Policija i obaveštajne službe prisluškuju bez ikakve kontrole 1FOTO Stanislav Milojkovic

Tačan broj ljudi koje prisluškuju policija i obaveštajne službe u Srbiji ne može se utvrditi, jer u toj oblasti ne postoji nikakva kontrola.

Naime, sud je taj koji odobrava tajni nadzor i snimanje, ali nema uvid u to kako se taj proces sprovodi. Veoma često se pored osoba koje se zbog krivičnog postupka prisluškuju, snimaju i razgovori osoba sa kojima je ona u kontaktu, što je nezakonito.

Advokat Zoran Perović, bivši sudija Vrhovnog suda, podneo je Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu primenu posebnih istražnih mera, predlažući da kontrolu nad tajnim praćenjem i snimanjem preuzmu sud i tužilaštvo, „a ne organi izvršne vlasti kao što su policija i BIA“.

– U većini okolnih zemalja, čije zakonodavstvo u ovoj oblasti je gotovo identično našem, odredbe po kojima policija i obaveštajne službe jedine kontrolišu ko se prisluškuje su proglašene neustavnim. Sudovi daju ovlašćenja za tajno snimanje, ali s obzirom da nad njim nemaju kontrolu, gotovo uvek dolazi do kršenja prava na privatnost – kaže Perović za Danas. On dodaje da zakon omogućuje policiji ili BIA da zloupotrebe ovlašćenja i da je, istražujući ovu oblast, utvrdio da se veoma često prisluškuju osobe koje nisu obuhvaćene odlukom suda.

– Ukoliko postoji nalog da se prisluškuje osoba A a ona kontaktira osobu B, koja potom razgovara sa osobom C… Policija nema pravo da prisluškuje nikog drugog do osobe A, a veoma često se snimaju razgovori svih navedenih u lancu – ukazuje naš sagovornik ističući da su odredbe Zakonika o krivičnom postupku u toj oblasti u suprotnosti sa Ustavom i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

– Neodređene i neprecizne pravne norme ostavljaju prostor proizvoljnoj proceni policije, BIA i VBA, dok zakon ne obezbeđuje odgovarajuću sudsku kontrolu u sprovođenju njihovih mera – naglašava Perović.

Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, podseća za Danas da je kao poverenik godinama ukazivao na to da službe raspolažu prevelikom ovlašćenjima i upozoravao na paradoksalnu situaciju da pritom krše ustavne garancije. Skupština je svojevremeno izglasala zakone po kojima su službe imale pravo da pristupe takozvanim „zadržanim podacima“ koje čuva operator telefonije (ko, s kim, odakle, koliko dugo razgovara…), dok je za prisluškivanje bila potrebna odluka suda.

– Sve vreme smo tadašnji ombudsman i ja insistirali na tome da je to loše, pogrešno, u suprotnosti sa Ustavom, ali trebalo je dugo vremena, uključujući i pobedu na Ustavnom sudu, koji je 2013., prihvatio naš predlog za ocenu ustavnosti zakona o elektronskim komunikacijama i ocenio odredbe neustavnim, da bi naši stavovi konačno bili prihvaćeni – ističe Šabić za Danas. On dodaje da su nakon toga menjani zakoni o BIA i VBA i VOA, i sad je, bar na papiru, nesporno da je za bilo koji pristup podacima potrebna odluka suda.

– Pravno, to je nesporno, faktički to nije moguće kontrolisati. Nadzor nad operatorima mobilne telefonije je svojevremeno pokazao da je broj pristupa „službi“ i policije zadržanim podacima zabrinjavajući, enormno veliki i da službe imaju direktan on lajn pristup tim bazama podataka. Takve tehničke mogućnosti on lajn pristupa imaju i danas a praktično je nemoguće znati da li ih koriste samo na osnovu odluke suda – ukazuje Šabić. On dodaje da su svojevremeno ombudsman i poverenik predlagali plan „14 tačaka“ koji je mogao uspostaviti efikasnu kontrolu zakonitosti ali taj plan, iako verbalno podržan od političkog vrha, nikad nije realizovan.

– Uvedena je nekakva zakonska obaveza da službe i MUP o broju preduzetih mera godišnje izveštavaju poverenika ali je ona (svesno ili slučajno) neprecizno i nejasno artikulisana tako da se izveštaji podnose po različitoj metodologiji i različito klasifikuju, pa ih npr BIA i VBA tretiraju kao „tajne“ a MUP ne. Svakako, mali im je praktičan značaj – kaže Šabić.

 Šabić: Podatke samo sud odobrava

Rodoljub Šabić smatra da pristup podacima o komunikaciji ne bi trebalo da dozvoljava niko sem suda. „Mislim da je tužilaštvo nizom svojih postupaka bacilo senku na sopstvenu spremnost da štiti zakonitost“, zaključuje Šabić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari