacije da je to nabavljeno, jer kako sam ja razumela, čak je i nabavljeno za vreme mandata prethodnog ministra. A opet s druge strane, čak i da su to megafoni, moramo kao građani da se zapitamo da li smo možda mogli jeftinije i povoljnije da nabavimo te megafone, ovo je vrlo skupa igračka, a dobili smo informaciju da čak ljudi koji su bili tu na prvoj liniji nisu ni obučeni da koriste taj uređaj, ma šta on bio“, navodi Petrović.

Ona ističe da ne može da tvrdi šta je tačno upotrebljeno na protestu u Beogradu, ali da nešto jeste, te da poziv da nam to reše FBI, FSB i ostale službe govori samo o nesposobnosti eventualno naših službi i države da razreše šta se dogodilo, ali da je mišljenja da Srbija ima dobre službe i da se vrlo dobro zna šta se dogodilo.

„Nažalost, mi smo u takvoj situaciji da živimo u državi u kojoj smo počeli da se navikavamo na to da nam neko kaže da je nešto belo, iako svi vidimo da je crno, i da pokušavaju da nas uvere da mi niti smo šta videli, niti smo šta čuli. Pokušavaju da nas uvere da se ništa nije dogodilo, a mene lično su kontaktirali masa ljudi preko društvenih mreža koji su se zadesili u Kralja Milana u tom trenutku. Neki su čak imali i kraće videozapise čitavog događaja“, navela je ona.

Na pitanje da li je neobično što vlast ne želi da sazna šta se zapravo dogodilo, Petrović je kazala da nije, jer vlast tvrdi da se ništa nije dogodilo.

„Mislim da je to najkraća istraga u istoriji našeg pravoslavnog sistema, koliko sam razumela, rok je bio da se to sve istraži u roku od 48 sati, ali mislim da je rešeno čak i pre tog roka, tako da to zaista negde vređa inteligenciju svakoga ko se bavi zakonima, propisima, pa čak i ako se ne bavi. Ako je samo dovoljno samosvestan čovek da vidi da nešto nije u redu“, rekla je ona.

Ocenila je i da je uoči i za vreme trajanja protesta policija zloupotrebljena.

„Moramo to posmatrati iz dva ugla. Jedan ugao je policija koja radi na izvršenju zadataka, a drugi deo policije koja rukovodi, odnosno koja strateški planira i predviđa situacije itd. Iskustva policije koja su došla do mene, a to nije mali broj ljudi, podeliću to na dva zadatka. Prvi zadatak ćemo reći da je bio čuvanje takozvanog Čacilenda, policajaca koji su tamo bili, kada su pričali sa mnom, rekli su da se nikada bednije nisu osećali u svom životu za vreme izvršenja nekog službenog zadatka, nikad poniženije. Sad što to veliki broj ljudi nije spreman da prizna javno, meni je žao zbog toga“, kaže Petrović i dodaje da je posebno poslednjeg dana pred protest bilo jasno da u Ćacilendu nije bilo „studenta koji žele da uče“, već da je ostao, kako navodi, jedan krug kriminalaca i najgoreg soja ljudi.

Prema njenom mišljenju, policija je za vreme protesta odradila dobar deo posla, ali je istakla da treba praviti razliku između rukovodstva i onih koji su na terenu.

„Čvrsto verujem da veliki deo policajaca, odnosno najveći deo policajaca, stoji uz svoje građane i spreman je da zaštiti upravo one koji su bili sa ove strane protesta, a ne one tamo iz Ćacilenda. Mali broj ljudi koji imaju svoje interese, lične interese, su sa druge strane i spremni da poslušaju bilo koju vlast bez obzira kako se ona zvala.